Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Са леве стране ћуприје беше озидана од тврдог камена механа — механа прве класе. Механџија је удивљен гледао како се храбри момци са помамним таласима боре.
— Хајд’мо у болницу! У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица.
— Сигурно ће за неким хајдуком. Кад смо стигли пред манастирску механу, изиђе механџија пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А, здравља ти,
— А зна ли за то Стана? — Ено је, — рече механџија, — где кука у порти, несрећница! Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану. Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама.
Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише.
Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе к њима да се упита. Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у
— Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. — Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма!
на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: — Механџија!... Вина овамо! Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. — Молим, брат-Спасоје, не прави ларма!
Вина овамо! Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. — Молим, брат-Спасоје, не прави ларма! Саг ке донесем! — Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима.
— Није, вала, ништа. — А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама? Сима се узе смејати, па викну: — Механџија! Дај овде оку ракије, нек пију људи; газда Рака части! И одмах се обре ока шљивовице пред њима.
Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије.
Симица им назва бога, рече попу: »Благослови, оче«, па седе крај њих и поче пунити лулу, а међутим је и механџија, по дужности својој, већ метнуо полић преда њ.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А једнако су га нудили пићем. Он је одбијао. — Хоћеш воде?... — почеше они силом. Он напослетку пристаде. Механџија му донесе у чашу воде али помешане с ракијом. Он је узе и поче с неповерењем да загледа. — Вода, вода...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и Нићифорову, изнад Вардарева извора, био сам у друштву три мештанина који су више година живели у Београду, један као механџија, други као месар и извозник меса а трећи као обичан зидар. Готово сваког лета они долазе на краће време у своја села.
Милошу Војиновићу, који је преко одела ставио „бугар-кабаницу а на главу бугарску шубару“ и „начинио се црни бугарине“ механџија није хтео дати вина. Дрвени, врло прост суд из кога се пије вино зове се бугарска копања.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И док му Јова пише молбу ил’ жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији; зато је сваки механџија радо примао »господин-Јову адвоката«. А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву.
Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу: Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио
Кафеџија је и механџија. Гледа свој посао, ради неуморно и савесно, а није му до шале, јер има да исхрани неких деветоро своје деце, с којима,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте ли ви штогођ учинили до
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
из те страшне земље, јер се ја, иако сам племенити Србин, нисам навикао баш на толико витештво, и би ми зазорно! Механџија се добродушно насмеја и тапну ме по рамену, па ће охоло рећи: — Хе, странче, ти се већ уплашио?!...
јаше једног другог човека у врло богату оделу обичног, грађанског кроја, и заустави се пред механом, те се скиде. Механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе за нарочито украшен сто.
Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући. Механџија се и пред њим дубоко поклони. — Шта ово значи? — упитам механџију збуњено.
— Па што допушта да га јаше? Механџија ману на мене главом, те одосмо мало у страну. Насмеја се некако презриво и рече: — Па то се код нас сматра за почаст
Вратио сам се натраг у хотел. — Јеси ли видео ко смо ми? — упита поносно механџија. — Видео сам — одговорим механично, а осећам како ме снага издала и глава бучи од чудних утисака.
Напред, грађани, сутра је дан витешке пробе!... Мој механџија је тога дана легао да спава одмах после збора да би сутрадан што пре стигао на одређено место.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Цветко казанџија остави рад, па оде у кафану и стаде да тражи с ким би играо »жандара«. Миле механџија извади печено сугаре и метну га на пањ, али не смеде ударати ножем, него зове руком сталне муштерије и, облизујући
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек. Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се,
— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. — Како да не знаш?! Зар ти механџија па да не знаш?! Зар не сврће код тебе?
— Како да не знаш?! Зар ти механџија па да не знаш?! Зар не сврће код тебе? — Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био.
— Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник. Њег’ питај, господине! Он га дочекује и крчми му пиће.
— Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник. Њег’ питај, господине! Он га дочекује и крчми му пиће.
! — Хе, хе! — Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе. Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! — Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!
— Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. — Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. — А што је купус, господин-учитељ, мани се!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити, шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: а јесте ли и ви штогођ учинили до
Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: „Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо, јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина нему
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи. Сви се окренуше на тресак врата, сви погледаше у њега, и он стаде. Механџија, огрнут дугачким кожухом и гологлав, сањиво му промрмља поздрав.
Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор? Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде? Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Доста је било чекања, треба да се ради. Једнако једемо, а ништа не зарађујемо... Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.
У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села. Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни
Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине.
— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му
А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: — Пуцај, небеса
И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: — Паре!... Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он
Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору с њима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте ли и ви штогођ учинили
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему
Онда Турчин: — А море, а! То је пјесма! Хеј, механџија, дај му литру ракије. Слијепац, попивши литру ракије, опет почне гуђети и пјевати: — Ћера Туре Краљевића Марка.
лошије, горе бешлук — турски новац од 5 гроша (1 динар) бигаир хак — на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити од вашију бо̓ (не био) — болан богац — убог сиромах бођидуша — бог и душа борије — труба бошча
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча. РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
! АРСА Ама и мени није лако! Не знаш ти. Поред општине и кућа ми пуна. Те овај, те онај дошао. Механџија дошао. Главу увио, руке обесио. Пиће му све источено. Таван, прозори, све куршумима изрешетано. И вели: »Још су тамо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
торбу на лијеву руку, од зобнице једне те до друге, док је своју пуну напунио; па он оде тражит механџију: „Механџија, дај да пијем вина!“ Механџија њему одговара: „Ид' одатле, црни Бугарине!
“ Механџија њему одговара: „Ид' одатле, црни Бугарине! Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаће
Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“. Милош више не шће ни искати, већ сам