Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мераклија. Поче се пењати, готово трчећи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе
Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није се ни љутио на њу. Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују.
Имаше ли га у наш варош так’в човек?... — Како да ти рекнем, хаџијо?... Искочи лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам, џимпир, коцкарин... — искочи никакав човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...
— рђав тип мангал — суд за жеравицу мастика — ракија махсуз — нарочито мезулџијски — поштански мерак — жудња мераклија — љубитељ мердивен — лестве мерџан-атеш — жар, угарак миралај — пуковник млат — млад мужие — мужеви мутвак —