Јакшић, Ђура - ПРОЗА
нарочито онај у беличасто-жутом капуту, он који свих седам краљева за по минута изређа, који зна и шта је покојни кнез Милош 1831. год.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Милун под Нишом од аероплана, Стеван у војној болници од рана. Милош у албанском снегу, док га прти друг, који костур посто је пре смрти.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године постао војвода). Како се Србија наново побунила, он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац турски, и погину обадва 13. јулија 1815.
Кару оставим у чести, а с топом потрчимо према Турцима с брда у по стране, баш онде где је кнез Милош начинио после кућу и станару. Свучемо топ у по стране.
Но по неком времену, кад г. Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813.
Он води са собом кнеза Теодосију из Кнића и Гружана око триста војника; Милан и Милош Обреновићи с Рудничанима, и горњи крај београдске нахије. Дођем ја.
Обилазимо са две стране. Кнез Грбовић Милован и Милош Обреновић с војском (јер је Милан у шанцу) од истока; ја с оно мога друштва пређем од југа, и Мутап, Живко Дабић и
Ту нам у Бељин дође Милош Стојићевић Поцерац (до то доба није био знатан), од своји̓ Поцераца поутек̓о. Сад Карађорђе обу опанке и пушку на
и наши̓ неколико коња, а и мој, поиздалека за нама, води; али ми сви у опанцима за њим пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод Цера дођемо у Двориште Милоша Обилића. Ноћимо.
турске удворице, који воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!
А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише.
” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише. — И рече Милош: „Господару, сто живота да имам, сви̓ ћу сто изгубити, а твоју ћу вољу и заповест до смрти испуњавати”.
Ту је био кнез Милић Кедић, наши сви капетани и Мутап, војвола Милош Обреновић и прочи. Онда Мутап: „Ајте, браћо, ̓ајте!
Никола Мариновић, Земунац, бивши добар познаник, а можно да и ортак покојнога Милана Обреновића, поручи да војвода Милош Обреновић, што пређе може, на кленачки према Шапцу чардак дође: „Имам му нешто важно казати”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро. Идем из ових стопа — рече Иван. Па се диже и оде Севића кући... Тамо га дочекаше лепо. Милош Севић био је човек добар, благ, миран.
Једном речи: прави домаћин свога времена. Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. Отишао неким послом до Шокчанића.
Иван седе да га причека. И није га дуго чекао. Милош дође готово одмах по доласку његовом. После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и
— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се. Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.
А твоја је кћи стигла за удају. Шта велиш да ми ту децу саставимо? — Па.. ето... — слеже Милош раменима. — Севап би било. А, после, и они се радо гледе. — Не браним... — рече Милош. — Па кад велиш да дођем?
— Па.. ето... — слеже Милош раменима. — Севап би било. А, после, и они се радо гледе. — Не браним... — рече Милош. — Па кад велиш да дођем? — Кад је теби драго. — Онда ето ме сутра с просцима. — Добро ми дошао свакад.
— Рекао је, рекао... Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. Крунију нешто такну, она побледе. — Па кад ће то?...
Одлази! — Убиј ме!... — Ти ћеш поћи за Лазара... — Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. Милош се забезекну. Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: — Купи твоје прње, па напоље!.
Хвала ти, Господе!... И он скиде капу и прекрсти се. — Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... — Отера ме!... Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. — А није те мучио? — Није.
Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: — Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? Тешко, боже, Младену, казати се не може!
— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. — Горе!... — А шта? — Она неће за Лазара. А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... — А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен.
Кућани му нису оно што би он желео... Бабо се сад и сам наљутио... Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... И он јурну Турчину. Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам
Црњански, Милош - Сеобе 2
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У
се онда трже и проговори, па поче да прича, како су Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и како су они, Исаковичи, у Аустрију прешли, и како живе сад у Срему и темишварској Генералкоманди, у
Сваки, па и најглупљи хусар у Ђурђевој швадрони, није знао за шалу, ако би му рекли, да не би и он Милош знао бити. Иако ту лепу фразу они још нису знали, и они су већ понављали, дерући се тужно, оно отегнуто: Гуд’те гусле,
Нико, међу њима, није могао да отрпи мисао да не би знао Милош бити. То не значи да се Исакович возио, Божичу, тражећи кавгу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Велику даровитост и простране концепције показали су динарски самоуци: Карађорђе, Милош, Вук Караџић, Његош; поред других (Рачки, Копитар, Мажуранић, Миклошић, Прешерн итд.).
Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост. Милош Обреновић је имао ове особине у највишем ступњу. Ере необично воле да се школују.
На ивици ове области се диже Шар-планина, која се тако често велича у српским народним песмама. На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада.
године подигли су цркву која и данас постоји. Прва звона му је поклонио 1837. године кнез Милош Обреновић, а друга два 1850. године Кара-Ђорђевићи. Најпознатији калуђери овога манастира су били Мијаци.
Црњански, Милош - Сеобе 1
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански СЕОБЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански СЕОБЕ Садржај И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 5 ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
а многа од њих су и данас веома распрострањена, попут: Милан, Милена, Миленко, Миљана, Милован, Милојица, Милота, Милош итд.
Неки од најпознатијих легендарних јунака епске поезије (Милош Обилић, Марко Краљевић, Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује једно истраживање, и
⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије. Овај јунак својим животом потврђује да је час
Изузетно су лепа, сликовита и упечатљива поређења којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“; „Лепа као горска вила“ итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А и тужилац и судије су из овог краја, знате. — Како то мислите? — Видите, када је кнез Милош требало да пресуди ко је крив за неко силовање, извукао је сабљу и дао је тужитељу у руке: »Хајде, удени је у канију
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: То је издајство против народности! ШЕРБУЛИЋ: Нека је макар шта, тек ја један нећу. ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести?
СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка. ШЕРБУЛИЋ: Саветуј ти њега, учи ти њега, моли га, куми га, он остаде при свом. Милош Обилић не мари да пропадне царство, само да истера инат. НАЂ (смеши се): Шта ћете, кад вам је то праотечески грех.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
А он је и на том радио, и био један од првих историчара обновљене Србије и Црне Горе. Кнез Милош му је дао титулу »историографа«. Он је издао у Београду 1835. дело Исторія Церне Горе одъ искона до новиєга времена.
Умро је у Новом Саду 23. априла 1869. године. Јован Хаџић у »књижеству назван« Милош Светић, био је један од најактивнијих писаца српских свога доба.
су штампане драме: Херцег Владислав (1862), Немања (1863), Звонимир (1868), Прехвала (1868), Бодин (1868), трагедије: Милош Обилић (1868), Краљица Јакинта (1871), »слике из прошлости« Сан на јави (1869), као и известан број пригодних прилога.
Караџић је протестовао против тога плагијата и у Будиму 1828. издао свој српски оригинал Милош Обреновић князъ Сербіи или грађа за српску историју нашега времена.
Петра Јокића о догађајима и људима из првог устанка, 1891), или скупљао анегдоте о главним људима оба устанка (Кнез Милош у причама, И—ИИ, 1891—1900; Кнез Милош прича о себи, 1891; Карађорђе у говору и у твору, 1903).
првог устанка, 1891), или скупљао анегдоте о главним људима оба устанка (Кнез Милош у причама, И—ИИ, 1891—1900; Кнез Милош прича о себи, 1891; Карађорђе у говору и у твору, 1903).
Осим тога написао је еп Невесту Љутице Богдана (1880) и Монах (1887). 1884. написао је »слику из српске прошлости« Милош у Латинима (штампано у Београду 1886). 1888.
био је управник Народног позоришта, и видећи да толики други пишу драме, учинио је и он неколико несрећних покушаја. Милош у Латинима, Богомили и Задужбина играли су се, али нису се могли одржати на позорници; Трнова круна и Хипатија никако
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јесу красна два та побратима, Само трећег да је још међ њима Па би рекâ Милош је устао, И са браћом овуд појахао.
му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа беше најпотоња, Де погибе Милош и Радоња.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
МОМАК ВАСИЛИЈЕ 89 СТОРУКИ СЕЉАЧАК 93 БРАЋА 98 БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ 101 ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ 105 РЕЛЕЈНА СТАНИЦА 109 МИЛОШ ЛИСАЦ 113 ОРАСИ 118 КОЛИКО ЈЕ САТИ 121 НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА 124 АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ 127 НА РАМПИ 131 ДОГАЂАЈ У
Његов је син у Првој крајишкој, у Трећем батаљону. — Тамо је и мој Милош, рано моја грдна — уздише ђедо. — А, онда се надај гласу храбри га Душан, па и сам живахне.
пусти ме, Дуле, брате, срце ме вуче . . . МИЛОШ ЛИСАЦ Већ данима и недјељама бригада се варака с премоћним непријатељем, који је запео, пошто-пото да очисте
— Крштени, некрштени, то му је — дочекује га командант бригаде, живахни Милош, коме је још увијек до шале. — Нико те није гонио да се с тим твојим рајтхознама натртиш пред Групу армија Е.
Мени нема друге. Милош срдачно пребацује руку преко Џаканових рамена, грли га и тјеши као да је пред њим недорастао дјечак: — Сајо, болан,
Да савлада своју проклету болећивост, Милош се, као и увијек, спасава шалом. Обзире се на интенданца, који омађијано каса за њим, више из очајања него што га туда
— Хеј, мој драги, па зарти нису казали?— уозбиљи се Милош. — Ко ће казати? Нисам имао кад ни питати, не знам гдје ми је глава.
— уозбиљи се Милош. — Ко ће казати? Нисам имао кад ни питати, не знам гдје ми је глава. Милош ухвати интенданта испод руке и повјерљиво се нагну над његово уво: — Знаш ли ти, друшкане мој, да се њој, преко
Нек упери, џиле, на Москву, па ће им обома бити вруће црне каве колико волиш. Заценут од прикривена смијеха, Милош крену даље.
— Да се варакамо и данас, а? Као Мате с громом. — Шта ћеш кад се мора ... Сљедећег дана, у рано јутро, Милош се упути узаном стазом, кроз шикару, према ивици брдског хрбата.
Доље, у проширењу, на питомој заравни, ћутао је стари хан као кока на гнијезду. Ту је Милош провео најљепше године дјетињства.
— Јест, а да теби надјену овако једно име? — Е, чекај сад, и ја теби нешто да кажем, своји смо! — поче Милош тврдим гласом и поизмаче се корак-два од Џакана.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ
Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никако више град није био. Сељак се после тога опет обогати. МИЛОШ и ДИВОЊА Тако био један човјек па имао сина Милоша, једног вола Дивоњу и жену.
ова жена била је Милошу маћија, па га је мрзела, да га није могла очима гледати, а често пута није му дала ни јести. Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио. Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче.
Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче. Дивоња га погледа, па га запита шта му је и зашто плаче. Сад му Милош рече: — Ево има већ два дана како ми моја маћија не даде ни крушне мрвице да поијем, па сам тако огладнио да сам
И тако мореш радити кадгод будеш гладан. Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана.
И тако мореш радити кадгод будеш гладан. Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана.
И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана. Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити.
Кудгод Милош пође, а она за њим тајом, те богме опази она њега једанпут како одврну Дивоњин десни рог, извади из њега столњак,
Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је
Зовне он Милоша, па му рече: — Сјутра ћеш узети штрањгу, везаћеш Дивоњу и одвести у шуму, па ћемо га тамо заклати. Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега плакати, Дивоња га пита: — Шта ти је опет, Милошу, зашто плачеш?
Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега плакати, Дивоња га пита: — Шта ти је опет, Милошу, зашто плачеш? Сад му Милош рече шта је и како је.
Сјутра рано устане отац па почне будити Милоша: — Устај, Милошу, да идемо клати Дивоњу. Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати се чврсто
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
1830. ВОЛШЕБНИ МАГАРАЦ КОМЕДИЈА У ЈЕДНОМ АКТУ ЛИЦА: СЕЉАК МАРКО МИЛОШ ђаци ЈАКОВ ПОЗОРИЈЕ 1. (У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.
Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост. МИЛОШ: А искуство? МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника.
Дакле, сунца нема на свету, него се нама само чини. (Увати Милоша за косе.) Шта чувствујеш ти, љубезни друже? МИЛОШ: Чувствујем да ме пустиш. Јер ако те ја заопуцам, биће ти сувише. МАРКО: Ја доказујем само моју тему.
МАРКО: Ја доказујем само моју тему. Зар ти држиш да те ја за косе вучем? То није истина. Ти само мислиш тако. МИЛОШ: Бога ти, јеси ли паметан? МАРКО: О том се нико не сумња. МИЛОШ: Ти само мислиш да си паметан.
То није истина. Ти само мислиш тако. МИЛОШ: Бога ти, јеси ли паметан? МАРКО: О том се нико не сумња. МИЛОШ: Ти само мислиш да си паметан. МАРКО: Тако млоги на свету мисле да нешто важе, а у себи су разбијено јаје.
Речи су штуле, с којима се мали људи пењу, да велики издају. МИЛОШ: И тако постају пајаци. МАРКО: Пак? Пајаци су знаменити људи.
Свет почива на опсени, пак се и паметни људи могу опсеном преварити. МИЛОШ: За кратко време. МАРКО: Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
Ко боље вара професора, мање добија бој. Што жена лепше уме варати мужа, то је он већма уважава. МИЛОШ: А кад и муж жену вара? МАРКО: Онда је хомеопатија. Далеко су и доктори дотерали. Шта је то хомеопатија? Омиопатија.
Ако си покварио желудац, наново се преједи, пак ћеш оздравити. МИЛОШ: И кад немаш новаца, преврћи празне џепове, пак ћеш добити. ЈАКОВ: Или прави дугове.
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве. ЈАКОВ: Новац је магнет што почитаније од сваког к себи привлачи.
љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по својој вољи откупљује. МИЛОШ: Или јошт боље, ајдете да га продамо. МАРКО: Предосторожности ради батина, то не може да буде.
ЈАКОВ: Право, право, то је врло добро! Ајде, Милоше! МИЛОШ: Не, ти си вештији за то. МАРКО: Ти си вештији, Јашо! Пак ћемо донде с магарцем уредити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, ако знамо где извире наша минерална вода „Књаз Милош“, онда и тоник-вотер мора негде извирати и уливати се негде, хоћу да кажем!
Сећам се, једанпут ме је неки странац питао зашто се кисела вода „Књаз Милош“ тако зове? Мислим, какве то има везе? Објаснила сам му лепо да се, у ствари, ту ради о једном извору из кога је Књаз
Мислим, какве то има везе? Објаснила сам му лепо да се, у ствари, ту ради о једном извору из кога је Књаз Милош волео да пије воду. Њему допада! Онда је једнога дана, онако мамуран, упао унутра и удавио се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када смо кренули, сунце се већ клонило заходу, а хладњикав поветарац је пиркао. — Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици. Кад се оно отегло много!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Да, господине, Василије. Василије Шòпаловић. МАЈЦЕН: Престани с тим „господине”! Име оца? ВАСИЛИЈЕ: Милош, господине! Милош Шòпаловић, бакалин из Велике Плане! МАЈЦЕН: Пол? ВАСИЛИЈЕ: Чији? МАЈЦЕН: Мушки.
Василије Шòпаловић. МАЈЦЕН: Престани с тим „господине”! Име оца? ВАСИЛИЈЕ: Милош, господине! Милош Шòпаловић, бакалин из Велике Плане! МАЈЦЕН: Пол? ВАСИЛИЈЕ: Чији? МАЈЦЕН: Мушки. Има вас четворо?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ЛИРИКА ИТАКЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ЛИРИКА ИТАКЕ Садржај ПРОЛОГ 8 ХИМНА 10 ГРОТЕСКА 11 НАША ЕЛЕГИЈА 13 ЈАДРАНУ 15 СРП НА НЕБУ 16 СПОМЕН
Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.
Упознао сам један део Беча, добро. У том истом пансиону, становао је са мном и један мој земљак, Милош Биримац, који је, заиста, учио Експортну академију.
Аустрија је, међутим, и код куће вешала, а међу обешенима било је и мојих познаника и рођака. (Милош Дрндарски, у селу Плочица. Син професора Јовоновића, за кога ми се преудала стрина, у Новом Саду.
Александар Поповић, столар, представљао је познатог београдског практиканта Ацу Муту, а хармоникаш Милош Лукић, опанчар, изводио је, према оновременом извештају, „врло тешке пијесе са највећом грациозношћу“.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче. Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: — Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај..
То беше одговор на чичину ларму. — Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. — Ама коме? — Ко кога одведе? питају готово сви. — Одведе Јово Перов моју прију Милицу.
— Ко кога одведе? питају готово сви. — Одведе Јово Перов моју прију Милицу. Настаде ларма к'о на вашару... Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: — Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба.
вест од самог телеграфисте, који добро познаје новог капетана, зна да лане није био ожењен, а сигурно није ни сад; а Милош Ђукин вели, да му је он и неки род, и видео га је пре два месеца и тада није био ожењен.
У том приђе из других кола и Милош Ђукин, који престави младом пару нашу Јулу и Кају, које стајаху непомичне, бледе као крпа и једва уздржаваху дубок
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
је почело још Док се знало ко је добар, ко лош: Ни онда, наиме, нису два лоша Савладала храброг Милоша, Већ Милош и кум, мили рођа, Смакоше, на спавању, Карађорђа! Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
О проклета косовска вечеро, куд та срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије; сâм да Милош оста на сриједи са његова оба побратима, те би Србин данас Србом био!
Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште? Ова мишца једнијем ударом престол сруши а тартар уздрма. Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога.
Тад би ми се управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској
Крсту служиш, а Милошем живиш! Крст је ријеч једна сухопарна, Милош баца у несвијест људе ал' у пјанство неко прећерано. Више ваља дан клањања један но крштења четири године.
Чујасте ли како се појаше? Залуду се недружина друже, све некакви приговори стари: Милош, Марко — Мујо и Алија! Приправља се, док одједном пукне; већ превире кȁпа на све стране.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбух, те се тако прободе и убије, и од тога се назове Вучитрн. МИЛОШ ОБИЛИЋ Приповиједа се да је силни цар Стефан ловећи по Церу угледао на једном мјесту ђе се гране од дрвећа и доље
Онда пробуде дијете, и цар га запита како му је име, а оно одговори: „Милош“. Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка?
Онда пробуде дијете, и цар га запита како му је име, а оно одговори: „Милош“. Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће.
Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће. Цар: — Хајде, да нас водиш твојој кући. Милош: — Не могу од оваца.
Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће. Цар: — Хајде, да нас водиш твојој кући. Милош: — Не могу од оваца. Цар: — Хајде, ми ћемо поћерати и овце.
Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. — Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непозн
Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. — Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Совјет је захтевао да се Милош повуче. Је ли то што је остао да седи у тој столици било издајство или мудар политички потез, једини који је остао да
Да ли се, уопште, може? Јеврем је, можда, био мудрији од Милоша, али је Милош, сигурно, био јачи од Јеврема. Умео је и да даје и да одузима: снагу, власт, моћ.
Није вредело. Памти своје задовољство када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши
Било је то у фебруару 1837. године. Јевремовом противљењу упркос, Милош је наредио да се забрани растурање књиге коју је Сима Милутиновић Сарајлија објавио у Лајпцигу.
Јеврем је знао да незадовољства опет тутње а буне се опет спремају. И Милош је то знао, али као да није марио; као да више није могао, не другима, то и није чинио, него ни себи да призна
И заиста, Устав од 1838. Милоша не само што је спутао него га је И одвојио од власти. Власт и Милош су увек ишли заједно, али ограничена власт и Милош нису.
Власт и Милош су увек ишли заједно, али ограничена власт и Милош нису. Уочи доношења тог Устава командант вароши Београда, Јеврем Обреновић, у опозицији, приредио је у част кнеза
Знало се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и његови људи, прећи y опозицију а садашња опозиција, Господар Јеврем и Уставобранитељи, узети власт.
Вучић се бринуо за опстанак младе династије Обреновића чије му је добро уистину лежало на срцу. Кнез Милош је, зар не, говорио је Вучић другом Обреновићу и погодио скривену господар Јевремову мисао, био на путу да потре
Господар Јеврем би могао да призна, себи, и нешто друго: кнез Милош јесте бивао све самовољнији али Господар Јеврем није, због тога, бивао све забринутији; можда је, чак, бивао и
Збиља, далеко се дотерало: Милош се, у свом Конаку у Топчидеру, већ припремао за одлазак из земље, Јован је у кући Башкалфића, у Београду, био окован,
Није марио што за великог брата обавља непријатне послове: где Милош неће, иде Јован. Ако у невреме треба напасти Турке, замисао је Милошева, дело Јованово. Онда је хајдук.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к... како Милош стеже.
Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош. Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна. Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка.
Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...“ И пргави се, љути и праска паша, те се тресе она његова седа и до силава бела
Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...“ И пргави се, љути и праска паша, те се тресе она његова седа и до силава бела брадурина, мрште му се
“ А Милош све мањи: „Знам пашо, одавно је моја у торби.“ Јер отуд, иза кулиса, допиру језиви, умирући, јауци раје на кољу: Јаааа
А јауци све страшнији, све ужаснији, док Милош преклиње: Аман, пашо, аман! И ту као помаман, сасвим помахнитао, ђипа Срећко: — Васићу, шта гледаш, бога ти твога?
никад о томе ништа чула није, па се чак задивила кад сам јој рекао: да она иста дрвена таковска црквица, пред којом је Милош изговорио оне знамените речи, још и данас постоји, и да сам ја у њу толико пута улазио.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима. Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.
Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило. Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. — Ништа, Ђуро... ето малко...
Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен. Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове
посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади. Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.
Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају.
— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? — Море, дај што било. Имамо посла. Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом.
— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему. Ђорђе је имао обичај да мисли гласно.
Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда
— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. — Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. — Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Много касније Црњански је у једном интервјуу навео и његово име: Милош Биримац. Биримац није књижевни лик, него стварна личност, која се на дватри места помиње у Итаки и коментарима.
смо у једној другој прилици да покажемо како се с ове стране лакше сагледава прикривени динамички образац који је Милош Црњански положио у своје фасцинантне слике и пејзаже, потпуно нове у српској књижевности.
Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море – Бујице непрекидном каскадом Излиће цео свод до зоре. Милош Црњански је, вероватно, „Преиначења“ сматрао најтежом песмом зато што се управо за ову врсту слика није налазило
За разлику од Андрића, Милош Црњански је с подједнаком лакоћом писао у стиху и прози, па је тешко рећи да ли је значајнији као песник или као аутор
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Има још једна појединост коју посебно треба поменути, будући да о њој у самој студији није ништа речено. Милош Црњански је имао план да после прве напише још пет књига о сеобама српског народа.
Код Срба доста редак изузетак представља управо Милош Црњански, јер је познато да лиричар Црњански не уступа романописцу, а романописац, опет, још мање уступа лиричару.
278 У годинама одмах после свршетка првог светског рата управо је Милош Црњански био истакнути, ако не и најистакнутији поборник новога, „превратног духа” у српској књижевности.
А будући да су у претходноме поглављу доста широко описана ограничења у метрички везаноме стиху која је Милош Црњански или настојао да укине или их је свео на факултативна, сада би ваљало исто учинити и код прозе.
Даје му, ако се тако сме рећи, језичку тродимензионалност. Ако је Милош Црњански 20-их година ишта укинуо или барем на малену меру свео, онда је то пре свега поменута говорна диференцираност.
Брзо као што се и вода над Аранђелом расклапа и склапа. Милош Црњански радњу романа, живот и судбину ликова одвећ често везује за воду да би се то могло узети као случајност.
Заправо је Милош Црњански судбину српског народа, који је пред незадрживом најездом цупових Османлија после косовске битке постепено а
У једном каснијем разговору, вођеном вероватно 60-их година, сам Милош Црњански овако је, између осталог, окарактерисао Сеобе: „Роман је пун лирике, све је у опису, и мало се тога догађа.
јунаков, па с њиме и наш читалачки поглед, тако да видимо и оно преко чега иначе расејано око обично прелеће. Милош Црњански се радо и често овим поступком служи.
392 Не сликајући битке непосредно, ни опширно, него их с времена на време преламајући у сећању главног јунака, Милош Црњански целу ратну кампању потискује у други план. По свему судећи, чињено је то хотимично.
Наиме, Милош Црњански је - да и то најзад поменемо, завршавајући овај рад - у самој грађи, код Пишчевића, лако могао наћи оно што и
399 Ниједан српски писац није толико, тако дуго и тако експлицитно био заокупљен утопијским простором као Милош Црњански. На то се, у крајњем изводу, и своди његов рани песнички програм - суматраизам.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар. Милош; ћерају Турчина у Шам преко мора, а он шаље у мој Колашин мртвога Мута Тасилдара да учетвере убиљежи оно данка што нам
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Један Рудничанин долази.) РАДАК: Откуда ти, добар човече? РУДНИЧАНИН: Од Такова сам! И Милош ме је амо послао Главашу храбром, да га поздравим: Да је Србија листом устала Против зулума... И да се спрема...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Поред мене многи јунак, Многи српски тић, — Ја сам био „издајица“, Милош Обилић. Да с’ видела како ли сам У бој скорио, Да с’ видела како сам се Љуто борио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Позвао сам десетаре. Договорили смо се да питају да ли би се ко добровољно јавио за овај посао. Јавио се одмах неки Милош, који је на маршу, баш дан раније, добио батине што је појео своју резервну храну.
Али десетар ми рече: — Не брините. Сад му је упалило да их мало претресе. После једног часа упаде Милош и као врећу стовари једног Бугарина међу нас. Кад овај виде да је међу Србима, поче да стење и моли да га не убијемо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
105 МИЛОШ И РАДОВАН 106 МЛАДЕН И МИЛОЈЕ 110 КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА 116 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОД
НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА 261 СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Њихово очајање и крајњи песимизам опевали су, често принудно дискретно, многи, а Милош Светић га је 1828. изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси
Живо, браћо, живо, подвикујте хаја-хуј! Михаљ-бачи хегедуш, серпска кола хегедуј!“ Милош често замиче својим црним брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком
Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа. Павле Соларић МИЛОШ И РАДОВАН Ходи, сједи, Радоване, да ти Милош каже Нови случај кога многи све залуду траже.
Павле Соларић МИЛОШ И РАДОВАН Ходи, сједи, Радоване, да ти Милош каже Нови случај кога многи све залуду траже. Био сам ти украј гаја с оне холма стране Гди поточић исподмива шумарица
Подиже неверу поред себе, А благородну низврже душу, ах, На вечно Сербом жалосну пагубу! Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска.
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука људска Гди с’ противи
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука људска Гди с’ противи виша моћ.
Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.
Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст. Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Убиство турског султана Мурата, које је починио српски витез Милош Обилић, јесте историјски чин, али је исто толико поетска чињеница.
века. У почетку је међу новим, бунтовним писцима најистакнутији Милош Црњански (1893-1977). Збирка песама Лирика Итаке (1919) изазвала је оштре полемике.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште где нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници: Милош Јевтовић звани Дадара и Исидор Алимпијевић звани Кирча. Забога, зар је Јелена тако лепа?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од синова Георгија били су Милош и Вукашин, а од синова Антонија, његов првенац Давид, судије; Вукашин је умро као велики жупан личко-крбавске
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и др.), класицистичке оде, епове (Краљ Дечански 1846, спев Потопљена Пешта 1838), драме (Немања, Звонимир, Милош Обилић), приповетке, роман Калуђер (1881).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ВУКАШИНА 133 3 ЗИДАЊЕ СКАДРА 146 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА 157 5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ 165 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ 176 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА 182 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА 187 10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА 199 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ 204 12
Она је културнија и моћнија него што су тадашње суседне државе (на пример, у песмама: Милош у Латинима и Смрт војводе Кајице), она пружа јуначки отпор турским завојевачима.
у овим песмама говори се само о неколицини личности: о Милошу Војиновићу, војводи Момчилу, младој Гојковици. Милош Војиновић о коме историја зна само то да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак:
Милошева јунаштва су производ народног поноса и народне вере у сопствене снаге. Милош је имао да покаже Латинима „старим варалицама“ и уображеним господичићима и свима другима за шта су све кадри
извесног успеха користећи забуну која је настала код Турака када је „неко веома благородан“ то је по доцнијим вестима Милош Кобилић (Обилић) „кога облагаше завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као
Одмах се почело певати да је побуда тога дела у томе што је Милош од некога своме господару опаднут. Омиљени научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији
Војни људи су наступали један против другога са својим заставама. А беше неки веома одличан племић (Милош) којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити.
У клици га налазимо већ код Константина Филозофа: опадати тако великог јунака и родољуба какав се показао Милош, то у ствари значи издајнички поступати.
код Југовића, код Бановић Страхиње, код Срђе Злопоглеђе, код Мусића Стевана и, понајвише, код Милоша Обилића. Милош Обилић и речју и делом учи како треба мрзети издајника и како треба бити веран домовини чак и онда кад се у њој доживи
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.
на земљу свој калпак и наредила да га дигну, па ко га дигне и метне на главу томе ће бити жена а остале ће побити. Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља
Кајица је постављен насупрот Јанку и његовим Мађарима и Каравласима као Милош Латинима. Он се одликује не само јунаштвом него и чудесном лепотом. Он је створен да надјуначи и надмудри.