Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
С много узбуђења, Јулица је признала сестри: да хоће, или да иде код матере, или да се уда за Милушића. Госпа Нолаје почела да муцка од навале разних питања и помисли. Је ли то Талијанка спремила неку смицалицу?
Међутим се у кући госпа Нолиној поновила стара сцена: — Или да идем у Трст, или да се удам за Милушића. — Госпа Нола, решена да поправи своју грешку, остала је опет будни пријатељ Јуличин, бар колико је у онај мах имала
Јулица није отишла у Трст, јер би то била сигурна пропаст. Удала се за Милушића. Причало се да је уочи самог венчања Срба био необично дрзак према Милушићу, и да је госпа Нола дала сатисфакцију
Што кажу тамо код нас: разјазило се и разлива се у сто рукава. Лекари су поделили мишљења. Једни су тврдили да код Милушића постоји тај свраб; други, да је то фикс-идеја лудака. Свакако је и за радозналу паланку случај Милушићев био „јак”.
— Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је. — Ето, видиш, баш као што си ти Милушића дохватила за уши. — Нано, теби је увек до шале.