Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље. Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. — А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. — Ево на!
Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу. А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонда почео чешће и
У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја. Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући. Оде обилазити и остале зграде.
и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну. Кад би увече, ето ти Среје. Милун дува и чини се токорсе невешт, и Среја дува и чини се такође невешт.
Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде. Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба.
узе перо и на акту написа овако решење: »Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се брзо Милуну обрати: „О Милуне, моје сунце јарко, Не ударај старог Мустаф-агу, Злотвор твој је, ама отац ми је, Ако падне од
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Црногорка не смије јавно кукати за мужем) а разумије се да је дио — и то већи — својих суза намјењивала у срцу своме Милуну. Дијете, и оно бризну плакати па се само диже са теткина крила, приђе ка дједу, те му се обеси око врата.
Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом.
Јанко је одговарао, не дижући очију са своје радње, час њима, час опет Милуну, кога је премило оно што гледаше. У то се сердар поврати, носећи грађу.
“ рече Пејо, хукнувши од труда, па сједе крај њега. Јанко га поздрави и показа му цртеж. „Ха благо Милуну!“ рече сердар. „Хоћеш ли ти овако научити?