Употреба речи месец у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Беше новембар, жалостан месец тужне четрдесетдевете године. Не звече сабље бритке, не — робовски ланци тупим својим јеком буде болом успавану

То је било марта месеца, а маја га сахранише... Леп је то месец, тај мај!... И гробље је у њему лепше: на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мирисом мирише.

Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда,

Можда ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни један за другог знати! А можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како се погурио — а стари

кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе... Па уједанпут врисне... — Шта ти је, Јелице?

Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова

— Отац ме је научио читати, али ниједна књига не показује оно што моје срце осећа... Месец је зашао, и тице, једна по једна, ућуташе се, само што је тихи поветарац, играјући се липовим листом, дивотним задахом

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Сунце и месец и сва божја створења чему нас с непрестаним и неуспаватим својим движенијем уче него да се всегда упражњавамо.

Наши веле: Не да се ухватити ни за реп ни за главу; окреће се као ветрени петао; мења се као месец; други час, друга памет у глави; други дан, другојаче намјереније.

Ко осим јела хоће више да говори него други, нека плати у вишеречену кутију по форинт на месец. Ко другима отима реч из уста, — један ф. и 30 к.

Онда га други не пусти од себе, но с крајњим усердијем и љубовију послужи га за месец дана. Дâ бог те и други оздрави.

Свак вредан и разуман, кад намерава у једном дому не све време живота него само годину или месец или краће времена пребивати, он се стара да му је тај дом чист, уређен, за здравље полезан и колико више може бити

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Да се слути онај снег! Да се чују од оних кућа из оне таме они пси! А у прозору сија неопран месец! ПИТАЛИЦА ПОД ХРАСТОВИМА Кад храст испуни своју храстову меру, шта бива кад израсте преко ње, и прстима се

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

) Пасманџија остане независим у Видину; накупи јошт више војске плаћајући добро на месец; и тако сви зликовци из турског царства искупе се у Видин.

Иду наши људи у Београд и Смедерево слободно. Од наше нахије отпустимо четири кумнаније, да се код кућа одморе месец дана, пак да дођу до ове измену на Врачару.

” — Он каже: „Идите, како знате, тако и уредите”. — Ми се договоримо, да им обрекнемо плате на месец по 60 гроша (онда је био дукат цесарски 10 гроша), тј. по 6 дуката на месец.

по 6 дуката на месец. Искупимо момке и кажемо да им таку плату опредељујемо, и да од нас гледају; који хоће нека остане, који неће нека сад

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд. Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим. Аја!

па настави даље: »Што се тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.

га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« — Е, е... баш то некако...

Еле, заметну се позамашна парница. Готово месец дана вукла се та ствар по среској канцеларији. Испитивани сведоци Милунови, испитан Милун, сведоци Сретенови и они

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. Први пут, те ноћи, дахну он душом...

Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.

— Нисам. — Да ти нису Турци долазили? — Нису. Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... Јова опет поче ходати.., Он не знаде шта да мисли...

Само уздахну па саже главу... Ноћ је била тиха. На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... А у ваздуху мир...

— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... — А ја петн̓ест — рече Јовица. И почеше причати о својим првим мегданима.

речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. Док рече харамбаша: — Ногићу! Смени стражу, па да се леже!...

Станко се загледао у небо. Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више. Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли.

Онда се окрете Заврзану: — Понеси Алексу! — рече му. Зора је свитала. Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи. Свежина се дизала и будила све живо...

Он се подними на лакат и загледа у ону белину... Месец се појави и осветли водену површину. Он је назирао играње таласа у вртлозима... И допаде му се све то.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву,

СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом

Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању. Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању.

Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене.

ТАЈНА Кад мину месец жут за косама, Тада с небеских црних ледина, — Као кап паде та реч једина: Тад појмих шта је моја осама...

МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба.

ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец. Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава...

Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец. Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом.

И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо. ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ Били су зашли влашићи и месец, и била је поноћ. Гроб Спаситељев белио се у провидној тмини, и око њега су лежали римски војници.

Њихово дисање губило се у напорном дисању ствари и биља, које се чује у ноћи када зађу влашићи и месец. Само један војник, најмлађи од свију, није спавао.

У поноћ је изгрејао месец, крупан као аждаја. У шуму се кришом вратио дечко и одрешио блудницу. Она је дечку извадила оба његова плава ока да

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу. Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке.

Ноћ је била у бога дивота! Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж — нигде се ништа не миче. Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет

Ал' пасјалук не попушта: — Шта дремаш, рђо, кад ја заповедам? Зар хоћеш да те бог убије? Месец изгрејао на подне. Све је умрло, ал' убрзо оживи, а на Анокино се срце све више свија и гнезди нешто мртво.

Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем! Ти ћеш ме, сестро, укопати!

Нема ту, дакле, шале. Ја још који месец па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло

Јуче сам хтео да лупам Макса. Не знам јесам ли ти причао да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни бога.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!

арије; а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати, или га продати каквоме

оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: »Сјајни месец иза горе«, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.

!! Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре, и неколико дана после господин-Перина доласка. Долазак г.

како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали да пуцају из топа на месец.

кредом: колики треба да је топ, колико тане, а колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.

Сад ви ’оћете, наприлику кáсти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе. То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум шта ће бити ондакана од наши ушију

онај даље, — кад си тамо, само кажи да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину, и месец остао на старом свом месту.

газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар што свуд завирује и забада свој нос, и нег’ онај месец што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!

свуд завирује и забада свој нос, и нег’ онај месец што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар! Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао кроз облак, ишао, лутао.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Да се још промислите, па онда да ми јавите. — Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање. — Месец дана. — То је мало — годину дана! — Е, та ви се само шалите са мном! Госпођа Макра се смеје.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Трећи је месец од кад сте дошли овамо а он ни писмо једно једино не написа, а камо ли да је дошао да види оца и мајку, него све од

Африка

Било је доста погледати на младиће па видети чиме ће се завршити ноћ велике Монге. Ноћ је била потпуно над реком и месец се кидао, скакао и гњурао по брзацима Комое.

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.) десет хиљада форинти, триа пер мезо, на четири месец, за едно право трго вац, и Рошилдова облигација у залог, пе, пе, пе!!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴...

Откуд хиљада крајцара? Нема, господар нотариус, нема. Знаите да нисум видио крајцара пребијена од месец дана. МИШИЋ: Наћи ће кир Јања, знам ја, само ако оће. ЈАЊА: Да ми дјавол носи ако имам једна крајцара у моју кућу!

Да буди, не да буди. Што можи да буди код кир Јању, кад оћи да пропадни! Да си венчајте на месец дана. ДИМА: Ја сум готов, али молим да дођим сутра да си разговорим сос Катица. ЈАЊА: Копијасете.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Да га је неко напао, неко би му, у помоћ, дотрчао. Овде, овде би остао у локви крви, на коју би Месец пао, а нико не би знао рећи – да нема тих папира у џепу – ни ко је. Него човек непознат. Лешина.

Утече Пеја! Павла, међутим, неко задржа, вичући: Нећеш, капетане, потере! Можеш кад Месец буде смркнуо! Сад нећеш! Узалуд се Павле отимао.

Била је лепа, а представљала Месец, Луну, на конопу, и краљицу ноћи, са звездом на челу. Акробат, била је права ђаволица у телу, а била је и писмена, и

Таква је прилика, у животу, каже, ретка! Хоће да га има у својој кући, макар само месец дана, да га се наужива. Ту жељу је имала још кад јој је у Будиму ушао у кола.

Удесиће да у четвртак буде сама. Неће у кући бити ни мужевљеви хусари. Ни Текла. Биће сама. Месец ће наксутра бити пун. Са њене постеље се лепо види.

Без старца нема ударца, али дуго не одјекују. Сви се могу опаметити, кад прође месец, два. Али се бојати за Трифуна. Кад се матор пањ запали, не може га угасити ни Бог! Петар им се смејао.

У љубави. Божич, ових дана, одлази, са ђенералом Монтенуово. А њена кћи, Текла, није у кући. Нека је причека мало, месец, два – засада, не би могла, све, Божичу, рећи. Тек је изишао из ареста. Осветлао је образ и њој и себи.

Где они преноће, где се пробуде, на хунгарским равнима, Месец личи на лице мртвог човека. Он види, то, каже, види. Ђурђе онда поверова, на шта их је Варвара прва била, брижно,

И за једне, и друге, то је био петак. Уочи тога дана, у Токају, Месец је био пун. Исакович је тог дана био поранио и кренуо у зору.

Олуји, провале облака, поплаве – према причању путника – ређају се тамо. А знало се и то, да ће кроз месец дана, тамо горе, све бити у снегу. Мртво, пусто, завејано, непролазно. Медведи ће силазити на друм, дању.

је имао прво преноћиште, на путу за Дукљу, крај једног бедног, русинског, насеља, у једној брвнари, кроз коју је Месец просијавао. У шумарку, уоколо, зраци Месеца створили су били читаво чудо. Чинило се да, и околна брда, и небо, сијају.

А на појутарје пачисте недеље, Ана је родила, лако, ћерчицу. Те ноћи је Месец био пун, сав од сребра, светао, у Кијеву.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ 9 ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ 11 ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ 12 КАД АЖДАЈА НИЈЕ У ДОБРОМ СТАЊУ 14 СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ

БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ

БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ,

ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, НА ДРВЕЋУ ПУПЕ ЗЕЛЕНЕ ЋУМИЦЕ ЗА ВОЛАНОМ "ЛАYЛАНДА" СЕДИ ЗМАЈ НА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН — ШУМИЦЕ.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Обријан до темена, у неким широким гаћама, он је читав један месец јахао коње без седла, распалио шамар сниматељу кад му је овај незгодно споменуо мајку и стекао име Атаман.

Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане? - пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи.

Кроз три минута одазвало му се неколико стотина барских лепотица. Месец је био једва неколико сантиметара издигнут изнад шевара и његова светлост бојила је мртву Тису у црвено.

кад почнем да га гутам, нађем неизлежено младо, а она рече да ћу у том случају јести кајгану с месом и насмеја се. Месец се као у филмовима из Индије полако и декоративно пењао у небо.

Било је у њему прича о карановским ноћима кад ти се чини да небо, звезде, месец и све постоји само зато што ти постојиш; о стрепњи да ћемо сусрете морати да кријемо; о неправедности људске судбине:

то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на слици сијала као пун месец.

- шапутала је стојећи у сенци куће адвоката Исаије, а неки пси су лајали у баштама и месец је био високо на небу, а Карановци потрпани по собама као сардине.

Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец. Можда је неко с неке друге звезде видео Земљу као што смо ми видели Месец.

Можда је неко с неке друге звезде видео Земљу као што смо ми видели Месец. Било је то чудно осећање да си потпуно усамљен, а да је неко, ко зна где, усамљен исто тако.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Ту нема опасности. — Но ви сте чудни људи! У мору се купати! Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови

Црњански, Милош - Сеобе 1

После, када се појави Месец, постала је читава једна страна земље светла и, под мрачним брегом, читава непрегледна пољана видна.

Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе. Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха.

У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било.

У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у мрачној ноћи загледа у светао Месец. Лежећи уморна, од мисли, госпожа Дафина чу, нагло, иза себе, трчкање мишева.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Оне желе да сазнају његово име, лик и статус. У Херцеговини, када девојка опази млад месец, треба да узме мало земље испод десне ноге и један коњски клинац.

Често се изводе магијски поступци када је млад месец, односно када почиње да „расте“. Од седам дана у недељи, у љубавној магији користе се готово искључиво уторак, петак и

Погодно време за успех магијских поступака за плодност јесте период када месец „расте“, односно време тзв. младих дана.

⁷⁵ За њу не ваља ни да спава напољу кад је пун месец, јер може „месечина да â фате“, односно да роди месечара.⁷⁶ Кретање труднице није ограничено само у времену, оно је

звезда и положај месеца одређују судбину појединца, сматрало се да није свеједно у којој се фази промена налазио месец у тренутку када је дете рођено.

Тако, на пример, у врањском Поморављу верује се да ако је дете рођено за време пуног месеца, односно „у чис’ месец“, биће срећно и богато, а ако је рођено за време „младине“ „у празан месец“, онда ће убрзо остати сироче.

за време пуног месеца, односно „у чис’ месец“, биће срећно и богато, а ако је рођено за време „младине“ „у празан месец“, онда ће убрзо остати сироче.

Дешава се, и то не баш ретко, једна загонетна појава: с крштењем се чека и преко месец дана од рођења детета. Никола Беговић, поп из Лике, пише: „Срби уопште држе се више свога домаћега обичаја, неголи што

народу је стопа наталитета била висока, али исто тако многа тек рођена деца умирала су највише управо у току првих месец дана.

од кола и зањише га три пута према истоку, онда она три пута, стојећи на прагу, упита породиљу: „Волиш ли сунце, ја ли месец?“, а породиља, скривена иза врата, сваки пут одговори: „Сунце.

¹⁹ Одбијање од сисе врши се у гранично време које означава завршетак одређеног периода: у петак, кад је пун месец итд. Дете се обично доји годину или две дана, каткад и дуже.

⁸¹ Не ваља ни да дете види месец „јер би га мого попит“.⁸² У вези са овим табуисаним радњама јесте и круг веома занимљивих и необичних забрана да се

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

варке, за безимена, једва видљива, створа што у плен смера, за шуме свежи прапочетак, за рањена плућа грања, и пуни месец у који се као у нишан забија метак.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Да се не би срушио, повукли смо га наниже и ускоро он заспа попут новорођенчета. Поново смо пили ракију. Месец су повремено заклањали облаци, па се текија претварала у велики мрачни бедем.

Изненада, иза облака изрони пун месец, па две реке мутно блеснуше попут сечива укрштених сабљи које је неко завитлао у таму.

Да сам умро пре пет година. мислио је Јоаким Марић, никад не бих видео како це људи спуштају на Месец, не бих дочекао моду »врућих панаталона«, ни онај филм, како се зваше'?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ПОСТСЦРИПТУМ Моје Писмо основцима, објављено пре месец дана, изазвало је живе реакције код појединих читалаца, које иду од одушевљених похвала до непријатних сумњичења у

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Небо је »угнута стопа Господа Бога«. Месец је, по потреби, жута турска сабља и »обруч круне света«. Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«.

грлице које гугучу, дивне пастире који »вију песму уз врулу«, лепе и заљубљиве пастирке које чежњиво уздишу, бледи месец који се огледа у сребрним валима плавога језера!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Први мрак паде на земљу, и пун месец се издизаше иза Карабурме, када се на авлијским вратима појави једна детиња прилика рамајући и вукући једну ногу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.) МОЛИТВА Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И

ИИ Дан све данка, светац свеца, А недеља недељицу, Месец гони све месеца, А година годиницу. Године су нагариле Мрком дете наусницом, И слабачко осилиле Снажним плећем

Глете, браћо, кроз прозора само, Како месец дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох ајдемо тамо, Јоште

Створи земљу, па створи облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И

Буре неста — ноћ је — ведро — тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се помоли — А наш јунак да л'

Сјајан Тале дотле њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек спазила па Хајка планула, И у срцу своме покликнула: „Ето мени

назад, ал' је доцне, јао, Већ им ђаур пута пресекао, Та јад спреда, а јад је одзаде, А највећи: срца им нестаде. Месец сину — а мој побре, глени, Већ су одсвуд Турци опкољени, Ђаур стискâ кâ никад дојако, Бар Турцима учини се тако,

Радо ја имам овај бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему

Ал' само једно ниједна не прашта: Што ту га нема, те пита: зарашта? Наш јунак амо дошао је давно, Баш месец дана сад ће бити равно, Ил' месец равно, или више мало, — Но што је мени до малице стало!

Наш јунак амо дошао је давно, Баш месец дана сад ће бити равно, Ил' месец равно, или више мало, — Но што је мени до малице стало!

И тама беше и већ беше касно, Ал' ето месец указа се јасно, И просу бледо то своје видело На брдо, долу, и у њојзи село.

“ Те скочи брзо, и лати се горе. Ту месец сакри онај облак густи, Дебела тама наоколо с' спусти, Па зато мога ја разабрат само, Да неки људи слегоше се тамо

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Није? Седам година не да да мрднем из куће, плаши се да ме неко погледа; неко ми каже „добардан”, а он зато по месец дана не говори. Није ми дао ни с братом да останем насамо. Изађем у башту, он бесни: „Шта ћеш у башти?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери,

Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око

— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама. Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше. Ја сам стајао као укопан. Нисам знао шта да радим.

Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања... И паде вече, опет изиђе месец и обасја све. Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...

Ето на! Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих сенки. Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.

Сутра је Ђурђев-дан! Вече. На небу сија месец, а ја седим на прагу и пратим његово јурење преко облака. Просула се она слатка, пуна чежње, месечева светлост, те све

да сневаш леп санак, да сневаш мене и моје жеље... Кад месец обасја, ноћ дође, јави ми се. Реци ми да ме волиш, те да лакше спавам...

На истоку оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем

Она се крстила, метанисала, а месец је сјао и обасјавао све. А као да је са светлошћу дошао и живот. Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма

Лежите, а мирише овлажена прашина. Месец сија, те се црне старе, зелене већ обрасле маховином ћерамиде на кућама. Чисто не смете да дахнете.

Али, ко ће да једе! Пред нама тепсија, вечера недирнута. Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире.

Само се једнако раскопчава, хлади, заврће рукаве на кошуљи, и гледа некако чудно, меко. А месец, чисто трепти. Од нашег дворишта, где ми седимо, само се то сјаји, а остало све је у сенци од толиког дрвећа што је

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

»да Ти душа свирку пије, »светлост да Ти лице мије »пламен да ти срце грије, »дивотама жиће слади, »а побратим месец млади, »да те хлади! »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!

У пештанској тамници, 1872. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац

ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп?

сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп.

Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп. — На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?

Тај путир сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се

И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?

ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?

КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак.

КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

па онда отиде у ергелу и нађе очина коња, па га доведе кући и уведе у подруме и стане га хранити н тимарити, те за месец дана оправи се коњ као кака тица, а и онако је био крилат и змајевит.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Од чега да се одморимо, ког ђавола, сем од ње? — Сада треба озбиљно запети! Ви сте већ одрасли и за који месец наћи ћете се на испиту зрелости! Богами, мораћете добро да угрејете столицу! За који месец, бићете академски грађани!

Богами, мораћете добро да угрејете столицу! За који месец, бићете академски грађани! Како јој само не дојади да обрће ту јадну, вечно исту плочу, која од силне излизаности

Тако некако! Не знам ни сама како сам преживела тај месец! Било је то као да жедни базате коритом неке исушене реке — мислим, све ј е ту, и обала и познато дрвеће наоколо; ту

Гарантујем, за месец дана смо на сувом, само ако прионемо на посао! — У чему је штос? — Ево у чему! Потребно је обићи двадесетак села и

Али, цело време сам се клопала као млад месец што ми нико неће веровати када се вратим кући да сам базала по Лондону и клопала за сваки случај кинески клопијановић.

Клопам се као млад месец што их нисам избацила на талон, али шта вреди — после боја, копљем ... како оно беше? А могла сам лепо да му препричам

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

СВЕТИ МАРКО 49 СВЕТИ САВА: УРАНАК 53 ПРЕТРЕС КУЋЕ 55 КУЋА 57 ДИВЉА КУЋА 59 А У НУЛИ АЗ 60 ИИ 61 АМБАР 62 КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН 63 ВАЈАТ 64 ПЧЕЛИЊАК 65 АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО 66 ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА 67 ЦРКВА ДРВЕНА 68 ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК

Кукуриче петров цветак. За недељом каска петак. Изгонећи шебој-боју, вида Месец параноју, а зинувши, чак врх Тисе, каранфилом запали се. Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса.

уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби. КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен паук губавац, пацови, хлебац доједен.

Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби. КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен паук губавац, пацови, хлебац доједен.

ВАЈАТ Чекрци, разбој, кануре. Пуцкају сура повесма. Уз окно сјаје татуле. Невеста лежи болесна. Расеца месец богазе и чедно пуни чиније. Из мрака ткале долазе седају око синије.

топонимску бројаницу. Креснув кремен изнад Фрушке, пали Месец лојаницу пожутелим лишћем крушке. Крени, лоло, и нелоло, сентандрејско недоколо!

пред просјалим руменилом, тек трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци. Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе!

не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак, голих стопала, проноси Месец с крвних обала да распет сине рујном септембра. А лампом круне струк је уждила црквица журна - ружа Будима.

Не трезни крик ми, уставе разглоби, у румен трбух пун ми Месец здроби. У загрљај ми, Косиоче, крени. За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја.

Милује месец чело ми, пете. Сањајмо скупа, румени свете. Порођај лак вам, невесте беле: пчела с божурка, лептир са чичка уздах

- Што не огране Слово једино усред осаме!... Гргољи пољем божур-кланица. Празни се Месец: шупља му здела. Чије сам небо, чија травица? пита се Кyћа изнад пепела.

Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец, свинут перорез.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

На пијаци светога Спиридона стоји у воздуху од самог дијаманта начињени хоризонт, то јест сунце, месец и звезде. Тамо се никада не пале увече фењери, као по другим варошима, него ово сунце од дијаманата осветљава цјелу

АЛЕКСА: Кажем вам, машином. Такови машина има небројено число. И ја сам на једној радио, с којом смо путовали у Месец. ЈЕЛИЦА: У Месец, господин барон? АЛЕКСА: У Месец. И како смо се вратили, таки смо ту исту машину покварили.

Такови машина има небројено число. И ја сам на једној радио, с којом смо путовали у Месец. ЈЕЛИЦА: У Месец, господин барон? АЛЕКСА: У Месец. И како смо се вратили, таки смо ту исту машину покварили.

И ја сам на једној радио, с којом смо путовали у Месец. ЈЕЛИЦА: У Месец, господин барон? АЛЕКСА: У Месец. И како смо се вратили, таки смо ту исту машину покварили. ЈЕЛИЦА: Пак шта сте у Месецу видили?

Цјелу Европу морате обићи, да се сви диве вашој љепоти и преизрјадним дарованијама. Водићу вас најпосле и у Месец, нека види краљица да је вредно било њену руку одбацити оваковог ангела ради. ЈЕЛИЦА: Зар није умрла?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ал јеж, тврдоглав, оста при свом. „Дражи је мени мој скромни дом!“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут. Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!

Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор. Јутром се роса са трске круни, за капљом бљесне капља, заплови патак водама сјајним, корача важно чапља.

нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец одозго гледа, окружен пољем прозирна леда. Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!

Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец у Јапри води.

ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио.

МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи лука. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је

крову, вечити ноћник, без топла гнезда, у сваком оку блиста му звезда, или му видиш, по неки пут, у оба ока по месец жут.

Над мачком небо под модрим црепом, комета лута са златним репом, а месец-рибар пучином плови, у сјајну мрежу шишмише лови. Скита се мачак, није га страх, са крзна стреса звездани прах.

Сад мачак баби умилно преде, очи му жуте поспано гледе, блиставих звезда у њима нема, умро и месец. Поваздан дрема. А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири.

Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива, воловски мотор успори ход, па легне мирно и — прежива. Деда је јахȏ,

лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте.

Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши, још дебље птице, а месец-буца по небу плови, жеља ти дође њега да ловиш, читаве ноћи на крову чловиш.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Је л̓ ово ваш брат на слици поред вас, или...? — Не, мој вереник. — Близу венчање? — Чим добије службу. Можда само месец или два. — Такође из Сарагосе? — Из Сарагосе. Синоћ је дошао са једним другом и остају до сутра.

Јесте ли Енглез? — Не, нисам Енглез. — Има шест година — пазите на камен — један Енглез је провео месец дана овде. Цео дан смо ловили рибу заједно. Он је иначе живео у Толеду.

Град је испод мене велика тамна маса, али је језеро много светлије од неба. Месец има чудан облик који ми смета; гледам на другу страну.

Између неба и воде постоји ваздух и он тежи по води, набира је. Он сиса влагу из воде, кроз влагу пројектује месец, дугуљасто издужен.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја — Ја блудим даље... Ал' куда? и камо? Нит' разум каже, нити срце зна!

како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо

Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак.

Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно! Мир ва пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и раширим руке као да сам гонитељ птица и стајем на леђа делфина; мирују пегава леђа под мојим босим ногама и месец излази. Све се отето благо мора вратити своме извору, громови падају у сребрне зделе и остају ко згрчени пужеви.

Спавао сам на слами међу коњима натпевајући се с Јерменима питомим и када недеља прође, уз месец млад, празних сам руку пожурио натраг у Дубраве наше зверима раскошне.

ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај месец како мркне! Овцама нема чобана! Бешчинија! Присносушни, хваљеније твоје нека зацари, преузми свељудски сабор!

Ту је и Раковица. Месец их држи одостраг а свака се радује да падне у тај понор јер наши су понори дивни у њима се питају Словени за здравље и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На истоку запламти хоризонт и ускоро, бојажљиво и лагано, као да се прикрада, помоли се месец. Ружичасти сјај обасја равницу и сићушне људе који гамижу као црви.

Бојажљиво се распитују који уме добро да плива... Онда лежу поред пута и зуре у ноћ. — Пази, месец! — вели један. — Њега виде и у нашем селу...

На истоку зарумене и месец се помоли. Запита неко колико је часова. — Још пет минута до десет — одговорих, и онда се обазрех около не бих ли

Људи су дрхтали при помисли да су занавек одвојени од своје браће и другова... Месец дрхтаво блешти у води, и према месечевом одблеску људи гледају страшну агонију дављеника.

И увек на истом месту. Али, мало смо се свикли и примирили. Некако око поноћи, на истоку заруде и огроман месец расу своју светлост над завађеним људима.

Ваљда хиљадама година посматра оно увек исти призор. Наредник Милутин намести троножац, да кроз дурбин посматра месец. Гледамо његову изборану и разривену површину. Виде се огромни кратери, од којих полазе зрачне пукотине.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана. — Рачунаља... а шта му је то ? пита је кмет, као бајати зачуђен. Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.

— Зар нећете да нам видите школу ? запита Љубица као чудећи се. — Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.

— Зашто се ви као чудите ? — Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до... — Ха, методика... прекиде је учитељ.

А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање... Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље. Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.

Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се : чега се имала бојати? Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.

Онда и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити. Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили.... Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.

а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно... Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води... Та она је тако срећна, тако срећна!...

XXИИИ Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио, Оно јесте сеја међ’ браћама, Потавнила од млоги сватова — Проси Месец за свог месечића, Проси Сунце за свог сунчевића, Проси Муња за се из облака.

59. Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л’ је сунце, да л’ је јасан месец? Нит’ је сунце, нит’ је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде. 60. Добро дошли, кићени сватови!

59. Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л’ је сунце, да л’ је јасан месец? Нит’ је сунце, нит’ је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде. 60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку!

“ 138. “Зора зори, петли поју; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није зора, већ је месец; Поспавај, јагње, код мене!“ “Краве ричу око куће; Пуштај ме, душо, да идем!

“ 181. Богдан љуби девојку, Јело ле, Јело, добра девојко! Ој Јело! Гледала га звездица, Па казала месецу, Месец каза облаку, Облак каза кишици, А кишица травици, А травица овцама, Бело стадо чобану. 182.

266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267. Бога моли моја мила дика Да се облак на месец навуче, Да се луче кроз пенџер провуче.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Затамњење) ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ (Двориште, исте вечери. Пун месец.) ГИНА: Не, нимало ме не гризе савест! Нимало! Мајка би због сина и против Оца сведочила!

ВАСИЛИЈЕ: Није праг, него је обична боца! И сви смо у тој боци зачепљени! А онај месец горе, оно је чеп! ЈЕЛИСАВЕТА: Били у боци, или не били, сутра нам треба путовати! Треба путовати, а не знамо куда!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог.

Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог. Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.

Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. НАША ЕЛЕГИЈА И боли нас. Грачанице више нема, шта би нам таковска гробља?

звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп. СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.

путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут. Слушај ме, драга, последњи пут. Умрећу, па кад се зажелиш мене, не вичи име моје у смирај дана.

Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца била у трави.

А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани.

А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате. На јави је душа моја богат сељак, весељак. Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920.

И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и ледом, смешећи се, мирим све што се

Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.

Да ли је то иста моћ, која све расипа и разлије? Месец, што котрља, вечером, празни свет свој жут? Она магла, и дим, што стреса, луком сребрним, кад раздире ноћ, на светли,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ Песма се њихова орила и испуњавала сву васиону: њу су слушали сунце, месец и звезде; слушала је земља и била очарана. А када је престала песма њихова, проговори Господ.

Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Пођи, синко, нек ти Бог... С том недовршеном реченицом издахну мој добри отац. Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет да тражим своју славну домовину.

“ Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео. Један је опет одликован што је први приметио и

Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку. За остала места имамо, дао бог, странце.

хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је зарадио велики капитал.

Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет. Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек дветри недеље, па да тако срамно паднемо!

” После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а затим донесе одлуку да се акт врати директору да га према примедбама

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке... Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред

Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо. Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере

Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами. Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али

А ларма још траје. Само ко је био нем — није ништа рек'о о бегству Миличином... Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не

После месец дана промени се министар, и господин Бурмаз опет оде у пензију. Кад се праштао с нама, плакао је и љубио се са свима,

Најзад почеше А...ни зуцкати како ће капетана да преместе у ужички округ; и заиста после месец дана изиђе указ, којим се он премешта по потреби у ужички округ, а на његово место долази такође по потреби службе

Њима се отежу дани као месец, ови пак као године, а године као цели векови. Тако је и у Глишиној кући. Три године су прошле у том варљивом надању,

Каја је ћутала и уздисала. — Ах, што не причекасмо бар за један месец! После два месеца дође у А... нови капетан. Он беше млад, леп и неожењен.

После два месеца дође у А... нови капетан. Он беше млад, леп и неожењен. Снаша Јула је одржала реч, јер није ни месец дана прошао од доласка капетанова, а њу су већ носили у вечну кућу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Мрак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте. И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не

Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече... Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало с ногу.

А још малопре је гонг ломио пространства, Дрхтала је ноћ, врела, афричка, права... Онда је дошао месец, однекуд — из иностранства Да види чувеног поглавицу док спава. Хрче ли? Ох, не!

покривачем, уместо себе, Жуња је поставио јорган и ћебе; Ко год погледа, рекао би: Свако је на свом месту у соби. Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива.

Необријани скретничар поздравља касне возове. Њега врло боле кости: промениће се време. Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари. Прошле ноћи, страшан се топот Чуо чак до у Сопот.

Уопште, док месец по небу ровари, Дешавају се чудне ствари... Кад сам био мали, О једној сам ствари мислио сто пута: Шта би било

Ух, ух... Шта то чух! Па зар су и то знали... — А шта су крали? Е, то је већ тајна Коју чува месец кад после поноћи сја. Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто зна.

Више него Универзитет и највиши језички одбор Сам самцат, за месец дана, за језик учини Тодор. У касну ноћ светли прозор један једини Као светионик у аљкавој и неписменој средини.

Свакога јутра, у освит, кад се Звезде повуку и Месец згасне, Акса обиђе своје имање, Прошета, спокојно, у раздање, Јер у то доба спавају сви — Ловци и лисице, људи и

ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А летос, у јулу — јер јул је месец луд — Мој стари мачор оде незнано куд. Ходајући, волео је, тако, мало да гега.

Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде!

лубенице и с њима диње; затегла Морава, предзору, т уста, па дињи брашном посута уста; три је недеље, сваку вечер, месец сипао жути шећер и улио у њу сласт презрелу кроз петељку тајну, пожутелу.

— Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље! Али сви су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Она је у таквоме затвору живела неких месец и по дана, без икакве хране и у таквој једној течности која би могла отровати коња.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ПЕСМА 108 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 109 ПЕСМЕ 112 ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ 114 ЈАСИКА 116 ПЕСМЕ ПЕСНИКУ Господ ти је дао свету искру.

И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ, кроз башту цвећа пуну, И кад кроз облак бледи месец сине, Повиће цвеће своју росну круну И зајечаће сетне виолине.

ЧЕКАЊЕ Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом.

Нек ти рече, У тужни час кад зимско пада вече, Да сам, ко Азра,* блед, веран, и предан. И шта би он, тај месец, коме поју Од Индије до вечитога Рима Чежњиву светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у

Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње...

КАО БАЈКА Хтео бих једну ноћ кад месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде

РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и

ИИИ Грмело је као да се бије бој. Нит̓ трептале звезде, нит̓ је месец сјао, На нискоме небу, туробан и зао, Ширио се свуда густ облака слој.

Гледај како месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!

И снова месец трепери на води, И спава река, и поље, и гора, И свуд тишина што крепи и годи. — Исток се ведри, звезде гасе... Зора.

Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше. А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све

Ја сад, ако плачем кад се месец крене С ореолом модрим низ небесне путе, Ил̓ кад старе шуме, чаробне сирене, Једно тужно вече злокобно заћуте.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са

Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било. У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

СНА Кад сунце зађе, и покривач плави Звездане ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један сугестивне моћи,

Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи, Док ћелав месец изнад кућа вири.

На вечну међу истине и лажи? Границу мрака и светлости? Тамо Где плави облак бледи месец влажи? О, то је тајна, та истина људи, Истина бића, због које не стоји Мисао наша што за њоме блуди, Којој је

СЕВЕРНА НОЋ Недоглед пукла вечитога леда У ведрој ноћи светлуцаво сива; Замрзнут месец укочено гледа На санте, суве шибљике без бола; Студени ветар широм подухива Са северна пола — Ноћ! Ноћ!

А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још

Бакарни месец засија у часу, Кад ноћни ветар суво лишће расу У развејани пожутели прах. Ја видим како издишу све тежње, Још живе

Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре холо у висине плаве Дизаше месец којег давно неста.

ЗОРА НАДАЊА Небо је било замрачено, тмурно, Слој облака црних под њиме се згрн’о. Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно.

Али прва зора и крај свега гласи! Наш полет брзо, опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

за враг, „дугачка“ и „неспоменица“ за змија, „окамењак“ за вук, „поганац“ за миш, „каменица“ за вештицу, „дјед“ за месец итд.

“ (Небо, звезде и месец). Предмет загонетке је одгонетљај. Он је најчешће заодевен фигуративним изразом. У њему је сва драж одгонетања, па и

Иде као да јаја носи на леђима. Извукао се као тарана из лонца. Јак као земља. Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета.

бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на небу за вјечни спомен. МЕСЕЦ 1 Њеки дрвар крадимице сјекô шуму неђељом, пак га за каштигу као таришуму уклело у мјесец.

(Година дана, са дванаест месеци, сваки месец са по четири недеље, свака недеља са по седам дана) 218 — Једна гуја преко бијела свијета?

(Снег и сунце) 6. НЕБЕСКА ТЕЛА 250 — Бијели коњ све поље прелети, копито не поквари? (Месец) 251 — Види се, а не да се резати? (Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца?

(Месец) 251 — Види се, а не да се резати? (Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца? (Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази? (Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника?

(Сунце) 256 — Не једу га, а једе се често, чим промени место? (Месец) 257 — О делијо, делијо, Куд си сву ноћ ходио? — Сâм сам хитро летио, По свијета тјешио?

(Полумесец) 260 — Поље немерено, овце небројене, међу њима чобан рогоња (Небо, звезде и месец) 261 — Пуна таваница огњених свјетлица? (Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића?

(Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића? (Звезде) 263 — Пуно решето љешника, а међу њима ора'? (Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из бијела свијета: нити хода, нити лети; нити једе, нити пије; не говори, а не чује се?

(Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман?

(Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман? (Месец) 271 — Цијелу ноћ број, а не можеш избројати? (Звезде) В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 1 272 — Без чега не може млинар млети?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

па онда отиде у ергелу и нађе очина коња, па га доведе кући и уведе у подруме и стане га хранити и тимарити, те за месец дана оправи се коњ као кака тица, а и онако је био крилат и змајевит.

Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони, кад али ето ти месеца, како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: „Овде мирише

” А мати му одговори: „Нема, синко, никога; та овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи?” Месец јој опет рече: „Има, мајко, има, него нека изиђе слободно, не ћу јој ништа.

ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га

Био један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец.

“ Царева девојка открије и груди па рече дечку: „И то си погодио; казуј још шта имам на колену.“ Дечко одговори: „Имаш месец.“ А Турчин: „Моје ми вјере, синовче, шта ћемо нас двојица сад? Ја сам то све знао.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

пође да ме отпрати до Петриње и дође до Загреба са мном, гди у предградију при једном купцу узмем једну собу на месец.

При опредељеној плаћи, што ми је свак за своје дете на месец давао, по њи[х]овом установљенију и обичају, кад би ко довео своје дете, донео би ми две меричице и две оке масла и

Овде се погодим за две године учити децу и за месец дана совершено оздравим. У трећем месецу фторе године, будући ово место близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу;

неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама Симића један месец.

Одавде пређем у Сплит и ту се укрцам у једну месалонитску тартану, за Корф. у Шклову, 1788. С. С. Ово је шести месец како се чека овде типографчик; по свој прилици, неће одржати реч.

Зато намеравам поћи у Лифландију гди ћу се на добрам господина генерала Зорича месец дана бавити. Одатле ћете од мене следујуће примити писмо. | ИИИ ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ МОЈ!

свој дом; пробеседи нешто с њим гречески, пак онда мени рече: „Можете стајати у дому попа Марка, ако вам буде по вољи) месец или два, док што мало гречески научите, зашто ћете доћи у такова места гди се [и]талијански не говори.

” Зафалим јој на матерњој милости и настављенију и кажем да највише, ако се ту уставим, биће месец дана, зашто би[х] рад колико пре у Атон доћи.

Погодим га за цекин на месец да ми сваки дан у уречени час долази, и почнем писати с нашими словами нужне речи и разговоре гречески.

Поподне дође мој солдат. Кажем му што ми се случило с домаћином. Вели ми он: „Ако ниси рад за ови месец заштедити три или четири цекина, можеш у граду за толико имати квартир и трапезу.

Каже нам Антоније да они радо примају стране људе на кост, на недељу и на месец, и, будући да су беспослени, могао би[х] се и од њи[х] ползовати у разговору.

Смири се и с Јеротејем љубов и друштво учини; и затим преживили су други[х] равно 15 година у крајњем пријатељству. Месец дана пре него ја дођем у Смирну, престави се Неофит; зато, лицем нисам га познао.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да сам лудак, верују многи у Прерову, јер запазили су, лопови, да сваког пролећа, кад месец попасе ноћ, До зоре луњам ливадама и стално се сагињем као да купим нешто.

— Узми овога, дај ми „левог“. — Колики је! Одакле се извуче, бога ти? Хајде, вуци, шта чекаш. Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати. — Од подне му није Добро.

И како је после опет, кад је она музла краве, неки месец касније, могао да подигне ону гадну сукњу, јер није га она увек звала?

Он, Аћим, лежао је на његовом кревету. Пун месец затиснуо је прозор. При месечини син има плавкасто лице, а он га кришом гледа са сламарице на клупицима.

„Зашто?“ придигао се на лакат. Вукашинове очи су се црнеле. Био их је упро у месец. Сенка у јамици отворених уста. Како је говорио, сенка се губила и опет појављивала. „Да му се не изгуби име.

Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра путује на даљину од неколико година и што баш ове, последње ноћи

Чим је вечерао, отишао је у воденицу. У воденици је и умро.“ Месец се расекао на прозору. Пола ђачке собице било је у сенци. Видео је сину озбиљно и замишљено лице.

“ Месец се с прозора попео на кров. „Време ти је да спаваш, Вукашине.“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о

Она је жена. Над свима. Земља јој се подметнула да по њој хода и њу да држи. И ноћ је њена топла река. Месец јој се завукао у косу испод небеске мараме.

Пре ће у Мораву, да се удави, него из своје куће поново да оде, зарицала се наслоњена на багрем пред кућом, док се месец споро пузао уз јесенове. А како да се спасе? Мајка изроњава из зеленкасте таме. Па она има човека! Здрав је.

Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом. Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору. Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза.

Чије је, змијо? Чије семце, чији расад побадаш у моју градину? А нема ни месец дана како јој је говорио: „Теби у мојој кући нема живота. Још си млада, спасавај се. Даћу ти пара колико затражиш.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Младић се сваке ноћи, рањавих прстију и колена, пео до врха куле, све док месец није постао велик и блистав. Тада је схватио да је опасно пењати се, јер су свуда унаоколо били стражари.

Осим јелена на ливади никога није било. Само је кроз ретке облаке лутао месец. — Да није то плави јелен говорио? — Дечак се окрете ка јелену, али уместо животиње виде само плавичасти стуб магле, и

Али, када су се луди прозлили, он је ишчезао и нико га више никада није срео. Једино још Месец тврди да га виђа како скакуће са звезде на звезду, за ноћ обигра читаво небо. Зато га и зову Звездан...

Лежао је тако све до ноћи. А када иза пешчаног брега изађе месец, пустиња постаде сребрнаста, титрава. Тешко је било одредити где има више светлости, више искрења: на небу или на

— Гле нове звезде! — весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио.

На дно мора бежале су рибе од врелине, кад се изнад галебове стене појави Месец а галебић задрхта. Сву ноћ га је пратио погледом.

Чинило му се да би у нежној струји месечине могао полетити високо изнад пучине, али чим би Месец зашао за облаке, он би беспомоћно падао у гнездо. Месец је сваке ноћи еве више растао.

месечине могао полетити високо изнад пучине, али чим би Месец зашао за облаке, он би беспомоћно падао у гнездо. Месец је сваке ноћи еве више растао. Од његовога сјаја сребрило се и небо и море, па чак и крила која је младунац ширио.

Тако је то трајало девет ноћи. Девет ноћи је Месец рунио чуперке сјаја на дрвеће и стене, по небу и по мору. Девет ноћи је галебић пратио његов блистави ход, а десете је

На сироте Кнедлице нису смели ни да помисле. Ко би се женио кћерима непријатеља? Већ је и месец постао округао као најокруглија Кнедлица кад су Пелетини и Ферфелини пошли да пронађу златну птицу.

— Таквог јајета није било, нити ће бити! — узвикну једна ласта, а месец склизну у дубину да га види, и задивљено прошапута: — Гле какво је!

је око сезало, царевала је тишина, расли мириси трава, откида ле се звезде и латице цвећа, а горе у висини пловио Месец и сам налик на велико сребрно јаје. »Мора да ми се приснило?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

(АЛИ КАО ШТО ЗНАШ, ТИ ИЗ ОРАНА У АЛЖИРУ, ТУ ПРИЧИ ЈОШ НИЈЕ КРАЈ. НЕМА ЧИЧА-МИЧА, ИМА И ТРЕЋИ ПОРАЗ.) Неки месец касније, 1814, Мачвом се пронео глас да се Змај од Хоћаја вратио. Заиста, у промењену Мачву вратио се промењени Стојан.

Срби остану да играју коло и певају поскочице. У зворничкој тамници умирао је више од месец дана. Натенане су му савијали кости, пекли удове, напајали га затрованом водом.

Друго: да су затвореници у Кули провели готово месец и по дана иако ниједан дан више нису видели. И треће: да су негде пред крај јуна, који је те године био прозрачнији

Почињао је месец јул 1808. године. Његова кућа била је, дакле, четврта тачка. Подигнута на углу данашњих улица Доситејеве и Браће

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ кроз башту цвећа пуну, И кад кроз облак бледи месец сине Повиће цвеће своју росну круну, И зајечаће сетне виолине.

Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује: То стража ликтора

Гледај како месец над пољима сија, И облаке ретке растура и ведри, И трава мирише, и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!

М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у

Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању.

Јер ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа. Ј. Дучић ЦXXXИ ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.

Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова, траве, дрвета. Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тек по који петао кукурекне, али се на то ни пси не осврћу. На небу светлуцају безбројне звезде; непотпуни месец тек што није зашао за Брутијска Брда, али још осветљава својом светлошћу једну врцкасту стазицу која, опточена

Но Питагора гледаше у небо и ћутећи посматраше звезде. Месец је, међутим, био зашао. Незасењене његовим сјајем, звезде су трепериле у пуном броју на небу.

штит урезао, Хомер нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини пуни, Затим звијезде све по небесима просуте цјелим, Снажног Оријона, Плејаде и к томе Хијаде, Медвједа, ког

Старији ученици познају их добро, а вама млађима, сада ћу их само набројати и на небу показати. „Први по реду је Месец, који видесмо пењући се овамо.

„Јесу ли то лопте за играчку?“ „Не“, одговори Дионизиос, „оне претстављају Земљу, Сунце и Месец“. „Са којима се астрономи играју као оно Наузикаа и њене другарице са својим лоптама“, додаде пакосно тумач Хомеров.

Он показа руком на таблу која је висила иза њега на зиду. „Ево овде видите три слике којима су Земља, Сунце и Месец предочени у три разна међусобна положаја.

Ова зелено обојена кружна плоча представља Земљину лопту, ова црна Месец, а ова жута Сунце. За Месец сам одабрао црну боју због тога што је он у овом случају млади Месец.

Ова зелено обојена кружна плоча представља Земљину лопту, ова црна Месец, а ова жута Сунце. За Месец сам одабрао црну боју због тога што је он у овом случају млади Месец.

За Месец сам одабрао црну боју због тога што је он у овом случају млади Месец. Његов центар лежи, као што видите, на овој танкој плавој правој линији која спаја центар Земље са центром Сунца.

онога дела Земљине површине где је ова модра линија, ево овде на овом месту, продире, тотално помрачење Сунца. Месец се нашао између тих становика и Сунца, и заклонио им га.

Одатле следује да Сунце и Месец имају једнаке привидне пречнике, тј. да се њихови стварни пречници виде, посматрани са Земље, под једнаким углом.

тих двају небеских тела од Земље, како су то већ стари астрономи увидели, а Питагорејци замишљали да су Сунце и Месец причвршћени на својим кристалним сферама, и ношени од њих око Земље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре месец дана у Београду очекивао сам је, једно преподне, да изађе из зубног атељеа у оној највећој кући на Теразијама.

На улици пред бербер ницом кашљао је и гласно зевао ноћни стражар. Испружен полеђушке он је гледао у Месец, Док су се плехани тасови покретани лаким ветром, тајанствено брујећи, лелујали.

Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве

— Знам, знам, брате, али ти сувише претерујеш. Једеш се као месец за сваку ситницу. — Ене сад, ја претерујем? Е, дед’ покажи ми како претерујем?

А ја ти подвикнем: „Шта, жена да ми соли памет? Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом.

хладнокрван, поносит, скроман и прилично приглуп. Он мисли врлоспоро. Наш минут, његов дан; наш дан, његов месец. Части ми, много им треба да нас упознају.

Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка. Све је замрло, све.

Ја пропустих станицу где сам имао да изађем и остадох у колима све док она не сиђе. И тако сутрадан, па идући дан, и месец дана затим ја сам чинио то исто, чекао је увек на станици са које је полазила, пратећи је редовно, све више залуђен

пратећи је редовно, све више залуђен њеним очима, толико добрим да бих свиснуо да их не видим једног јединог дана. Месец дана после првог сусрета, једно послеподне, приметио сам на неком зиду рекламу великог руског бала који се исто вече

у варош где сам одмах команданту рапортирао: да ми се ништа особито није десило и да сам довео војнике исправно. Месец дана доцније, на путу из Тиране за Драч, код села Кашара, чувени одметник Сулејман-бег са друштвом беше убио нашег

Ја ћу да вам кажем, браћо; ја ћу да вам причам: Кад сам заузео Нови Пазар... Пре једно месец дана у судском заседању извиђа се кривица једног младића, војног обвезника, који је бавећи се на одсуству, убио своју

Кроз искидане, брзе облаке повремено и муњевито појављивао се Месец и просипао пуно бледе светлости која се глатко спуштала час доле на варош да осветли тамне кровове и шиљати звоник, а

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

« Ђурица се сад сети детињства. Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту. Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно

црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав

— Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. — И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у

— Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. — И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње.

Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.

И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.

Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони. Кад али ето ти месеца; како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: — Овде

А мати му одговори: — Нема, синко, никога; та овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи? Месец јој опет рече: — Има, мајко, има, него нека изиђе слободно, нећy јој ништа.

А месец јој одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га г

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ. У сну своме нисам знао за буђења моћ. Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Драга моја, ја не умем више Носити сузе што ти радост крије, Ал' у ноћ месец кад сиђе убави, Тишином среће кад бол замирише, Одмори око: нек се душа слије У позни шапат велике љубави. 1908.

Наједном заста. Месец беше тајно Обиш'о таму и стада далека Облака црних; к'о ропац очајно Усклик се оте: “Она мене чека!

Месец беше тајно Обиш'о таму и стада далека Облака црних; к'о ропац очајно Усклик се оте: “Она мене чека!” Још мало месец гледао је њега Како је стај'о с једним белим рупцем. Сам у тој ноћи како опет бега И како јури за првим пољупцем.

Сем Цара избрани народ пропашће, зна се. Живот у свету ружан је сан Мада се живи у знаку дýге, Уз месец бледи, сунчани дан, С помало смеха, и са много туге. Ја видим правду и свачији тренутак позни.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.” Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као и обично прегледао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

његове главе без косе и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке утонуле очи, светлећи као месец кроз иглице старог бора. Од њега је народ Идвора учио историју српског народа, од битке на Косову пољу 1389.

А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може, по Давиду, њихов глас да се чује где год има језика и говора?

Онда смо почели са радом који он назва припремом за универзитет у Принстону. За непун месец дана ја сам већ знао напамет “Декларацију независности”, Амерички устав и Линколнов говор у Гетисбургу.

добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте. по свој прилици, причали у Карловцима на оном народном збору?

добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте. по свој прилици, причали у Карловцима на оном народном збору?

На овај начин брзо сам учио француски језик и пре него је и први месец прошао, могао сам прилично добро да се споразумевам.

Мислећи овако, кренуо сам у своју другу посету Тиндалу. Када сам се, месец дана после моје прве посете, појавио поново код Тиндала, имао сам одређене планове за будућност.

Као да је знала да постоји битна разлика између Шкотланђана и Србина. После одприлике месец дана боравка у Кориу, стигло ми је писмо од мајке.

Мајчино писмо побудило је у мени осећање кривице и поново сам размислио о својој одлуци од пре месец дана, када сам рекао довиђења Фарадеју и његовим ”Истраживањима о електрицитету” Зато сам донео нову одлуку.

је назвао и Национални институт за друштвене науке када ме је одликовао златном медаљом која је скоро велика као пун Месец.

У Београду, уверавали су ме они, закључивање таквог уговора трајало би најмање месец дана. Запањио сам их, као што је и мене био запањио Грин.

У току разговора који су трајали месец дана, састајао сам се готово свакодневно са директорима тог предузећа. Састанци су трајали најмање по један час, а

Ћипико, Иво - Приповетке

Врата су од штале и загона запрта, она од куће одшкринута. Ступи напред и, као нехотице, застане. Већ је заноћило. Месец је истекао и у своју бледу светлост обавио једну страну куће и коприву што је пред њом расла.

—Хвала! Не могу. Чини ми се сад ће душа из мене. — Обрне се дјеци: — Идимо ! Нађоше се у пуној ведрој ноћи. Месец се надигао над кућу и поврх дрвета. Његова светлост расипље се пољем и шумом. Увукла се у доце и провале.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ено иду кићени сватови, Носију ни сунце под мараме. Месец дође, а сунце не дође, Остало је доле у ливаде Да сабере травке свакојаке. Да нарани свекровога коња.

У оквирном су делу соко, градска врата и девојка вратарица, а у средишњем су делу сунце, месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем

Али изгледа да он то што је Анђа одевена у сунце, месец и звезде схвата као украсне мотиве, који служе „да се живот улепша“, па су нам онда, закључује се, „потпуно јасни и

У другом случају пред нама су само стилски украси: сунце, месец и звезде фигуративно се, у метонимијској замени, именују уместо мараме, појаса и одела на којима су извезени.

још једна која је такође из Горњег приморја и такође садржи варирани сликовни образац о девојци обученој у сунце, месец и звезде. То је „Особито накићена пастирка“, у петој књизи Српских народних пјесама, у државном издању из 1898.

петом и шестом – изгледа да се у најчистијем и можда изворном облику налази сликовно језгро о жени обученој у сунце, месец и звезде. То је језгро прилично распрострањено у нашој народној лирици и налазимо га у различитим песмама.

У томе се огледа извесно колебање народног песника (или певачâ) у схватању слике жене обучене у сунце, месец и звезде. А одразило се и у два тумачења – Недићевом и Ђурићевом.

Пажљивом читаоцу не може промаћи да колебање народног песника није случајно. Јер облачење девојке у сунце, месец и звезде необично је у народној лирици ако није фигуративно, а ако је фигуративно, као што смо већ рекли, не може бити

И сада нам већ не преостаје ништа друго него да претпоставимо да су слике о облачењу у сунце, месец и звезде преузете из неког текста који не припада народној поезији.

добро познати призор из Апокалипсе или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави јој венац од дванаест звезда. (Откривење, 12.

се без већег колебања може говорити о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се

Разлике су у графији, морфологији и, међу речима, луна за месец. Остало је углавном исто. Нема потребе да се овде говори о путевима ширења Новог завета у народ, упознавања с њим,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

И све тако. А девојку, ето, нисмо платили већ три месеца, па кирију нисмо платили за прошли месец, а где су још оне ситне подужице; те млеко, те бакалин и... већ знаш!... САВКА: Тешко је, боме, данас.

Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. И лепо је учила школе, али – помете се некако. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Из чаршије, са чесме пада вода. На студеном и мутном обзорју избио месец, и једва пробијајући кроз влажне облаке, осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу”.

што месечина не само да испуњава кућу него, тамо, и „упија у себе” светлост са огњишта: „И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Видите ли чудо?!.. А ноћ, управо још вече, одиста бејаше страшно као да је наступио судни час. Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут

Као да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар. Да овако прође овај свима њима мрски бегунац.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже. Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке.

Кроз тмину језди јахач брз И лов ће стићи свој, Чујемо шкрипат зуба му, А не знамо га ко ј’. Месец се стрепећ’ промоли Кроз облак разадрт... Парип је — јаој! — зараза, А јахач му је смрт.

Април радо вара, уме да обећа Ал’ од речи своје издајнички бега; Но зато не клони: Мај је месец красан, — Уздај се у њега.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран.

Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут. Гле месец блиски изнад рујног цвета Доби облик српа: лепота је смрт Где врлина откри могућност узлета.

Краков, Станислав - КРИЛА

Испред топова је било побијено огуљено коље, и оно се белело у мраку. Горе изнад шуме изгревао је месец. Његов плавичасти срп је био сићушан и танак. Крај пута се црнела страшно надувена лешина погинулог коња.

Х НА ЈУРИШУ А већ од јутра тако грми. Па не само од јутра, већ месец дана су они у ватри, па ипак им је то сада као ново и занима их. Занима их, јер за сада још ништа овде не пада.

Петровић, Растко - АФРИКА

Било је доста погледати на младиће па видети чиме ће се завршити ноћ велике Монге. Ноћ је била потпуно над реком и месец се кидао, скакао и гњурао по брзацима Комое.

Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

незгодан тренутак да се бави порођајем, или из »убеђења« да ће и за породиљу и за младенца бити боље ако дете још који месец остане у утроби мајчиној.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛВИ Небо гори, звезде горе, Све на земљи спи, Само љубав нема сана, А с ном ја и ти. Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И ми себи свет.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

шта се измотавају ови лекари. Што нису просто написали: потпоручник Влајко изрешетан као сито! А лежи већ шести месец. Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима.

И ова одморна, и потпуно сачувана чета, спасла је ситуацију те ноћи. Месец се лагано помаљао, и тиха светлост разливала се преко чукара.

— „Јамајка“ рум... Свиђа ти се? Он седе на једну троножну столицу, а ја на кревет од дасака. — Јаве ми пре месец дана да ће доћи да ме обиђе командант дивизиона артиљерије. Врши човек инспекцију... Знаш!...

Прича како је добио три месеца боловања за Француску. На путу је пробавио двадесет дана. У Греноблу је био месец дана. — Него чекајте, да питам прво ја вас. Чујем да се овде припрема офанзива.

Гранате једне пољске батерије у близини нашој запараше ваздух. — Чуо си ваљда да је пре месец дана погинуо поручник Протић — запита Лука. — Шта кажеш! — устукну Драгиша. — Како?

По блеску топова угледа онај осматрач са Ветреника тачно место где су били Протићеви топови... Била је баш тиха ноћ и месец се тек помаљао. Завршили су са гађањем. Он изиђе из земунице и седе на столицу изван батерије.

— А ти па имаш времена! — чисто се наљути Војин. — Њему је остало још један месец боловања, а ја сам имао три. Преда мном је ипак било неко одстојање...

Јер то није одлазак из једне вароши у другу, да се после месец дана опет нађемо. У Француској када неко каже да путује ау фронт д’Оріент, значи исто толико као кад би неко од нас за

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О златоје пролеће! Месец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свому бива и течење

Та прије ће нам сунце, месец, звезде И црна земља наопако поћи, Атоми створа что у вечност језде У прах и пеп’о претворит се моћи, И фурије,

Кад престану петли певат И лајати будни паси, На по пута месец буде, Крсна сенка равна крсту, Подунуће вихор ветар, Прозор ће ти отворити, Жижак ће ти угасити, А ја ћу ти

Цвет-девојче прије било Као сунце усред дана, А сада се указало Као месец у поноћи. Плакало се, запевало И читале молитвице Док не било дану пола, А кад сенка од крстова Била дана тог

Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао. А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави

у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.

Није баш свагда добро ни добра сувише имат; Сваки не подноси сат више од четир’ ока. Кад се ударе сунце и месец, једно помрча: Стане л’ земља међ њих, једно с’ увија у мрак; Два девојчета млада једном су беда јунаку Кад кроз

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) БОШКО: Утече! БОГДАН: И нерањен. СТАНОЈЛО: И несахрањен. СТАНИША: А упозна ли ко је? БОШКО: Месец издаде — Неверства црног лице погрдно, Чело и очи све нам исказа Та издајица да је Ђурашко.

Столетног старца јадни породе! Устани!... (Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!... Гле како месец гледи у море! Дивота!... Гледај!... Љуби неверу!... У Венецији нема љубави... Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И гледаш кад јутро из ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И не видиш ништа и корачаш даље Плачући што небо само сумор

Проломи зиде, Пркосни месец с мунаре скиде. И са свих страна судбом гоњен, Као челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој

Господе, нове нараштаје зови, Победу кличи, пој и благослови! 6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Неће, али навуче, па кад испрља, опет остави, а ја плаћам прање. А кад навуче нешто, не скида по месец дана. Ето и сад, дохватио ми нове новцате гаће. ЖИКА: Што му не скинеш, па нек иде го!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе... Смртно бледа лица, горе небу лети: Погинули витез ено се посвети!... 1857.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око. Неситом утол мрење. Нестати — то мој пут. И месец самртно кад жут, тáме то земљом врење — бубри у дојке, љуби он.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Он се сеје преко Беле недеље, »макар само једна леја« (СЕЗ, 14, 32; 19, 33). Не сеје се у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 11). Ако умре сиромах, па се нема ништа да закоље, онда се на горњи крај софре меће главица б. л.

Не сме се потапати младе недеље или у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 10; 11). Кад буде исечена и потопљена у воду, не сме се у води држати о Светом Илији, »да не би иструнула«

, па кроз њу у млади петак кришом погледа момка и каже: »Свакуда ти мрак и облак, а код мене сунце и месец... Ако ме не видиш, ево ти кукоља па кукај док ме не видиш« (етимолошка магија, Беговић, 220). К.

Не топи се и уопште не ради ништа о њему у »расипан« месец и Беле недеље (СЕЗ, 19, 11; 33). Сејање и све послове око л. раде само жене (СЕЗ, 19, 361). Да л.

П. самлевена у глуво доба, замешена са водом у којој су ухваћени сунце и месец када се једу, и »испечена« на сунцу, лек је од падавице (СЕЗ, 17, 44). П.

Уочи Нове године узме се главица ц. л. и од ње одвоји дванаест љусака, и свака од њих намени на један месец у години; онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец

један месец у години; онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец такав; ако буде влажна, биће такав и дотични месец (ЖСС, 177 ид). Мухамеданске девојке уочи Ђурђевдана посаде струк ц.

соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец такав; ако буде влажна, биће такав и дотични месец (ЖСС, 177 ид). Мухамеданске девојке уочи Ђурђевдана посаде струк ц. л.

: почињу да га сеју (жене) на Велику суботу, да би био дебео као ускршња јаја, и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или би зрно било »јако танко« (ЗНЖОЈС, 39,

суботу, да би био дебео као ускршња јаја, и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или би зрно било »јако танко« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 219).

би мене покосио, Ја би њег̓ва љуба била«, а на Иванове речи да би обљубио и оставио одговара претњом да ће га казнити месец, звезде и сунце понајвише (ибид., 143). Чемпрес (ціпреѕѕуѕ ѕемпервіренѕ).

краварица, крава и теле, краве у јарму), коњи и кобиле, кртица, куче, гуска, голуб, кошница, бачва, срп, косир, коса, месец, сунце итд., и који (у облику и с назнакама према називу) треба да утичу на плодност и благостање (420).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање

Хоће ли ме препознати при овој слабој светлости, јер су се облаци већ узбудили и јер је месец већ поједен, остала је од њега само једна жућкаста тачкица која ће се у следећем трену изгубити у тмини и хуку дивљег

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак.

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја Ја блудим даље... Ал' куда? и камо? Нит разум каже, нити срце зна!

Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар душе са висова Хималаје. Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш,

А на чистом, плавом небу бледи месец тихо сјаје, И прохладни ветар душе са висова Хималаје. 1886. (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло...

1887. ФАНТАЗИЈА У НОЋИ Двороги месец над нама се сија, Језеро плаво пред нама се нија. Висока трска узнела се горе, И ситни вали међу њом жуборе.

Да, и сад често у немој тишини, Кад месец светли у плавој даљини Царица вила са дна се извија, На таласима санано се нија.

Па изви главу и слушати стаде, Ал' опет брзо у санак се даде. А ветрић пирка и трска се нија, И бледи месец над језером сија. 1887.

Ја волим кућице беле са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене, И све у санку спи.

“ И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним, Да вечно остане тамо. А месец двороги светли... На обалама цветним Тишина влада само. 1888. ПРЕД ТРОЈОМ Дан је окончан бурни.

срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве пучине, ено, где сунце уморно спава, Двороги месец се диже и море озарава. 1889. НОЋНИ ГЛАСОВИ 1. На пучини плавој тишина почива, За Олимпом сунце у тами се скрива.

1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо

Тама је владала јоште А месец сипаше светлост са чела божански бледог; И Титан, дохватив месец, кô награду га баци Испред гуслара седог. 1892.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ 175 XXXИИ МЕСЕЦ И ЊЕГОВИ ПРЕДЕЛИ 180 XXXИИИ КИБ, ЛЕВЕРИЈЕ И ФЛАМАРИОН, РЕШЕЊЕ МАРСОВЕ ЗАГОНЕТКЕ 185 XXXИВ РАКСА.

ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ 175 XXXИИ МЕСЕЦ И ЊЕГОВИ ПРЕДЕЛИ 180 XXXИИИ КИБ, ЛЕВЕРИЈЕ И ФЛАМАРИОН, РЕШЕЊЕ МАРСОВЕ ЗАГОНЕТКЕ 185 XXXИВ РАКСА.

Опазим ли Месец, ја се попнем до њега и шетам по његовој површини да изблиза видим оно што ме је на Месечевим мапама заинтересовало.

Ноћ се спустила, али се на хоризонту румени пун месец, а алеја палми показује нам наш пут. Крај тога дрвореда пресечен је, као тестером, огромним здањем.

На небу трепере звезде; Месец, који се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а

Они су се поделили у три групе. Једна од њих посматра пажљиво Месец, друга Јупитер, а трећа Марс. Уза сваку ту групу посматрача стоје и писари, да резултат сваког опажања забележе оштром

Они свештеници које смо затекли на врху Вавилонског торња како посматрају Месец, Јупитер и Марс, скупили су тим својим послом драгоцених знања, из којих се развила астрономска наука Прва од

Стари су и Месец убрајали у планете, и водили рачуна о његовом изгледу и положају при својим враџбинама. Ко прати тога небеског

Вавилонци су познавали, као што из напред реченог следује, свега седам покретних небеских тела: пет планета, Сунце и Месец. Они су их сматрали за божанства и сваком од њих посветили по један дан да би то бесконачно понављали.

Помрачење Сунца може се само онда десити, кад Сунце и Месец у исто доба прођу кроз ону тачку небеске сфере, у којој се њихове путање међусобно пресецају, јер само тада може Месец

Месец у исто доба прођу кроз ону тачку небеске сфере, у којој се њихове путање међусобно пресецају, јер само тада може Месец да заклони Сунце.

Када се то догодило, Сунце и Месец се разиђу, крећући се свако по својој путањи и пролазећи кроз њихов пресек у разно доба. Али после 223 месеца, т.ј.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Инсистирање мајке да се колевка и повој сачине од првих зрака који обасјавају небеса (јутарње сунце и млади месец) треба да нагласи тананост и нежност митског предива, али и њихову магијску снагу (светлост на прелазу из дана у ноћ и

МОЛИТВА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ох, дедо! (Прилази прозору): И то није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана. После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар.

За месец дана, Јулица се испросила, верила, и венчала како је госпа Нола желела. Паланачки хор се поделио у мушки и женски.

— Месец дана после тога разговора госпа Пава је пала и сломила ногу, лежала два месеца, и остала рома. Кад су се сви у кући изм

Иначе је чика Сава стајао устрашен и од чудног града, и од страшне клинике. — Ту сам ја, тата, још пре месец дана пролазио у белом капуту, и носио ево овакву иглу да се другима убризга лек... лек?... можда само одмор.

— Ко ти зна. Можда је само некога плашио, а можда је неко изгубио главу. Тиса бледи неким сухим белилом. Месец светли кроз танке облаке, и још му се светлост меша са испарењем.

Уђоше дакле Влаовићи у последњи теснац мрака и јада. Напади гнева се враћали некако редовно, једаред у месец дана, и сваком таквом приликом би тешко страдала Лекса, која је брата неговала и смиривала, не допуштајући да ико живи

разболело оно емотивно: испунио се неким опаким презрењем за све, а у кући је постао нем и глув тиранин, али тиранин. Месец дана је потрајало у кући страшно стање.

Вино се лије, ораси се тресу, суџуци се месе; умазан је од шећера и шире цео Срем. Тако читав месец дана. Па онда „Сви-мртви” и „Сви-свети” — католици хаџијају на гробље; српски гробар вири, превирује: „Цвеће, цвеће, а

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији. Колико ји паште се дознати колико зрна кукуруза на месец цела Европа троши, а своју њиву напуштају, те се мишеви легу.

Колико најпосле пути млада невеста обећа послушаније своме супругу, ал’ чим месец протече, гледи да га под папучу притисне!

Једанпут падне мојем господару на памет да у месец иде, и будући да се сам попети није могао, то сам га морао ја носити.

« Више магараца: »Иха! ха!«) »Али ви знате, браћо, да је наше жребије ићи — не куд оћемо, него куд нас терају. Кад у месец стигнемо, мој принципал отиде месечном краљу на визиту, а ја останем пред шталом, и ето ти са сви страна навале сад

— Други је био: Магарац Муамедов, који је, као што знамо, у месец путовао. Ја сам уверен да моји читатељи нестрпељиво очекују да им ово путешествије опишем; но будући да је Муамед

сам намислио скорим временом издати нову једну књигу, која ће се звати: Дневник Муамедов, приликом његовог путовања у месец. Ја обично кад књиге пишем, прву бригу водим за лепо име; друго, да ми објавленије добро испадне; а за даље како буде.

»Како изгледа та трава?« Она је на подобије троскота, и будући да сваке седме године луна, то јест месец царствује, зато наш троскот добија исте године пророческу силу, којим се све тајне иследити могу.

»Ја сам чула да се већ нека машина изнашла на којој се може у месец ићи.« »Г. списатељ, ви рекосте мало пређе да у месецу нико не кува; дакле шта раде слушкиње?

(Господична Илијада куцка вр’ом своје ципеле о земљу, да се види како јој је малено стопало.) »Ја би баш радо у месец ишла да видим како се ти мужеви с многим женама слажу.« Госпожа је хтела казати како се жене с многим мужевма слажу.

особито објавленије издам и цену повисим, продужити, а сад придодајем да је исти овај знатан магарац који је Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове?

Тако, на пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није

и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није опет никад дању код куће.

спада, на пример, то: да реке увек теку од извора ка утоку своме; да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити

— Први је доказ — убеђивао нас је професор — да је Земља округла тај: што су Сунце, Месец и сва остала небеска тела округла, те, према томе, и Земља мора бити округла.

Затим се окренуо осталим ђацима: — Пазите добро, глава овога Живка је Сунце и она осветљава и Земљу и Месец. Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо овога малога из друге клупе.

Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо овога малога из друге клупе. Тај мали из друге клупе био сам ја.

— Е сад, видите, децо, кад Сунце стоји овде где је сад Живко а Земља овде где је Сретен и Месец овде где је овај мали, онда Сунце шаље своје зраке и обасјава и Земљу и Месец. Је ли тако?

сад Живко а Земља овде где је Сретен и Месец овде где је овај мали, онда Сунце шаље своје зраке и обасјава и Земљу и Месец. Је ли тако? Сви ћуте, јер не могу да замисле како то Живко обасјава и чиме обасјава.

Затим стави мене у ред. — Ти си Месец. Ти ћеш се окретати најпре око себе, па, окрећући се око себе, окретаћеш се и око овога Сретена и, с њим заједно,

Не направимо ни први круг честито, а ми се сва тројица срушимо онесвешћени од вртоглавице. Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце. Направи се једна гомила, нити знаш ко је Месец, ко Сунце а ко Земља.

Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце. Направи се једна гомила, нити знаш ко је Месец, ко Сунце а ко Земља. Видиш само, вири једна нога Сунчева или нос Земљин или тур Месечев.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Осећамо већ топли дах. Одмичемо све више југу и ваздух је топлији. Видимо и зелене ливаде, иако је још јануар месец. На једном преноћишту затекосмо италијанске војнике.

Они не знају шта је то глад, нити могу замислити да живи створ може месец дана издржати само, и једино, о пексимиту. А и тога је било понестало.

Сетисмо се тада како више од четири месеца нисмо видели колач, а већ месец дана како нисмо ставили парче шећера у уста. Било нам је пријатно. А келнерице служе.

Али сад су се већ извежбали. — Но — рече једно вече потпоручник Драгиша — истераше једва до краја. А месец велики, сребрнасто сјајан, помаља се иза брежуљака, и блага светлост разлила се преко лимунових и наранџиних поља и

Коморџијске вести су се обистиниле. Али после једно месец дана опет је загрмело лево од нас. Ми смо поново вршили „притисак“ на непријатеље.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

БДЕЊЕ 11 ЈЕДРИЛА 13 ВУЧИТРНСКИ МОСТ 16 ПЕСНИК НА ВОДАМА 18 ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА 20 БОДИНОВА БАЛАДА 22 МЕСЕЦ ПУН 24 ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ 27 ЈУЧЕ И ДАНАС 31 ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО ЖЕЂИ 52 ЈЕСЕН 53 СВЕ У

Па ја са псима јурим у лов: ”О кнеже медведе, буди љубазан, дођи под мој гвоздени лонац; Месец, кључ и катанац!“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље

и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...

Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни. Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се

Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни. Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су

гласа, тихо, мирно, Кроз тиху ноћ сребрну, А по језеру заспалу, Отпловиће Смрти чун; Искрадем ли се кад сија месец пун.

Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас! месец студенац, месец реч из срца што се отисла, Он диже мора; љубавно диже се плима. Па шта?

Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас! месец студенац, месец реч из срца што се отисла, Он диже мора; љубавно диже се плима. Па шта? Ко да то није само понор, а у људима љубав!

Гранчици попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара

Не, ја сам Јовановић Ранко, И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума. Гле, месец, та чудна свим стенама рима!

подмлађени млечни пут; Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!

нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец. Нежно, све нежније шумела је шкољка.

Сунцокрет који уместо сунца прати месец, има ли ишта црње и горе? Реши се мали сунцокрет да нађе лека својој муци. Обрати се травама за савет.

Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец! Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу. Позва га да дође к њему: биће им лепше, биће им веселије удвоје!

Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу. Позва га да дође к њему: биће им лепше, биће им веселије удвоје! Месец се спуштао све ниже да би маслачак лакше стигао к њему. Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео?

Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста. Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче.

Узалуд су је мамиле звезде, узалуд је наговарао Месец да се одмори. Какав одмор! А онда баш кад се сунце рађало, угледа Капљица знано место и на сувој гранчици пустињске

Две мравице пењале су се ка њему, осмехујући се, а на источној страни неба растао је месец бео и крилат, као најкрилатији бели мрав на свету.

Људи су га с нежношћу посматрали. Златокоса се трже и задрхта. Да се то није Месец у момка-лепотана претворио? Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу.

Зором, када се месец и сунце размењују, одлазио је старац Лука на пучину да дигне у сутон бачене мреже. Ој, како су се златиле рибе кроз

Меко су се спуштале последње зраке сунца, а Страшило се њихало на поветарцу. Још мало па ће роса, па месец. На месечини је бостаниште чудесно.

Је ли могуће да је Софроније к њему кренуо? Протрља Старац очи: сања ли он? Ах, покварењак један! Закачио месец за шешир као некада белу ружу, и лети ка највећој лубеници, баш оној остављеној за семе. Е, да је не дограби!

Сто царевина да прођеш вештијег нећеш наћи. Је ли чудо што потече прича по друмовима да би се и месец, да је мало ближи, залепио за Вараличине прсте?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАГДА (нудећи га): Узми, газда. Све је исто оно што си волео када, као некада, лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш. ТОМА (сетно): Да, као некада.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они Кад је срце пуно

1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец. Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и

10 Лотова ружа стрепи Пред сунчанијем сјајем, Па главе клонуле сања и чека ноћ с уздисајем. Месец је љубавник њени, Он сјајем буди је и крепи, И пред њим открива она Све тајне недара лепи'.

Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз облак месец се јавља И хладна погледа зâри. Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.

боравити, ти вечерај, па се налиј вина, па пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли јасан месец на заоду, је л' Даница на истоку звезда; је ли нама путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме

Ваистина слуга, повечера и нали се вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом ведром небу: јесте јасан месец на заоду, јест даница на истоку звезда; јесте њима путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме

били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу Марко, он и скупи у свил'на недарца, однесе и двору бијеломе, па и рани читав месец дана, читав месец и недељу више, па и пусти у гору зелену, — састадо се с моји орлушићи. То је мени учинио Марко!

и скупи Краљевићу Марко, он и скупи у свил'на недарца, однесе и двору бијеломе, па и рани читав месец дана, читав месец и недељу више, па и пусти у гору зелену, — састадо се с моји орлушићи. То је мени учинио Марко!

продужи га помоћу седам коленаца да би даље видео. Кано мјесец од петнаест дана, тј. пун месец. Ђуро Даничић је (можда) војвода сењских ускока, аустријски поданик, старији од јунака с којима је овде здружен.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се облаци празни за кишом!

Со тога сви непријатељи уплашени изпоутицаће. Река ће се натраг поврнути и Сунце ће од свога му хода престајати и Месец се задржати, стене јерихонске саме попадати, те освем пушчаних хитаца, осови и стршени ће напредовати те непријатељску

Такођер и цело се небо полепшати хоће: звезде толико ће све сјајне бити како што је сад, пун Месец, а Месец пак, такве форме стати се без промене кано што је Сунце садање, а Сунце опет, седморином светлије бити од

Такођер и цело се небо полепшати хоће: звезде толико ће све сјајне бити како што је сад, пун Месец, а Месец пак, такве форме стати се без промене кано што је Сунце садање, а Сунце опет, седморином светлије бити од садања

Како од искре ватру ложећи у божјој вољи плантите, од звезде у Месец, из Месеца у Сунце претварајте се с добрим сјањем.

Нису ли то поганска дела, што некрштени људи творе? Или на путу коб мотрити, на млад месец, на Ђурђевдан, на велике годове, код куће, у пољу о свачем чарати. Еда је то вера? И хришћански завичај, је ли?

Него свако у своме завичају борави се. Нит се сунце измењује ил се икад мањи, више ли пуни ноћу сунце, месец ли дању сја! Високе горе јеленом је боравиште, а камено подкапиште, вели се, зецовом је притрчиште.

те горе диже, мора, језера, реке, потоке, изворе учини — тако и једновиђен свет изразлива својом вештином у сунце, у месец, у мале и велике звезде. А свет је огањ, он светли и пали.

Тако и ти, брате, згађај се сотим, те ако не узмож' бити Сунцем, ти буди Месец, аколи ни то, а ти буди звезда, и ако не мож' онакав бити ка она некоја врло јасна звезда, а оно буди колико она

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је било онда кад би, на задовољство и своје у муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало. Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!

Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара. А имала је три зета у околини.