Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе зури у Адама: чивит је смрт. Она је ту: Хоће боље даје види, да се увери у њу. — Идите напоље — каже и од Милунке узима лампу. — Треба опет да му променимо облоге — плашљиво шапће Тола. — Ја ћу. Идите.
Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама. Светло лизну Адама у постељи.