Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Није се чудити да у садање доба учени људи што лепше саставе и напишу, и вредни у чем му драго мајстори што лепше содјелају неголи су други прежде њих.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје све работе да оставе и пољска дела и воденице Пада киша на добоше
Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Из Хасанагинице) УЧЕЊЕ У МРАКУ Оне које крвави мајстори муче, и који не знају да се бране и боре, још крвавији протомајстори уче да од зла спасава само горе; да те од
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А била је задовољна; видела је већ да се ствар врло повољно развија. — Ах, ви мушкарци! — Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.
па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом, а пацови трче к’о на дâћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другога, па к’о људи
Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су Провлакови мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем Провлаков! — Ах, бадава — вели задовољно поп Спира.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А у обичне дане, не можете да га познате. Чист, вредан. Тако је вешт у сукању ужета, да се о њега отимају мајстори. А највише и због тога што није тражио новаца. И не само што није тражио, већ је и одбијао кад му се дâ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иде се у школу јахања. А австријски капетан имаће прилике да увиди да Росији не требају ковачи оружја, нити мајстори, бравари, него официри, који знају како се атакира!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пао ми је у очи Санзовинијев венац, који је талијанског порекла. Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
се не разбије у парампарчад Ко остане читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу
га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко
клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под земљом Сакрије му се на чело Овај га тражи
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу. Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову
се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине. Мајстори почеше кућу рушити. Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Оно мало Срба што живе по варошима као трговци (готово саме дућалније) и мајстори (понајвише ћурчије, терзије, јекмекчије, туфекчије), зову се варошани; и будући да се Турски носе и по Турском обичају
Матавуљ, Симо - УСКОК
лица достојна да буде углед каквом добром сликару за лик Јована Претече (као дијете) — какве сликаху стари талијански мајстори! Јанку рекоше да ће тај мали Раде, ако поживи, по свој прилици, бити Владика и нашљедник Петра И.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Велики су мајстори у шарању ускршњих јаја. Међу лепше одељке приповести иде онај у којем тата-зец ишамара пса уклештеног у јак и висок
Сличност са народним предводитељима поново је нападна. Рђави ђаци и лоши мајстори у свом послу радо се проглашавају за заступнике најдубљих народних тежњи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сви ти стари »граждани«, »купци«, »почтенородни господари« и »почтенородни мајстори«, радни, трезвени, са мало задовољни, штедљиви, економски организовани, постају једна политичка сила.
задруге 1913), Увео листак из 1878, Вечити младожења из 1878 (ново издање Српске књижевне задруге 1910), Стари и нови мајстори, роман из занатлијског живота, из 1883; недовршени историјски роман Дели Бакић из 1886.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где је женско, ту се нађу и грађа, и добри мајстори! СУЉО: Пробај то тако Хасанаги да накитиш! Овде се, бре, буђамо четири месеца, перемо крв, привијамо траве, а из
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: — Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он онаки мајстор, него је ђаво.
Ходајући од дућана до дућана и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан ће се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат, па га почне учити н научи за неколико дана,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад је почео, ко ће да памти, и мене, богме, сећање вара, саградише га мајстори вешти у давно доба Пекмеза цара. Сад је уморан како и не би, и њему малко дремнути треба, изамљео је разнога жита
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пословице могу да буду развијене у читаву песмицу и шаљиве каквоће (Ој рогозе, мој добри рогозе, држи воду док мајстори оду!; У Штеде до греде; У Радише свега бише, у Штедише још и више).
Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа. Ој рогозе, мој добри рогозе, Држи воду, док мајстори оду. О мој куме, не уздај се у ме, Већ у бога и у своје руке.
ВИШЕГРАДСКА ЋУПРИЈА (Оста као ћуприја на Вишеграду). О постању ове пословице овако се приповиједа: Кад мајстори ћуприју доврше, онда увече ону прву ноћ дође уједанпут вода и понесе кладе и читаве јеле и борове те је поквари и
Пошто мајстори ћуприју наново сазидају и вода је тако исто поквари и однесе, каже неимару неко у сну, кад ћуприју трећи пут сазида,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одајући од дућана до дућана, и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан, ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат; | па га почне учити, и научи за неколико
и баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: „Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он онаки мајстор, него је ђаво.
Ходајући од дућана до дућана и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат, па га почне учити и научи за неколико дана,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би ме год хотео слушати, казивао би[х] му од јутра до ноћи повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х] светаца; сваком би се милило слушати оно што не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све по концу уређено, помпезно спроведено, без погрешке, без задоцнења, без малера, јер су Новосађани мајстори свечаности. Па, поспе поздравних говора, пук наиђе. Најпре штаб иа коњима умотаним у пешкире.
ледена... И од клупе до клупе, од хладовине до хладовине, слуша како хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: — Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он опаки мајстор, него је ђаво.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
те како ћеш имитирати не само људске гласове већ, ако ти се то буде свиђало, и певање птица и зујање буба, а сатири су мајстори за такве ствари! А ја сам знао да је и за то способан.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Шта, та покондирена тиква! А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени мајстори били као и ја? Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге. ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А уз то неизвесност... Из досадашњег искуства знали смо да су Бугари мајстори у ноћном нападу, нарочито ако их још и напију. Положај не познајемо, а не знамо ни правац одступања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ту песму свира на клавиру и Мара Шницерка на захтев своје мајке Перке Угледићке у Игњатовићеву роману Стари и нови мајстори (стр. 137. Матичина издања).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон. Саградише га талијански мајстори пре педесет година. На сваком углу његове правилно сазидане шестостране основе стоје хексагонални стубови од тамно
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Они, додуше, нису били пођонари, него прави мајстори, али зар је моје да будем шустерка!... А после је дошао алас: Ната аласка, крпи мреже...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пушку носи, војник није... Плашљив јест, зец није... Шта је? Лука нарамкује помало, па ће рећи: — Ако то нису ови мајстори који нас спроводе, не знам онда шта би могло... — Тако је, побратиме. Италијански берсаљер.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
градили три године дана, три године са триста мајстора; не могоше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак узе шеширчину у руке, зналачки је загледа, цокну дватри пута језиком као што то чине одрасли мајстори кад процјењују неку крнтију, а онда замишљено рече: — Хм, хм, хм! — Шта ти значи то твоје „хмкање“?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не знате ли ове занаџије, кујунџије, казанџије, коваче, коларе, ако би који мајстори да му били, имајући цео сав свој халат чим но своју мајсторију проводе: каде чим оскуди и осиромаши ако би му и хлеба
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац; зато рано затварају дућане и мајстори и трговци и грабе кућама.
Са ћепенка и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима. — Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица
(он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!“ — Море што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол, — овде си је Стамбол и све, зборим му па ја.