Употреба речи меланхолије у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само! — Хеј — уздахну бојтар излазећи, уздахом пуним меланхолије, који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије.

Црњански, Милош - Сеобе 2

– са Русима, са Крфа – говорио је Витковичу, поверљиво, да је Павле оболео, као што се то дешава, каткад, удовцу, од меланхолије.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Предосећајући рану смрт он је испевао неколико искрених песама продирне меланхолије, и то је најбољи део његова поетска рада. ЕПСКИ ПЕСНИК.

Он се повукао у уметност, у песничке снове. У тренуцима меланхолије и елегичности он је најјачи и најприроднији, и најбоље песме које је он испевао то је онај низ Елегија.

За последњих десетак година он се развио у оригиналног песника. Он има две омиљене теме: интимна осећања меланхолије младости која пролази и жарке љубави према народу.

Он је песник »чезнућа и снова«, неодређене туге и дискретне меланхолије, нечега неодређеног, сановног, суптилних стања свести.

Цело његово дело је, како вели Јован Дучић, »једна велика љубавна грозница«. Само, после те љубави остаје горак талог меланхолије, туга над пролазношћу свега и над немилостивом прозом живота, онај природан »жал за младост« који је Станковић силније

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Заплаче се горко. И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак. У паланци нема гробљанске меланхолије, сем понекад, пред вече, кад у току дана није било погреба.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности