Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Од језичких средстава у загонетки се користе: логогриф, шарада, палиндром, метафора, хомоним, анаграм итд. Све то чини загонетку непровидном и тешком за решавање.
“ дете се пореди и са „златним тићом“, што је такође типична и кључна метафора која сугерише да је беба у колевци попут принца.
такође је јасно изражено виђење детета као немоћног, подређеног створења („отрок“, „робље“, а у загонеткама најчешћа метафора за дете је „сужањ“).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Родитељи у једном забитом јужном селу беху му већ одавно помрли, а завичај избледео као метафора. Усијани камен под стопалима, зујање мува, досада и прашњави облак усред кога тутњи стадо оваца — то је било све чега
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зелени троугао између Крагујевца, Милановца и Краљева, и стоји као врело чудесних ритмова, као завичај невиних слика и метафора, као једно од плоднијих искустава послератног српског песништва.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
две шаке земље, Бушан под танким мишићима лица; Серијски облик испод образине, Гладак под трошним лицем што се бора; Метафора у сржи метафора, Закон истоветног испод површине, Реквизит данског краљевића, прва Сцена у петом чину, што је
под танким мишићима лица; Серијски облик испод образине, Гладак под трошним лицем што се бора; Метафора у сржи метафора, Закон истоветног испод површине, Реквизит данског краљевића, прва Сцена у петом чину, што је краја Почетак; коштан
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тражећи стару, навиклу, књижевност, познате, удобне, сензације, протумачене мисли. Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно драго циле‑миле стихова, сликова, хризантема, које су цветале у нашим, недељним, додацима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Такве фигуративне творевине, озбиљна и стварна, шаљива (иронична) и погрдна (пејоративна) значења, обично су метафора и антитеза, алузија или алегорија и највише се односе на човека у вези са његовим телом и деловима његова тела
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нема сумње да би црква као трмка била још једна изредна песничка аналогија, развијена метафора, али у српској поезији она већ постоји. О њој је давно писао Лаза Костић у својој књизи о Змају.
иначе постоји једна апелативна интонација, реторски подигнут тон и једна, чини се, злоупотребљена, ако не и дрска метафора: укрштање откуцавања песме на писаћој машини с песниковом веном, којом откуцава пулс.
истовремено, између којих се колебамо све док је жив, све док не пређе у клише или се не оспе: стих је својеврсна метафора.