Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
га умнијем сјеменом; ти, те књигу држиш миробитну, у коју су судбе уписате мировима и умним тварима, који си се милосно склонио дјејателне оживит членове малом мраву кâ гордоме лафу, — проведри ми више Горе Црне, уклон' од ње муње и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Зашто?... Не бих ти умио казати зашто, али је ред да то буде!... Би ли ти жао било, Стане?“ рече он милосно, узевши је за руке. „Мени би мило било да останеш!“ рече она шапатом. И њему и њој руке дрхтаху. „Стане!
„Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа... рад бих к Владици... Оно, рад бих му казати да сам остао за вазда овде...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована.