Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И опет га окупише молити. — Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... — Па онда? — запита Латковић. — Ништа. — Како ништа? — Да је било веће дете, била би и већа приповетка!