Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као пружају руке да ми на силу поотимају храну коју сам, као понуду, мајци носила... „Не дирајте!“ преклињала сам гладну гомилу. „Та, забога, мати ми умире од глади!...
Он је наздрављао свакојаких здравица: и домаћици, и Станиној мајци, и младенцима, и свима сватовима, и свадбарима, благосиљајући их и желећи у бога свега што би човек могао себи
а кад је дошао до оне софре за којом је Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну некако намигнуо, а после се и сам ухватио у коло.
Стари Сремац извади из кесе половину рубље, па је даде Ђошиној мајци; а она се устезаше примити, чинило јој се да је то много... — Узми, снао, мени је од потребе, ако теби није...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у раду не огрешиш.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Имаш и тамо својих познаника; имаш, хвала богу, и родбине... Тетка Мирјана, пада ти, чини ми се, баба по мајци, родом је отуда... — Све је тако, Радојка, али баш не могу... Волим отићи мало дале!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица на то ништа не одговори. Заћуташе. И дуго су ћутале. Јелица је осећала коликотолико ластака на души: бар је мајци казала. Па опет јој није све казала. Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже...
родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! Старица се дигла на ноге. Она је дрхтала као прут. — Иди, сине!... Нека бог благослови сваку стопу твоју!
Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... Јелица обори главу. — Не сагињи главу, жено моја!
Нека сте благословени, децо моја! Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... Онда окрете главу зиду.
Тада ћемо учинити један јуриш. Молер ће ударити с бока... Алал им мајци ако се одрже!... Лако је текла реч са уста Чупићевих.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци. Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем!
Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале. Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много
— питате ви. Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!...
Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце. Ћути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у махраму.
— Дај! — вели мајци, а дошао у лицу као земља. Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија. Онда ја видех, испод јоргана, како
Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како се прихвати за пећ. — Брже! — каже мајци а одлаже ногама и рукавом брише зној. Мати му пружи. — Дај све! — рече он. — Последњих десет дуката! — рече она.
— рече моја мати. — И коња! — рече он. — Кљусину! — каже моја мати. — И ливаду! — Пустолину! Он се примаче мојој мајци. Гледа је у очи, чисто прожиже. Али она као један божји светац. — И кућу! — рече он, па разрогачи очи. — Ако ће!
Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи. Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа.. — Е, знам и ја те ваше филозофије!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
изаћи, Пред двор изаћи па беседити: »Понес’те дрýге, Јулине, суде, Моја је Јула воде донела, Воде донела — ал’ туђој мајци, Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!« И одједаред засузише очи и старом и младом, а највише другарицама Јулиним.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету. Овако би' ја њега. Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нису били криви за бекство. Наређено им је само да, што пре, из Темишвара, иду. Били су досадили и сербској мајци, Енгелсхофену. Међу братенцима, после тога, први је страдао Петар.
Међутим, ни деца Трифунова нису више волела, толико, као пре, своју матер. Она су била ваљда осетила да су својој мајци на терету. Она их је хранила, прала, шишала, а бројала при ручку.
А он беше стао и загледао се, близу воде, у лепе камичке. Чу, и то, како се скелеџија смеје његовој мајци: Што се заносиш и дете плашиш? А оно, видим, слободније од тебе! А чу и то, у мраку, како му мати одговара: Стра ме је!
Што носиш маторог чобанина? Ујна ће на то: Нека га, бога ти, бабо! Поплаши га Гоша! Па подај га његовој мајци, кад га је разбенавила! Нека се с њим носи! А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати!
А баба Гоша кутлачом спушта мед у котао и, чим се раствори, спушта други. Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку!
На то га баба узе на крило, пољуби у образ и рећи ће његовој мајци: Видиш ли како ми је ово дете добро? А ти га квариш! Поганиш ми дете!
То је била спремила мати његовог оца, а додала је по пар чарапа, оцу, мајци и браћи. Сећао се како су они, после, примајући дар, говорили његовој матери: Што си ти, Петро, то доносила?
То је сметењак. Удовац. Заљубљен у своју покојну жену! Није читав у глави. Госпожица Текла се смејала својој мајци. Њено је мишљење, каже, да се Евдокија затрчала, па се љути. Није Исакович као други материни курмахери.
„Не знајем“, каже, „ко им је опанке изео, али мужеви само носе чизме, а рођеној мајци не дају. Ето то ти је свет. Мене самог мука подузе, дебели, видев колика је у Карпатима сиромахом несноснаја бједа.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ Аждаја горко плаче јер вређају њено аждајче. Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо.
Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тема је била нешто о мајци а дечак је написао како би више волео да не пише о томе: „Моја мајка није мајка. Кад би то била, бар понекад би
личило на обећање поводом писменог задатка о гласању кад сам написао да гласам за љубав, добио кеца, а онда понављао мајци да више никада нећу написати ништа слично, само што ја нисам могао да не напишем нешто слично.
Кад ми је било девет или десет година, обећао сам мајци да ћу кад порастем постати богат и она неће морати да ради, нити живи у кући друга директора.
- То није договор, Рашида! То је наредба и ти си прави Турчин! - Јесам ли ти икад рекла да нисам? Моја баба по мајци била је Туркиња сто на сто.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У нашој култури једина женска улога која изазива поштовање и свеопшту наклоност јесте материнска улога. Док према мајци постоји готово свето дивљење и поштовање, према нероткињи се испољавају презир, мржња или, у најбољем случају,
²³ Негде, пак, сматрају да она која поружни носи женско дете, које мајци одузима лепоту.²⁴ Кад жену пред порођај боле крста, сматра се да ће родити мушко, а кад је боли трбух —женско.
“ После овога следи напијање здравица, најпре детету, па оцу и мајци, куму и куми, и тако редом.⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!
⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!“ Тај новац је својина детета. За време даривања, све званице редом
“ Према писању истог аутора, у средњем Потисју, кад се не држе деца, па се роди син, онда се мајци не казује детиње име, а и она сама се труди да га кроз цео свој живот не сазна.
На Тимоку „кад се дете роди, а мајци се деца не држе, чим се знамење донесе у кућу, тај се суд (са знамењем) провуче кроз вериге: скину се вериге и
Дете ће, верује се, онда дуго живети“, пише Маринко Станојевић. Срби у ђевђелијској кази верују да, ако се мајци не држе деца, ваља провући новорођенче, пре сунчевог изласка, кроз сребрни појас.
Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака,
потајна“, па наставља: „На дјетја незлобнае многе кесе вешајут, в којих кости различе и проче ушивајут, да би мајци живио, много лета видио, от вештице и вила свагда сачуван био.
Дете такође окупа и повије чистом пеленом па у пратњи бабице одлази у цркву да ’вади голему молитву’.“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум држао у руци на крштењу.
Она мора да саопшти овај догађај мајци, да окрвави лице, да чува крваву тканину итд. На тај начин она ритуализује овај природни, биолошки догађај и њиме се
(Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати каква је ћерка). (Вук, бр. 692) — Каква мајка, онака и ћерка. (Вук, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видеће свог оца и мајку, повећане и ретуширане, мајци су обојили уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три
Тог дана они ручају у тишини, нико реч не проговара. И одједанпут, њему је јасно да га она неће издати својој мајци.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Нека, Јоке! — рече он још блаже. А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци! Ђе остави удовицу, жалосницу! Да подиже лудо д’јете, само сама! Ал’ ће Јоке дић’ Милуна, ако бог дâ!
Стане Сердарева отвори им врата након дужег дозивања и лупања. Она се стаде јадати: — Куку мајци, што не јави, или не дође раније, па да вас дочекам, с вечером и на ногама, а не овако траповијесна!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О мајци, оцу, деди, баби, сестрама и браћи Лукић пева као дете које поетизује свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата ме
Милићевић, Вук - Беспуће
ГЛАВА ШЕСТА Једно јесенско послије подне, поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Мајка, узнемирена као квочка, не зна шта да ради, чуди се што га нема. И прво што јој паде на памет, као свакој мајци, то је да се није дете отишло купати!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
На дому ми останула мајка, Имам тамо и старог бабајка, Дођох амо да умијем лице, Да донесем мајци јутрошњице.“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из
Некада сам имô јоште једно, Зрак је његов већ одавно седнô, Мајци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и братац, то је сада све Штоно оста срцу мом од пре.
Јунак канда нема воље, Јер не стиште руку њену; Да ли мисли на што боље? Да л' на ћерку ње љувену? Триес и шес мајци лета — То заиста пуно смета. 73.
XВИИИ Веће дође време спати; Да с' опрости, кô свакада, Ћи се мајци својој сврати, Пре за мало, за век сада. За руку је ево лати, Љубну — шапну: „Лаку ноћ.
XXИВ Она стиже, па с' окрену, Тамо, тамо, ох назада, Својој мајци јадној глену, Која можда спава сада? Па и у сну Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је
Ал' и мома из заседе Скочи млада ома — Бежи, момо, ето беде! Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, — Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
На дому ми останула мајка, Имам тамо и стара бабајка; Дођо амо да умијем лице, Да донесем мајци јутренице.“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде. „Морам дома, мајка мене чека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Та вижљава и тањушна цурица, бистра ока и хитра у покрету, не би га, мајци, никад у Лици стекла загледача и просиоца да надалеко није изишла на глас као „сòк“, нека врста хајдучког повјереника,
СТОРУКИ СЕЉАЧАК Окрени како год хоћеш, али сам од себе, народски речено — од своје судбине, вала га, мајци, нећеш побјећи. Или ће она стићи тебе или ти њу, једно ти не гине.
Ђуро је био надалеко познато сеоско спадало и није га, мајци, било туче, крађе или каква другог „шаљива“ догађаја а да он о њему није пјесму срочио.
Нек измиче, неће га, мајци, далеко. Илијин сат коначно је навијен и сасвим лијепо прорадио, али сад се момчина узмучила око тога на које вријеме
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Или сам ја луд, па нејасно говорим, или си ти глуп, па не разумеш? Хоћу да се Хасанагиница врати мајци! је л ти сад јасно? Никад више ни у сенку моје куће да не уђе! Разумеш? ЈУСУФ: Ма ајде!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди! — И хоће мајци да приђу руци. А она се, тобож, трза, не даје, већ их упућује у собу к мени. Улазе они.
Зато, ваљда, мајци игра тежак осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше
А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео. И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.
Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали. Остављали га самог. Само су мајци највише досађивали. Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали. Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.
Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се, нарочито мајци. Мајку би увек још с капије познавала, кад би јој долазила и имала што да јави о преудаји, или за кога новог просиоца.
Чим је види да тако уђе, она би се повукла у собу, тиме као дâ мајци времена да се она смири, прибере, и после кад би јој мајка дошла код ње у собу, сама би Аница, сажаљевајући мајку,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А напољу, у по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ујутру кад се разбуди, каже оцу и мајци да је нешто врло лијепо уснио. Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: — Вала нећу да вам кажем.
Ови одговоре да нису тамо били. Ветрова мати рекне им: — А ви идите месечевој мајци, она ће вама то правије знати казати, јер има сина који је више света прошао. Крену се ови и оду к месечевој мајци.
Крену се ови и оду к месечевој мајци. Не назову јој ни помоз-бог, већ одма повичу: — Ево нас к теби, послала нас ветрова мати да нам кажеш чија је девојка!
Ено је код куће. А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци. Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка.
Па сваке године иду ветровој, месечевој и сунчевој мајци да јој за савет захвале, и онда се на небу не виде. А тај пут траје од Ђурђева-дне до Видова дана, те се за то време
године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком неће оженити до кћери говедара из тога и тога села!
Цурица јој рече: — Моја тетка, моја, каква је нешто у тебе лахка рука, а у моје маме тешка. Мајци се ражали, све јој сузе сврну на очи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена? То ни Турци не држе. Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала! Људи имају у кући свеце и матер божију, а какав је ово покор ком се они моле.
Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду? Некрштен човек, Чивути и Турци; и куку мајци, сад дочека, да моје дете видим! ВЕЛИМИР (опет треје чело дишући): Ја! Ја! (Узме новине.
Куку мене, што ја видо, што ли ћу видети. 11. НЕША, ПРЕЂАШЊИ СТАНИЈА: Еј Нешо, проклет не био мајци, што учини од мене. НЕША: Што је, мајка? СТАНИЈА: Што ти мене доведе у Београд, што ме уби? НЕША: Ама што је?
Ако узмем сас прсти, ти викаш „не ваља“; а Велимир, куку мајци, не једе ка човек, него сас леву руку. ЉУБА: Е, па таква је сад мода. СТАНИЈА: Убио ти гром ту несрекну моду!
СТАНИЈА: Зашто вас је чума све занела, те не видите што је љуцки, што не ваља. Девојка сама с момком! Куку мајци, да чују људи у мом вилајету, да те пљују! ЉУБА: Зато долазе људи из твог вилајета овамо, а ми тамо не идемо.
ЉУБА: Зашто, мајка? СТАНИЈА: Како ћу да ти будем весела, кад је све наопако. Куку мајци, кад свако пева, ја морам да ги плачем. ЉУБА: Е мајка, чекај само док видиш, допашће ти се.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Кад ћеш, бре, да ме одвежеш, кево?“ — каже лажни бебирон својој мајци, али репортер нас већ обавештава да је срећном новорођенчету Београдска банка поклонила штедну књижицу са 1.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у школу иде трком!
Она, она . . . свуда к'о у бајци, а тек при дну: „Нисам пис'о мајци.“ А касније, облак за облаком, писао сам с нескривеним јадом: „Овај живот невјера је сама, Зора шета с Мићом
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
коњ ми у понорници тоне, ја сам фитиљ под оклопом горим на мразу између два мегдана, и хоћу да чујем похвалу благој мајци.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Шта кажеш? ГИНА: То што ти кажем! САРКА: Вала, неће ми га мајци отети па макар се рвали. Је л' рече да су Агатон и Симка тамо негде? ГИНА: Тамо, дабоме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете...
— Онда застаде, као да се загрцну: Нека ти је Бог на помоћи! Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата. — Зар још ниси устајала од спавања ? ослови је мати, видећи је необучену.
Старала се да више не мисли, док је не превари сан... Изјутра усташе обе рано. Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.
Право има !... Али зашто, зашто све то мораде бити ?... Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... јесу ли они сад срећнији ?... Не, не...
— Нађи коња.... трчи мајци што брже можеш... Она нек дође на коњу... све у трку!... Ааај-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пуштићу те твојој мајци.“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође.
“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође. Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје.
74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75. Лијепо л’ је низ поље гледати Жуту дуњу међу листовима И снашицу међу ђеверима!
“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.“ — “Лако ћеш ми мајци уговети: Доцне легни, а рано устани; Двор помети, и воде донеси, И очешљај своју
“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.“ — “Лако ћеш ми мајци уговети: Доцне легни, а рано устани; Двор помети, и воде донеси, И очешљај своју русу косу.“ 83.
Веља боља обалила, Главу брату изгубила, Мој Ђорђије! Па ми кућу затворила, Јарко сунце укапило, Сунце моје! Мајци срце обрањено, А теткама црне даре!... Погубила, Бог је клео!
122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала? Немам те коме тргати. Ако б’ те мајци тргала, У мене мајке не има. Ако б’ те сеји тргала, Сеја се моја удала.
“ “Остављам те мојој мајци и твојој!“ “Шта ће мени моја мајка и твоја, Кад ја немам тебе, драги, крај себе?“ 131.
“ Када Иван разумнио мајку, Старој мајци тако говорио: “Оседлај ми мог коња дората, Оседлај га сребрним седлићем, А зауздај уздом позлаћеном.
Не узми је, мој по Богу брате! Свему ми је роду омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом, Мојој мајци родом и племеном, Мојој браћи стасом и узрастом, Мојим секам’ дугијем косама, Мен’ јунаку црнијем очима, — Не узми
“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?“ Ал’ говори млад Немија: “Ако не смеш мајци д’ идеш Ајд’ д’ идемо мојем дому.“ 210.
Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?“ Ал’ говори млад Немија: “Ако не смеш мајци д’ идеш Ајд’ д’ идемо мојем дому.“ 210.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
и непокретног имања немам ничега, сем овог грешног тела, које ни иначе није припадало мени, и које ће бити враћено мајци земљи: прах прашини! Молим, једино, да моја глава не подели судбину са мојим телом...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој.
Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци. Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада.
Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче? Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана о Св.
код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може, пензија њеној мајци. Ко пише у слободном стиху, глуп је или лопов.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — »Куку и до Бога, да 'оће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...
— Море, људи, знате ли ви да њега куршум не бије! — рече други. — Нека стане пред мој гарабиљ, па алал му мајци ако мрдне, — одговори Ђокић. — Ја каки си ти каплар, мој брајко, кад ни то не знаш, да куршум има опчине.
Тај дан су већ све жене знале да је Васа просио Кају капетаницу и да је одбијен. Чудили су се лудој мајци и девојци, а највише лудом оцу.
Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће седети па да би знала да ће је министарски син узети, већ се мора удати
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Маше енергичније Даници, која га први пут није довољно разумела.) ДАНИЦА (пошто га је разумела): Извините, ја морам мајци; звала ме је још малопре, а ја се задржала. Клањам се! (Одлази.) ИВКОВИЋ: Довиђења, госпођице!
ЈОВИЦА: А поп Пера? ЈЕВРЕМ: Он јесте. Ако тамо у скупштини треба зинути, поп уме да зине, па да га мајци олако не затвори уста. Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте!
(Даница љуби руку Јеврему.) МАРИНА (из задњих врата, за њом Ивковић): 'Ајде овамо, па пољуби мајци руку. ЈЕВРЕМ (уплашио се, збунио, трза руку коју је Ивковић пришао да пољуби): Ама, чекајте, брате!
ДАНИЦА: У послу су? Добро, нећу их ни тражити и не требају ми. Само, молим вас, реците им, и оцу и мајци, да ја нећу дозволити да се тако играју са мном и да ми се свет смеје.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!
— па трпи кукавац сињи. — А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе.
— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу. А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МОЈА БОТАНИЧКА БАШТА Мајци Вишњи НАЈВЕЋА ЗАГОНЕТКА То бива у марту: једне среде, ил петка Кад година коловрат заврти из
Кад помислим, дах ми се и сад пресеца! Шта сам могла? Вратих се у Чајниче, Мајци, и онамо сам три месеца Због тебе плакала, издајниче! Доста је било вратоломија! Целог си живота хватô окуке!
Одушевљен поново откривеном природом, из љубави према земаљским плодовима, и из оданости мајци, која је први део живота провела окопавајући башту, а други продајући воће и поврће, написао сам „Родну годину”.
Књигу сам посветио мајци. По њеној смрти, међу писмима, фотографијама, старим новчаницима, кухињским рецептима, и лекарским саветима
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Предани смо својој прошлости, к’о мајци, Јединој што за нас још утехе има У данашњој грубој, беспоштедној хајци Живота, у борби сред праха и дима.
ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК Нашој мајци јави да идемо, Врâне! Нас ће тући огањ, снегови и кише. Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе
Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе на глави, Или никад више, или никад више! Врâне, нашој мајци да идемо јави.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нема ли она педесет брата! да је и уграбе, стигли би је заиста, те донијели њихове главе, за јабуке, теби мајци!“ Те ријечи нанијеше тишину. Свак је за себе нешто промишљао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и У сребро ти се оковала! итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци! Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!
), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!) и похвале (Алал му мајчино млеко! Жив био мајци, која те је родила!
служе гусларима као шаљиви уводни претпев при певању јуначких песама (Лако ти је пијан запјевати, / А жалосној мајци закукати, / Младом момку пољубит’ дјевојку; Тешко вуку с псима другујући / и јунаку с рђом путујући; Боље ти је
Мил. В. Кнежевић И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 1) БЛАГОСЛОВИ А) ОЗБИЉНИ Благо мајци која те родила! Благо чину доброме а образу свијетломе! Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао!
— Мајчина љубав, дјетиње весеље. — Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата.
Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају! Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци поискати пара, А удовцу узет’ пушћеницу!
Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш. Ћор-бег сјаши, Мустај-бег узјаши, Док дорату гриве отпадоше.
Мајка се спази па викне на шћер: — „Што ми, кукавице моја, не каза!“ а она мајци: — „Богме мајко, и ја сам исто тако урадила, јер сам ја мислила да се овако на завјет иде!“ Нема болећега.
“ Овај вели: „Куда, куда?“ Овај вели: „Мајци, мајци!“ Овај вели: „Шта ће, шта ће?“ Овај вели: „Сики, сики!“ 4 (Детету, кад лази): Лази, лази, Лазаре, Те
“ Овај вели: „Куда, куда?“ Овај вели: „Мајци, мајци!“ Овај вели: „Шта ће, шта ће?“ Овај вели: „Сики, сики!“ 4 (Детету, кад лази): Лази, лази, Лазаре, Те долази до
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери говедара из тога и из тога села!
И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап па пође у свет. Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће.
” Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата: „Ето иде сунце уморно, а може бити да су га и облаци
” Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима. По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и
шта ћемо сад?” А љешник му одговори: „Отвори ме.” Пошто га отвори, букнуше из њега жестоке ријеке, те мајци пут прекидоше. Али она таче штапом у воду, вода се раздвоји на двоје: те она за њима.
У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га
године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком не ће оженити до кћери говедара из тога и из тога села!
Отац и мајка имали сина, па овај уснио да је постао царев зет. У јутру кад се разбуди, каже оцу и мајци да је нешто врло лијепо уснио. Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: „Вала нећу да вам кажем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Име ми је Иве — одговори Кушмељић. — Ал’ те зову Бакоња! — додаде трећи смијући се. — оцу ти је надимак: Кушмељ! мајци: Осињача, једноме брату: Чмањак; једној сестри: Галица, другој: Кривица; најмлађем брату: Шкембо.
А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. — Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци. Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга. — И ти ћеш да ме надживиш. Да сам млађи...
Пази како намигује овај десни! Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети. Миражџику неку дебелу он ће да здипи. А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа.
“ После је ошамућена тумарала по кући И дворишту. Мајци није могла да погледа у очи, избегавала је, изналазила послове ван куће и од мутног страха ни реч с њом није
Дрско гледа рашчупану и нараслу очеву главу. Исплатио сам ти имање и тестамент. Више ти ништа не дугујем. И мајци сам млеко исплатио, каже у себи, а мисли да је рекао гласно. Не би ни смео да каже.
Неколико дана касније чуо је кад се мајка, с рукама обешеним преко плота, жалила Толиној мајци да је Аћим туче што више не може децу да му рађа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Мора да ми се причинило?« помисли, одлучивши да мајци и дечаку о овоме ништа не каже да јој се не би смејали. »Који још врабац говори?« — рекли би јој. »Баш којешта!
Али кад отвори шаку, на длану виде прегршт чудног светлуцавог семења, тешког и топлог, утрча у кухињу и једно даде мајци. 3атим пође по свету да остале раздели болеснима...
Није му било до такмичења. Чак је и ловио само онолико рибе колико је односио мајци. Сви су се питали шта једе, камо одлази кад му се у висинама изгуби траг? Он је ћутао. — Гле ти њега!
Док би лист на земљу пао, десница му је била сва у посекотинама, али он не напусти започети посао, нити дозволи мајци да му превије руку. — Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар?
— Имам леву! — дечак стисну зубе и настави да деле све Док се на источном рубу неба не јави месец. Негде пред зору мајци се учини да дечак са неким разговара. — Не даш се? — свађао се с неким кога она није могла да види. — Па, и не дај!
Пожели нешто за јело! Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће!
— Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће! — дечак се још једном с поштовањем поклони мајци, узе свој резбарски нож и пође низ планину.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
приредио је, како су му налагала осећања али и како је то захтевао његов отац из Беча, величанствену сахрану својој мајци. И Вучић је у Београду, 16.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
се планинскоме миру, Стићи ћемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с' Богу“ - „И Божијој мајци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У његовом дому нађох и његовог пријатеља Анаксимандра, па ме тако поучаваху њих обојица. Талес је по мајци водио своје порекло из Феникије.
Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило. За трен ока лежаху на земљи испретурани краставци, артичоке, наранџе, трешње и јагоде, јаретина и
Реците ми као својој рођеној мајци!“ „Ништа од тог, поштована госпођо. Дозволите ми само да у овом дивном хладњаку мало проћаскам и да вам причам о
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
„Готово је, готово је, ево сад, мислим, сад ћу видети деду, оног по мајци: можда ће ме он придржати, а можда неће, него ће ме, него ће ме ђа... ђа... ђаволи, ку... ку... кукама одвући у пакао.
„Не можемо, вели, њиву да купимо, али ово бар можемо! Идемо, вели, мајци у походе, па је право да се бар чиме поновимо.
да би твој господар био потпуно задовољан с тобом и да би о Ђурђевдану и Митровдану могао донети својој сиротој мајци, која је радила туђе, оно мало злехуде зараде.
Твој отац био је државни чиновник и после свога вишегодишњег поштеног рада и своје смрти, оставио је твојој мајци и деци 24 динара месечне пенсије.
Ти си знао само и искључиво за дуг који имаш својој мајци и ни за какав други дуг, и у ствари, ни према коме другом ниси ни имао какве било одређене обавезе; ти си био убеђен
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ја сам остао у крилу мајци, која је и даље остала у њега смртно заљубљена. Готово га никад није спомињала и обарала је очи кад би га други
Свануо је и дан, протекло је и јутро, а још се нико није рјешавао да мајци каже истину. Сви су се измицали тој непријатности, скривали се за разним изликама.
Глумица која је долазила у нашу кућу звала се Бепина (презимена као да нису имале). Оставила је мојој мајци за успомену фотографију с неколико емфатичних ријечи захвалности, из ранијег доба, у оном надвојвоткињском шеширићу, с
напету пажњу с којом сам пратио збивања на позорници, на издају ме заскочио с леђа — и ја сам само приклонио главу мајци у крило.
Изнурен, изнемогао, најзад се одлучи: добро! нека буде! испружит ћу се колико сам дуг и широк по доброј мајци земљи, па нека дође смрт! Нека само дође!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. — Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката? Баби не треба више.
Ђурица је имао пуне руке посла. Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут.
Нема краја њеним мислима... А о чему може да мисли? О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих. О мени и себи?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап, па пође у свет. Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће: А она, кад то види, брже-боље одреже свој скут па јој њим руке
Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата. — Ето, иде сунце уморно, а може бити да су га и облаци
Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима. По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и
У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га
Ујутру кад се разбуди, каже оцу и мајци да је нешто врло лијепо уснио. Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: — Вала нећу да вам кажем.
Осилио се говедар, па ће једнога дана рећи мајци: — Драга мајко, да ли има бољег јунака но што сам ја? Видиш шта само топузом радим?
па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној мајци заплакати, младу момку пољубит ђевојку.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Неупућен слушалац могао би се заклети да се у соби налази више лица. Мада мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који поседујем, и вежбе које ми је отац задавао мора да су биле од изузетне
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
САВЕТ ЗА НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА 209 Михајло Пупин СА ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА Аутобиографија Михајла Пупина У спомен мајци ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ Када се осврнем на период од годину и нешто више дана колико ми је требало да напишем ову
Ускоро сам се могао похвалити својој мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену.
Када сам приметио срџбу у његовим крупним црним очима, скочио сам и побегао. Исте вечери отац је мајци за вечером испричао о јереси коју је од мене чуо то поподне, али је његова срџба била доста спласнула.
” Веровао сам такође да је и Давид, чије сам неке псалме, захваљујући својој мајци, знао напамет, а који је у свом детињству такође био пастир, изразио у свом деветнаестом псалму моје мисли овим
Повољан утисак је начинило и моје познавање библије и псалама, па ме много запиткиваше о мојој мајци. Сложили су се да би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у Чешкој, ако ми отац и
- Па ви сте имали изврсне учитеље, у оцу и мајци - приметили су они и додали: - зар очекујете да ћете наћи боље учитеље у Прагу.
То вече сам провео у писању писма мајци. Тоје била моја жеља коју је мора бити ”вила” прочитала са мога лица. Касније, у просторијује ушао један од радника,
Признао сам такође да мојој ”вили” и њеној мајци уопште не пристаје да се појаве у шталама, па чак ни у веома чистој млекари.
“Вилиној” мајци се свидела ова моја примедба, па ми је рекла: ”Михајло синко, ти почињеш да схваташ америчке обичаје и што се пре
девојци којаје по цену живота и слободе дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији су савети били једина звезда водиља Марку кроз његов буран
Кад сам се пробудио, сетио сам се писма које сам мајци послао из Хамбурга пре годину дана, обећавајући јој да ћу се скоро вратити са пуно знања и са академским почастима.
После осам година имао сам прилику да прочитам једно своје писмо упућено мајци. У њему сам је храбрио говорећи како ћу јој једног дана писати и потписати се - ”студент у Принстону”.
Ћипико, Иво - Приповетке
Отада мајци бијаше још горе: гладни зимњи и дуги, уморни љетњи дани, када се из града враћаше ка својом ситном робом, не окусивши
И жури путем што боље може. Мисли: обеселиће се деца мајци, и свима ноћашња зимња ноћ биће лепша и топлија, а њему особито, преко начина. Помете га спавајућ сам.
Пришао је својој мајци чист и ведар. И ту чистоту и ведрину душе нису могли да збуне његови бивши другови. Двојицу од њих искрено је волео.
Залуду да их се одбрани, обраћаше се Мајци божјој — залуду, јер су те грешне мисли биле снажне, дрске: долажаху чак до пред њену златом уоквирену икону.
Али страх га спопаде да га бог тога часа не казни за учињено зло дело, па, стрепећи, обрати се Мајци божјој за милост.
Како се нови храм диже, онако Илијин живот опада. Лекар се не нада бољему, прегорео га, па му мајци поручише да му се нађе у љутој невољи. Мајка измени Лаза, а овај са стеченим парама поврати се кући. ...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
трагове божанског и за коју се везују реке у гори, то је већ довољан скуп наговештаја да нас поведе према митској мајци земљи.
За проучавање српске књижевности двадесетих година свакако је занимљиво што се мит о мајци земљи налази и код друга два значајна песника: Момчила Настасијевића60 и Милоша Црњанског61 .
наговештаји: потребан је бар један пример који доказује да је у замишљеној поеми о вуку стварно присутан мит о мајци земљи. Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...
Млад јунак нам, наиме, прво саопштава о свом оцу: „И родитељ је громовник“, па онда о мајци: „А мајка земља мокра је“ (рус. мать сыра земля). Касније су и мајка земља и отац громовник потиснути у задњи план.
Кад се помније осмотри стиховна раздеоба у Стојанки мајци Кнежопољки, онда се види како овде постоје само изговорна јединства и како је мерило дато у самоме изговорном даху.
Јове Станивука (могли бисмо овде готово у целини да их цитирамо као чисту илустрацију) и у мањој мери у Стојанки мајци Кнежопољки. Такву, недовољно дисциплиновану и, да тако кажем, разбокорелу реч, налазимо и у поеми Шева.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Може он мене гледати колико хоће, питање је хоћу ли ја њега гледати. ЧЕДА: Па добро, шта си ти казала мајци кад ти је говорила о удаји? ДАРА: Рекла сам јој да сам удата, да имам мужа, и да га не мислим напуштати.
А што свуче капут, убио те бог да те не убије? РИСТА: Па, наложена пећ. ДАРА (мајци): Дакле, то је тај почасни господин кога си ми наменила? Е, баш ти хвала, мајка.
ЧЕДА: Сазнао сам. ДАРА: Ко? ЧЕДА: Рећи ћу ти, ако ми даш часну реч да нећеш рећи мајци. ДАРА: Зар је то тајна? ЧЕДА: Још како велика тајна. ДАРА: Реци ми, ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш?
А кад сазнам, леле мајци, тај ће ме запамтити. 'Ајде, 'ајде, пожурите, господине Перо! ПЕРА: Молим! (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА: Бога ти,
Море, земљу ћу да прогризем, па ћу да га нађем, а већ кад га нађем, запиштаће мајци и проклињаће час када је научио да пише. Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити. ВАСА: Де, де, де!
” ЖИВКА: Ју, ју, ју, ју, сад ће ме стрефити. Зет, зет, изетио се он дабогда никакав! Јаој, проклет био мајци и овога и онога света! Кућу ми оцрни, образ ми одузе, одузела му се дабогда рука којом је написао оно!
Ето, то ћу ја њему, и то одмах, ни једног сата му нећу дати да се скраси, протераћу га мајци... одмах, дабоме, одмах... (Узме слушалицу.) Молим 407... да, 407... ВАСА: Шта ћеш? ЖИВКА: Тражим Симу!...
ВАСА: Па... како да ти кажем... и могло би. Ето, баш сад ми каже Чеда... ЖИВКА: Је л' Чеда ти каже? Е, неће га мајци бити онако како ти Чеда каже. Идем ја тамо, идем сама лично да упаднем у министарску седницу.
Али, Чедо, упамти: носићемо се док је света и века, нећеш га мајци више мирно ни ока склопити. (Чеда оде.) – А ти (Дари) пакуј се, 'ајде, пакуј се кад не можеш да одлепиш ту крљу са
(Чеда оде.) – А ти (Дари) пакуј се, 'ајде, пакуј се кад не можеш да одлепиш ту крљу са себе. Пакуј се, али га мајци нећеш путовати салон-вагоном, него трећом класом. Трећом класом, упамти, трећом класом! (Дара оде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци, оцу, деди. Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен, у бисагама пара доносио, имао толике чивлуке, њиве, винограде.
романа, при самоме њеном крају, где је Софка, усамљена и захваћена јаком еротском екстазом, први пут „мислила о себи, мајци, оцу, деди. - Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен [. . . ]”.
обрнут: у првој верзији субјективни поглед полази од сопственог „ја” (од Софке), па иде ка родитељима, и то прво ка мајци која живи ту и затим ка оцу који је у Турској, да би на крају дошао до предака (до деде Арсе); у завршној верзији
у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па иде прво ка оцу (носиоцу породичне лозе), затим ка мајци и, на крају, долази до Софке.
Тако исто, поред све привржености оцу и мајци, и жртвовања ради њих, код ње читалац већ од свадбе осећа извесну хладноћу, што је притајено и несвесно окривљавање
Зато она, на пример, у ВИИ глави рано ујутру тобож послом одлази мајци у собу, да по њеноме изгледу докучи нешто од онога што је отац ноћу казао.
' Ништа, ништа, синко! Само тако ћути”. 177 Приповедач Миле није имао шта да саопшти мајци, јер ни њему Мита ништа није казао о својој болести.
нечега веома елементарног и веома инфантилног у тој противречној вези међу еротским осећањима и нежним односом према мајци и/или оцу.
Жолковског. 372 При првом сусрету након тридесет година Вук Исакович прилази мајци принцези која је смештена тачно испред великог огледала.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Па се наднесе над мртво– га сина и махну руком да га открије. Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота. Преко њених усана олако али снажно пређе поносан мајчин осмех.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ на земљи таких места Нема више, само два; Једно ј’ место с једне стране, Друго с друге живота: Мајци под појасом У зачетном добу, То је једно место, — Друго је у гробу. «Јавор» 1882.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ он је добар... једно узима, А друго враћа мајци несрећној!... Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује... Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох!
А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину? ГЛАВАШ: Бошко ти јесте син, Ал’ Спаса кије кћи! СТАНА: Није ми кћи?
О, муселиме! Као вижљу га бичем ударај, Гази му мајци кости старачке, Олтар му руши, он ће трпети!... Сестру му силуј, он ће гледати Погледом тупим роба несрећног!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Извади да не узму Турци... (долази псовка Турака), па ако останеш жив и вратиш се у Београд, плати мама-Ани, Јулиној мајци, неку моју подужицу. Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
се планинскоме миру, Стићићемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с’ Богу — „И Божијој мајци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Били смо мало мирнији. Кад овом приликом нису успели, више се мајци неће Бугари дићи из ровова. А отуда се разлеже глас: „Санитет... санитет!“ „Где је командир?
Пристао сам. Око три часа отишли смо. У салону сам се упознао са ћеркама. Онда су ме одвели својој мајци, старој отменој дами. Питала ме је одакле долазим, да ли имам породицу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чедо страсти, несрећо, Брза у слепоћи, Кад Србина нестане, Ком’ ћеш онда поћи? Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи.
Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке
О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој. Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14. августа 1854.
” То рекоше сина оба, Млад Радомир, млад Радивој Својој мајци остарелој У пролећа цветно доба. Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном
Ти ћеш, епико, там’ заићи, А ти овде, можд’, остати, Па ни један к мети стићи, Мајци помоћ нико дати. Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом
Иза брега кад су стали, Синци к мајци повикали: „Ој премила мајко, збогом!” Одзив мајке, ког’ чекаше, Мртве горе им послаше — Одзив: Збогом, збогом,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Бог да јој душу прости, покојној госпођи, Ђурђевој мајци — а бјеше добра и милостивна, лијепо се са мном ражговараше и упитиваше за ждравље. Хеј! хеј!... (Вујо одлази.
јој сузним очима Колиба бедних тврде постеље, Где ће у слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци предсказивати: Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна
На ноге, децо!... Хајд’ на ђауре!... (Исукавши нож, спрема се да одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Хајд’ мајци сад! ЈЕЛИСАВЕТА: Овде ј’ у реду све?... РАДОШ ОРЛОВИЋ: Све!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад хоће.
Искочи удица, а кад погледаш: на удици — класа! Класа, дабоме! Прошлих избора ми измакла, али ми сад мајци неће измаћи. Похапсићу пола среза ако не може другаче, па ћу онда решето, па сеј.
МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете... ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти твојој мајци, а ја овај... па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа и свих својих синова, до тренутка кад се
Тананом инсценацијом, певач тај тренутак повезује с појавом црних гавранова који мајци у крило бацају јунакову десницу.
Певач прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам. Ни недра мајци, ни бедра. У крсту кад ње рођај вам и задојење. О, зар за даља распећа невинога не.
3 Чујем вас: на мужанско грло зацвили дете, рикне из питомине звер. И синак био мајци, или кћер, замукни, залуд глас, кад никог и ништа не зовете.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Плетући те венце, певају овако: »Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере, Мајци га меће у крило, А мајка Петру на главу« (ЖСС, 133; Беговић, 123; ЗНЖОЈС, 5, 278).
треба да донесе јунак као понуду неверној жени, или мајци, или сестри, или лажном царевићу (»са букве ј. из велике воде Калаџијнске«, Вук, Пјесме, 1, 7, 154; »јовове ј.
У епској поезији, Високи Стефан, када је из Русије хтео да нешто тајно јави својој мајци, метнуо је писмо у тојагу од лесковине (БВ, 11, 1896, 113).
Ћипико, Иво - Пауци
—Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци. Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли.
— Примакни се ближе да ти кажем што треба да радиш! Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци. —Немам, господару, новаца... —Чекај, будало! Не нагли!
— Па и земан је, — одговори Раде. — Да са срећом буде! — Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци. Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштети... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао...
Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштети... тобоже превјерићу; а и мајци као да је жао... —Та и она је од хришћанскога соја, — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде.
Па жао ми је .... и, ето, дођох по њу, да се поврати ... — Пођи, Цвијето!в вели Илија. Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је, вели: Не дај ме, рођена... изгубићеш ме!... — и зајеца.
До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци... —Па што не рече што јој криво? — опет ће Радивој. —Још је она као цура, стиди се, болан. ..
— опет ће Радивој. —Још је она као цура, стиди се, болан. .. Ја карах што неће да својој мајци каже ... и питам је насами у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!
Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се. Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу. Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...
Уђоше у чисту, обијељену собицу. Иво раствори стакла и капке. Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу. Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца? — упита он.
Она постави поднос на сто и гледаше у њ. И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу. Силно је личио мајци. Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.
— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. — Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.
Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца. Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од колике је користи пажљиво проучавање неба, то јасно показује пример Талеса, мудраца. Он је своје порекло по мајци водио из Феникије, путовао је много по свету, био у Египту и у Месопотамији где се упознао са резултатима вавилонских
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Баш је тако с Јулицом. Ту се две крви нису могле слити. Сада је нешто нарочито крв вуче мајци... Куд је и ја и доведох овамо да доживи ону несрећу. Али шта би и куд би без мене, и моје куће, и Тодорове доброте...
болешћу, седи цело пре подне у свом „бироу”, прави новац, шаље га сину, а он га тамо у свету даље и боље обрће, и шаље мајци извештаје који њу усхићују. Мајци извештаје о новцу, Бранку о путовањима. Био је у Индији, у Кошиншини.
„бироу”, прави новац, шаље га сину, а он га тамо у свету даље и боље обрће, и шаље мајци извештаје који њу усхићују. Мајци извештаје о новцу, Бранку о путовањима. Био је у Индији, у Кошиншини.
Девојчица би причала другарицама о свом животу, о браћи, о мајци и о оцу. Тек застане у говору, пљесне руком о руку као маторка, и заплаче.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Према поверљивим сазнањима, која је доцније министар полиције прибрао, ми смо цео овај рат и водили зато што је мајци Давида Мешулама требало да напуни један јастук гушчијим перјем.
ми сину сретна мисао кроз главу, па се отиснух низ улицу, све скачући с ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци, изљубих им руке и узвикнух: — Положио сам, одлично сам положио!
с ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци, изљубих им руке и узвикнух: — Положио сам, одлично сам положио! Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице, те отац спусти руку у џеп, извади онај нов новцати дукат и предаде ми га
— И онда... шта онда дакле? — Сви путеви воде у државну службу. Обрати се мајци држави и подојиће те. Свакога двадесет и шестог пружиће ти дојку, а ти само наслониш усне и срчеш и ни о чему не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар приђе детету и помилова га. Оно застрашено окрете главу и притрча мајци. Њене усне као да се померише, очни капци затрепташе, а из угаснулих дупља као да сину једна искрица.
— Хајде, понесите га! — нареди командант. Војници подигоше дете. Оно врисну, управи руке ка својој мајци и викну: — Мамице моја... Измучена и препланула лица старих ратника се згрчише. Потпуковник Петар заплака се...
„Ако умрем, нека ово писмо преда њој (ви ваљда знате коме), а дневник мојој мајци.“ Не мењајући ни једну реч, преписујем дословно дневник оних неколико дана који су претходили трагичном догађају на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Јер рођен после седам месеци трудноће, Претурив све несреће, жели да се врати мајци; И, не излазећи више никада, хоће Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци. Ал залуд!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
СА ПЛАНИНЕ 82 ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА 86 ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО 90 СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Мајци Милици, за мудрост њене љубави!
»Са мном нешто није у реду!« — помисли мали сунцокрет и пропе се на прсте у жели да порасте и стигне браћу која су мајци већ била до уха. Али, маколико да се пропињао — није растао.
Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић, ни бреза. Али, како да се оцу и мајци као наказа врати, као патуљак век векује? Белим и стрмим путем пође дечак.
А имају! Види: свака капљица у њега гледа, шапатом саветује: — Најми се у службу Мајци Вода! Очисти шумске изворе и потоке. Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла.
Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче. Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати? Заморио се Ведран, растужио. Чак и у сну, чини му се, изворе чисти, никако да очисти, туго црна!
Али, људи су с нелагодношћу склањали поглед, слегали раменима и одлазили без одговора. Дечак је само својој мајци био паметан и леп. Остали су у њему видели мало, слабашно, готово наказно створење. Али, жена је веровала у свог сина.
надајући да ће у току спавања променити боју, увек изнова с ужасом запажајући да је остао исти, да је једино још мајци добродошао.. Био је већ у узрасту кад се напушта родитељски дом. »Како ће наћи невесту? Како засновати породицу?
Била је то она једна, последња кап: стид и гнев зали образе Крилатог Белка. Он се поклони мајци и рече да одлази: хоће ли с њим — он више не може остати у племену!
Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим? Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи? — стаде Варалица пред жену, а она саже главу и повери му своју страшну погодбу са Смрћу.
— насмеја се, угледавши једну заборављену метлицу којом је пре него што су купили усисивач, помагао мајци у чишћењу. Умирен, дечак се врати прозору.
Добије ли је — он ће свакога дана долазити, али то мора бити њихова тајна. Радан је не сме поверити ни мајци, нити било коме другом. — Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не знам шта је, срце с њима би ми хтело! Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
О томе сведочи велики број песама. У једној између осталих — где прича мајци како се препао од страшног Турчина отмичара — Марко сам каже да му је жалост за несрећном снахом улила потребну
У стварању оваквог Марковог лика народни певач нарочити удео приписује мајци Јевросими, која клетвом гони сина да суди „ни по бабу ни по стричевима“ и да по цену живота спасе невољника.
Чудовишни су његови поступци према сестри Леке капетана и, нарочито, према Златанића Мајци. Грђе нису поступали ни Турци. Слична варварства он чини и у бугарској песми.
Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде! Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и глади, и
Но ти прати мојој старој мајци — моја мајка има доста блага — нек ти купи роба ил' робињу, те зидајте кули у темеља“.
до рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма позлаћена), бацају је у криоце мајци.
То је Марко послушао мајку, па се спрема на цареву војску, с собом води слугу Голубана; на походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко!
братимила, и кумила светијем Јованом, и даре му млоге обрицала: но залуду, не шће доћи Марко, не шће доћи, не дошао мајци!“ Ал' говори Краљевићу Марко: „Не куни ме, моја посестримо! Ја сам главом Краљевићу Марко“.
мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти
досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас изорао!
јаду започетка: похитао дијете Максиме на његову без биљеге вранцу, и скупио десетину друга, хоће својој на муштулук мајци; а кад виђе војвода Милошу, те дората коња подиграва, а догна га близу до ђевера, до ђевера Јован-капетана, ђевојке се
бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук мајци. Мили боже, на свем тебе фала!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А да ја ли, само једна међу мајци тужна без милости остајем! Та смилуј се, красо моја, и штогод ми реци, да се од туге не распадам! ...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше
А он је то и заслужио јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци. Он јој је чувао од живине тарану и резанце спремане за зимницу кад се то сушило у авлији; он је држао конац кад би га
— вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!...
” Бата-Таско је одржао реч. Распитивао је и прокљувио све, сад је дошао да јави то Јевди, Маниној мајци. Све што је сазнао он јој је савесно и тачно реферисао. Јевда се просто изненадила.
Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи! А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.