Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
После се испоставило да је то било џакче с мекињама, мада ни то није важно. — Шта урлате као да је пожар! — рекао је мој Стари и затворио прозор.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„јахање“ на леђима побеђеног, „гарављење“ лица, захтевање да губитник „лаје око куће“, да тражи устима прстен по мекињама или по пепелу, вучење побеђеног за нос итд.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље је једно „држ“, него сто „узми“. — Свака корист није корисна. — Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати. — Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Деца су дуго седила код ватре и чекала оца, а кад виде да њега нема, а ноћ се прикучи, она пођу по мекињама кући, кад тамо, а то некаке зверке наишле те мекиње све појеле. Деца кад то виде, бризну плакати па се врате к ватри.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице што утољују задуху и њека зрнца што ублажују болове у желуцу, јер
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити, мајко драга, Изнеможе наша
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Стари венац (од прошле године) чува се док се не замени новим, па се онда иситни и са мекињама даје воловима (СЕЗ, 40, 56). Такав обичај постоји и по другим крајевима. Уопште, освећивање в.
Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. в. Ђурђевдан и грабило. Такође се крави, којој је тргло млеко, даје у мекињама г., да би »дограбио« млеко натраг (ЖСС, 125; Беговић, 229; упор. и Беговић, 119; ЗНЖОЈС, 20, 47).
Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко (ЖСС, 125). Цев од з., на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен
Прострео, мали срчаник, мачје очи (Шулек). Бере се на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121). Даје се у мекињама стоци оболелој од прострела (СЕЗ, 17, 581). ПШЕНИЦА Wеізен (трітіцум вулгаре). Пшеница; »жито«. Реч је прасловенска.
У Међудневице свакога петка држе сељаци овце преко целог дана у тору затворене, а у подне им дају рујике у мекињама (ЖСС, 143). Смола од рујике је лек од зуба (ГЗМ, 20, 1908, 345). РУТА Рауте (рута гравеоленѕ).
бацају на усеве и, закуван у мекињама, дају стоци и живини (ГЕМ, 27, 1964, 403—406); итд. — Да б. представља божанство била и плодности »које умире и рађа