Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 184 ПОРОДИЦА 185 ОБЛИЦИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ 189 ИВ ДЕО ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 204 ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА 205 МИТСКО-МАГИЈСКИ (САКРАЛНИ) МОДЕЛ ДЕТЕТА И ОДРАСТАЊА 206 СВЕТОВНИ МОДЕЛ ДЕТЕТА И РАЗВОЈА ЛИЧНОСТИ 213 МЕЂУСОБНИ ОДНОС ДВА
што смо већ видели, највише се користи вода (магијско купање и пијење), што је разумљиво с обзиром да је ова течност у митско-магијском систему мишљења изразит симбол женске плодности, односно способности рађања.
заправо имају свој скривени смисао и сопствену логику која се открива чим се ови обреди ставе у шири контекст митско-магијске слике света. Многобројни поступци (једрење, пијење, бацање семена, отварање, дрешење, играње, купање итд.
мада могу да изгледају произвољна и загонетна, чудна, заправо су строго детерминисана и заснивају се на чврстој митско-магијској логици.
са становишта здраворазумске логике, она имају и једну дубљу психолошку уверљивост, јер су део дубоко укорењене митско-магијске слике света.
, обједињује то што су оне у митско-магијском поимању света она биће чија је природа демонска, хтонска, те су зато опасне по трудницу и дете које она носи.
За време празника дешава се искоречење из свакодневног и повратак у правреме, митско доба, односно ин илло темпоре.¹⁴ Дете које је рођено на неки благдан, задобиће снагу „светог“, „јаког“ времена који
Недеља васпоставља митско време одмора, неделања. (Према Фрому, овај празник је повратак у стање првобитног склада између човека и природе и
Прави, скривени митско-религијски разлози овог обичаја јесу да се обезбеди опстанак и повољан развој детета. То се постиже остваривањем трију
У друга два случаја снага је садржана у симболици боја (црне и беле). Црна боја се у митско-религијском схватању света везује за мрак, земљу и хтонски свет.
Из истог разлога породиља не сме да мирише нану.¹⁷ У митско-магијском схватању света дојење има изванредан значај за физички, психички и морални развој личности.
искристалисана представа света и човека, логично је да се пажљивом структурно-семиотичком анализом може реконструисати митско-магијски модел света, као и свакодневно (профано) виђење света једног народа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
морамо спуштати спрат ниже испод савременога стања природног језика: морамо ослушкивати његово сликовно, симболичко и митско било.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Отуда је разумљиво да овим именом наш народ може означавати различите биљке. — В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925, 425).
падне са шаром нагоре — јагњиће се женски јагањци, а ако падне на лице — јагњиће се мушки јагањци«, ГЕМ, 42, 429). Митско биље. »Митских дрвета и биљака има много.