Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
а баш у сам први сумрачак, почеше зврктати насипом белошевачким мâле, прљаве таљиге неког Симице Шушкала из Меонице. Прозвали су га Симица, што је био мален и хитар као петлић; Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори.
таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех — иако су то била једина кола у којима се вожаху путници из Меонице и из неколико још села, кад путују у Ваљево и натраг.
Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је седио Никола учитељ и Сава, општински писар из Меонице. Сава је био живи ђаво — весељак, и говорљив, и шаљивчина, а Никола више озбиљан и ћуталица.