Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Света славо и боже, опрости ми. Рука му се трза у крст по помрчини, страх је гомила над њим, а кроз њега, тишину и маљаво шушкање лишћа вуче се дуг јаук, онај из Симкине собе. Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид.
И већ је малав. Приближи лампу Адамовој нози. Јесте, маљав је. Како дете са шест година може да буде овако маљаво? Мени ни сада листови нису тако малави. Подиже своју ногавицу и принесе лампу.
Краков, Станислав - КРИЛА
ИИ У ЛОГОРУ Прозор од хартије бледео је и постајао видљив. Човек је протегао пробуђено тело. Било је урањено и маљаво. Осећао је на себи топао отисак жене, која је лежала успала крај њега.