Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из ђака начините мише, Псуј и карај, па на мацке вуци, Па и онде кâ скотове туци, Да свак од њи дркће и трепеће Када госа крај њега
Већ данак умре, славља за њ уздише; О ноћи, дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању
Већ данак умре, славља за њ уздише; О ноћи, дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању с' виде наказе
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише. Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама.
Кад он то види, почне се бити шакама по глави, а не знајући како би мише похватао, а још мање како би их из куће изагнао, те завиче: — Чекајте, чекајте, сад ћу ја вама казати поганови и
Кашиковић и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 106. 33. НОВАЦ ДУШОГУБАЦ: Забележио по причању Мише Попова Скорупова из Ђале (Банат) скупљач Светозар Мл.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Непознати замаука И сави се попут лука. „Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом мојом мрком, бјежали су миши трком и клели се
До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж! Неће ни један јело да дирне . . . (Слагаше ово савести мирне!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.
Онда он пусти мачка, а мачак кад опази толике мише и пацове почне их хватати и давити па све на гомилу свлачити, а и миши и пацови познавши ко је ту, стану бежати куд
Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише. Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, ако би настојао да прати хронолошки низ догађаја, онда би ваљало да се запути низ падину, Улицом Капетана Мише, све до Улице Господара Јеврема.
У записима о животу Мише Анастасијевиха остало је забележено да је он своју прву велику добит остварио продајом јеленских рогова.
И уплашио се, он, за кога се веровало да не зна за страх. Од тог времена почињу доброчинства Мише Анастасијевића. Улагао је новац, давао зајмове, опраштао дугове, помагао све што је вредело помоћи.
и да се разруши: однекуд је силно желео да на место старе куће Господар-Јеврема Обреновића дође ново здање Ка петан-Мише Анастасијевића. И дошло је.
према раскрсници на којој се укрштају његова и Господар-Јевремова улица: улице се укрштају али се путеви Капетан-Мише Анастасијевића и Господар-Јеврема Обреновића и у смрти разилазе: ни на том углу ова двојица никако да се сусретну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и жена, обоје престаро, па једну вече разговарајући се реку да би зауварно било добити вижлин; него шјутра да иду у мише и скакавце, кад су свакако беспослени, те подране шјутридан обоје у лов, баба у мише а ђед у скакавце, као што су
вижлин; него шјутра да иду у мише и скакавце, кад су свакако беспослени, те подране шјутридан обоје у лов, баба у мише а ђед у скакавце, као што су уговорили. Срету се негђе послије две-три сахата, па упита ђед бабу: — Ухвати ли колико?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог човека који би био ближи свом родном селу од њиховог Мише.
дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог човека који би био ближи свом родном селу од њиховог Мише.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште. Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” А никад исправнијих односа, и никад поштенијег човека од Мише Богдановића! Илустровани његови часописи обигравају целу варош, и може се казати да му се скоро никада и не враћају,
Џепови браца-Мише, кад се с пута врати, пуни су лекова и лекарских упутстава, за господин-Васу, али паланка зна да су пуни мириса за