Црњански, Милош - Сеобе 2
Није ни приметио како се на том путу, сад, успомене, на његову жену, мешају са успоменама на мајоршу, Божичку. Она га је пратила сад, као својим шапатом, и очима, чежњивим, као да му је заменила жену.
Видело се да је заљубљен до ушију у мајоршу. Павле јој то, на повратку, у колима, и рече. А она му одговори нешто чему се није надао.
у свом дугом, црном, путничком, огртачу, у тим колима, личила је пре на неку калуђерицу, на путу у Пољску, него на мајоршу, која, под тим огртачем, калуђерица није.
Они су се бојали мајора, иако би за њега били и живот дали, али су мајоршу обожавали. Пред Ђурђем би, као пред неким тешким, страшним, медведом, стајали укочени, као непомични, препавши се, али
Пред Ђурђем би, као пред неким тешким, страшним, медведом, стајали укочени, као непомични, препавши се, али су мајоршу пратили очима, као да је нека небесна појава, какву пре никад нису видели.