Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте.
Рано сутрадан (18. фебруара 1804. године) јавим се мајору Митезеру, мога оца добром пријатељу, и моме познанику, јер ме је отац често к њему слао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зевао је, сав топао, док је о Божичу размишљао. Није никад дотле био љубавник удате жене. Исакович је о мајору Јоану Божичу мало знао.
Василије је умро у Москви, у јаду и беди, маја месеца 1754. Агагијанијан је писао Павлу, о мајору Божичу, неколико писама, из Беча. Али, знамо да та писма, полиција, никад није пустила да оду, до Кијева.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И што ми можда није ни до живота! И ја можда мајору нисам умела да кувам онако како је волео — знам ја шта се све прича по комшилуку!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Сан Вито, сутрадан, излазим на рапорт, оном мајору. Он се смеје и каже да сам био послат погрешно. Вели, мој распоред је извршило Министарство у Бечу, али погрешно.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тамо је све било мирно. Било је само много сунца. Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада. Телефон је зврјао преплашено. Ордонанси се устрчали.
И тако је прошао цео дан. Потом када је ноћ пала, задувани ордонанс дојурио је и предао мали коверат мајору. Руке су му задрхтале, и цепајући коверат откиде и комад хартије која беше у њему.
А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: — Од вас све зависи. Драгомир на тебе чека. Две твоје чете су горе, повукле се, придружи се њима па онда на нож.
Две твоје чете су горе, повукле се, придружи се њима па онда на нож. Кајмакчалан мора још ноћас да падне... Чичи мајору је нешто неугодно, чупа бркове, а кроз тело као да му мајушни куршуми јуре. — Само храбро, смело, стари сте витези.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черњајев пољуби Димитрија у чело, обеси му медаљу за храброст и рече: — Трчите, молим вас, трчите одмах и кажите мајору Петровићу нека скупља своју војску око Шуматовца, онде где год у близини. Димитрије одјури.
Ја сам се старао да при превађању ублажим ђенералове изразе. Најпосле Черњајев притрча мајору Велимировићу, (који је блед и скрушен седио на коњу), са стиснутом песницом, и повика од гнева промењеним гласом.
Док се Комаров забави око сабље, ја се примакох мајору Велимировићу и рекох му полако: — У Београду нису Руси, тамо ћете изаћи пред српски суд.
Черњајев.« Док сам ја тражио хартију да напишем ову кобну наредбу, ђенералу Черњајеву дођоше друге лутке. Он приђе мајору Велимировићу, рече да му се поврати сабља, па му це онда окрете: — Ја вам опраштам.
Изгледа као да је и сам осетио да је прекардашио, па хита да сувишак цвоје грубости заглади лепим обећањима. Но мајору Велимировићу као да није требало ништа више, јер он одговори: — Праштање није нужно, пошто ја не увиђам моју кривицу,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
упутио писмо у Земун аустријском мајору Митезеру, које су дахије ухватиле) и због тога био погубљен 1804 (заједно са Илијом Бирчанином).