Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сада Љуба хоће Милену Милеуснићеву да проси. Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милениној матери. Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве. Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њој је добро, засада, у кући њеног оца, а неће дати децу, да им маћеха буде Трифунова полегуша. Нека иде он у Росију, куд га очи воде, за њу повратка нема.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Тај неће ни да се усправимо! - Па шта онда? Што дижеш толику галаму? Та жена ту, је ли то твоја маћеха? - приближила ми се тако да сам њен врео и влажан дах осећао на образу и врату.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
спољашњих догађаја: напуштања родитељског дома, лутања, авантуре и сукоба јунака са надмоћним силама (зли дар, опака маћеха, завидљива браћа, див, аждаја, вештица итд.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и не мора. Командир се погури и смањи за читаву главу, сад је већ био тужан. — А мене је, видиш, маћеха кроз иглене уши прогонила, матере ни запамтио нијесам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зато његови јунаци немају личних имена, већ их потпуно замењују звања и склоности (отац, син, маћеха, пасторак, сиромах, богаташ, правда, кривда, лажов, препредењак, праведник, грешник итд.).
Доведе у кућу неку удовицу која је такође имала једног сина. Маћеха је за неко вријеме пазила свог пасторка као и сина, али кад он мало поодрасте па постаде боље момче но њен син, она га
Отац се обрадова кад га видје ко мало дијете, јер се бијаше покајао што га је отјерао, а маћеха и њен син се тек поздравише. Маћеха се грдно бојала да јој овај не отјера сина са имања.
обрадова кад га видје ко мало дијете, јер се бијаше покајао што га је отјерао, а маћеха и њен син се тек поздравише. Маћеха се грдно бојала да јој овај не отјера сина са имања.
Дај овамо виђело и делај спреми вечеру! — рече маћехи. Маћеха им донесе нешто бајате проје и укисла пасуља, изговарајући се како се бајаги није надала те није ни спремила.
Кад ти тањири зазвекеташе, јела замирисаше, отац занијемио од чуда па не вјерује својим рођеним очима. Кад ти маћеха и њен син спазише испред магарца читав пласт најљепшег сијена, одмах појурише унутра, па кад тамо видјеше онолика
Али се маћеха одмах направи весела: — Ама, ја сам знала да ће нас он нечим изненадити, па навлаш изнијела ону пасуљину, да видим
Послије вечере дуже разговараху, па онда њему и оцу намјестише ту да спавају, а маћеха и њен син одоше у другу одају. Кад већ хтједе лећи, он везену мараму метну под главу, штап поред себе, а шешир више
Кад изјутра устаде, обуче се, уми се, а маћеха ни да га погледа. Он се зачуди, али не упита. Узе шешир и штап, па подиже јастук да узме и мараму. Али, хоћеш! Ње нема.
Она је сад већ у царевим рукама. Он се досјети шта је било. Док је он спавао, маћеха ју је украла па по сину послала цару.
Овај му исприча како му је маћеха украла, а од ње се није надао те није ни чувао. Цар му даде мараму и упита како је могао сатрти толику војску сам, без
тамо а непрестано премишља која ли то царева кћи може бити, па сумује да није никаква друга већ она коју је његова маћеха довела и која му је онако добра била. И тако мислећи стигне најзад у оно царство и присније пред сами двор царев.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Прибери се, Синко, покушај с неким другим грифом! Причај ми, на пример, како си имао несрећно детењство и како те је маћеха тукла по глави француским кључем (систем „Пепељуга“), па се због тога сматраш француским ђаком; мислим, ваљај било
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Тја, свет...!” (Деда ружно опсова) „Некоме маћеха, неком мати! Да сам однекуд са Косова Нагрнули би делегати, И министри спољних послова И Шеста флота у фрегати,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
већ тиштате неправда, законом освештана на њиховом властитоме огњишту, бива: да им је мајка само Венцелу мајка а њима маћеха; тако отац, њима очух. Тога ни међу животињама нема.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски.
— И ово ће се „данас“ сутра звати лане. — Свако „лани“ боље било. — Вријеме кадгод и мати, а кадгод и маћеха. — За злијем се вријеменом добро чека. — Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме.
— За злијем се вријеменом добро чека. — Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме. — Време је и мати и маћеха. — Иде време, носи бреме. — Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује.
Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа. Ој рогозе, мој добри рогозе, Држи воду, док мајстори оду.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. 101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. 105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА. 112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА.
101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. 105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА. 112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН.
105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА. 112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39.
(Црно јагње), 28. (Царева кћи овца), 29. (Три јегуље), 30. (Чудотворни нож), | 31. (Чудновата длака), 33. (Зла маћеха) и 40. (Цар Дукљан) послао ми је из Боке Г. Вук Врчевић; 25. (Дјевојка цара надмудрила) и 38. (Дивљан) послао ми је Г.
(Коме Бог помаже, нико му наудити не може), 12. (Златоруни ован), 17. (Очина заклетва) и 35. (Опет маћеха и пасторка) послао ми је Лазар Марјановић, који је био Грчки учитељ у Земуну; 50.
(Милостива снаха и немилостива свекрва), 34. (Маћеха и пасторка) и 36. (Како су радиле онако су и прошле) послала ми је госпођица Милица Стојадиновића из Врдника; 9.
Послије некога | времена отац се ове ђевојке ожени удовицом која доведе једну своју кћер. Маћеха стане одмах мрзити на своју пасторку особито за то што је она била много љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да
Кад ђевојка у вече маћеси да велику кокошку, маћеха јој се врло зачуди, па јој сјутридан да још више куђеље, а кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе
По том маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнаприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није
прала судове, мела | кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи пепељугом.
Једном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: „Ти пепељуго!
Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући па каже пасторци као и прије: „Ако
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Принцеза погледа захвално на свога оца, а њена маћеха стисну бесно своје румене усне. Тако постаде Аристархос преко ноћи славан човек.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом, која доведе једну своју кћер. Маћеха стане одмах мрзити на своју пасторку, особито зато што је она била много љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да
Кад ђевојка увече мећехи да велику кокошку, маћеха јој се врло зачуди, па јој сјутрадан да још више куђеље, а кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе
Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље. Муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије, кад се жена није
прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи пепељугом.
Једном у неђељу маћеха, опремивши се са својом кћери у цркву, проспе по кући пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све
Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: —
Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако
Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало
И тако идући од куће до куће, дође и кући њезина оца. Маћеха њезина, кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону ђевојку, она њу пред кућом сакрије под корито.
у том пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ко је то други чинит могао, Него ја, мајка, њезина?... ГЛАВАШ: Маћеха!... СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија!
ХАСАН: Кога? ЋЕРИМ: Њу... Ту жену своју. ХАСАН: Шта? ЋЕРИМ: Док је Главаш још овдје био, маћеха жене његове са још два Турчина украли су је и насилу је везиру одвели... Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава? Што ме отури, што ме издаде, Што ме удаде, што ме продаде? Ах, Венецијо!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према народном алегорисању, доња латица од цвета је маћеха, две средње, то су њезине кћери, а две веће, горње, то су јој пасторке.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Имала је прави дар да импонује паланци, и дар да буде маћеха. Оперисала је са својом памећу вешто: или је бранила истину; или успостављала, после својих дужности, своје право; или
Увређена и вређана нечим сложеним — болешљивост; мртва мајка; болестан отац кога је обожавала; маћеха, не-мати и кад је добра и кад је строга; обе другарице невољна дечица — Сока је боље чула оне правичности и истине
жена, зато, ево вам, у неколико речи, одговор м о ј, одговор, наравно, зато што сте се за одговор мени обратили. Маћеха је хазард — сви згодици и сви губици су могућни.
„Не могу за Србина, ја сам Гркиња, морам чекати.” И дочекала је Харисијадеса, двадесет и три године старијег од себе. Маћеха и пасторак, дечак од дванаестак година, заволели су се много и искрено.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова се мајка није звала Ангелина, јер му је то била маћеха, већ Марија; његов се отац није звао Миљко, већ Мијат, и није био свињарски трговац, већ поп.