Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, „ваља се“ породиљи „да се очешља ретком страном чешља“, да би ређе рађала децу, бележи Мијатовић. (3) Трајна контрацепција пре порођаја.
ЗАКЛЕТВЕ (У ДЕЦУ) — Деце ми! (Милосављевић, С. М., 1914, с. 313) — Жива ми деца! (Мијатовић, С. М., 1919, с. 167) — Тако имао кога након себе оставити! (Вук, бр. 5150) — Жи’ ти деца! (Тановић, С., 1927, с.
и обичаја, односно да се упореде са подацима о истим овим обичајима из Левча прикупљеним на почетку овог века (Мијатовић, С. М., Обичаји српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, 7, СКА, Београд 1907).
Ђ., исто, с. 190. ³⁹ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 210. ⁴⁰ Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, ВИИ, Београд 1907, с. 16. ⁴¹ Милићевић М. Ђ., исто, с. 190.
Р., Неколики свадбени обичаји, с. 322. ⁶¹ Тановић, С., исто, с. 120. ⁶² Миодраговић, Ј., исто, с. 33. ⁶³ Мијатовић, С. М., исто, с. 20; Станојевић, М. С., исто, с. 39. ⁶⁴ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 217; Грбић, С. М., исто, с.
М., исто, с. 20; Станојевић, М. С., исто, с. 39. ⁶⁴ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 217; Грбић, С. М., исто, с. 100—101; Мијатовић, С. М., исто, с. 38—39. ⁶⁵ Милошевић, М., исто, с. 46. ⁶⁶ Грбић, С. М., исто, с. 100. ⁶⁷ Петровић, В. К.
175. ¹⁷ Трифковић, С., исто, с. 330; такође и Миодраговић, Ј., исто, с. 59. ¹⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 195. ¹⁹ Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, књ. ВИИ, СКА, 1907, с. 38. ²⁰ Грбић, С. М., исто, с. 106.
105. ³⁷ Вукова грађа, СЕЗ, књ. Л, Београд 1934, с. 10; Тановић С., исто, с. 104. ³⁸ Мићовић, Љ., исто, с. 249; Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије - ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, св. 6, Београд 1899, с. 500.
80. ⁷² Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192. ⁷³ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 178. ⁷⁴ Тановић, С., исто, с. 103. ⁷⁵ Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије — ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, св. 6, Београд 1899, с. 503.
, исто, с. 103. ⁸⁰ Драгић, М., исто, с. 3. ⁸¹ Милосављевић, М. С., исто, с. 88; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192; Мијатовић, М. С., исто, с. 501. ⁸² Кнежевић, М., исто, с. 81; Миодраговић, Ј., исто, с. 53. ⁸³ Грбић, С. М., исто, с.
83. ⁹¹ Вукова грађа, с. 9. ⁹² Бандић, Д., Табу у Традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980, с. 47. ⁹³ Мијатовић, М. С., исто, с. 45. ⁹⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ⁹⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 87.
613—614; Бујановић, „Прапутник у Хрватској“, ЗНЖОЈС, 1, 1896, с. 234. ¹⁰ Мијатовић, С. М., „Из народне педагогије — ’ваља се’ и ’не ваља се’ у домаћем васпитању“, Учитељ, 6—8, 1899, с. 713.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 246 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ
ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ Мијатовић је један од ретких људи из омладинског доба који још и данас живе и још и данас пишу. Рођен је у Београду,
ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ Мијатовић је један од ретких људи из омладинског доба који још и данас живе и још и данас пишу. Рођен је у Београду, 6.
Данас живи као пензионер у Лондону.* Мијатовић је једна од карактеристичнијих фигура српскога романтизма. Полиграф у пуном смислу речи, економист, публицист,
Иако су те приповетке биле радо читане, Мијатовић је за неко време напустио приповедачки рад и сав се бацио на науку и политику, уносећи и у те послове увек много
После прекида од четврт века, Мијатовић се опет вратио књижевним симпатијама своје прве младости. Али за све то време бављења прозаичном политиком и живота у
која је још сачувала старински укус за све што је споља поетично и фантастично, и за шарену и звучну фразеологију. Мијатовић се огледао и као путописац.
Јоште жив, Мијатовић је писац који увелико припада прошлости. Он је један од типских представника нашег романтизма, романтички историчар и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Касније, преводили су наше песме на енглески и О. Мередит, Е. Мијатовић, Ситон-Ватсон и др. Наша народна поезија превођена је и на многе друге језике: на талијански, руски, пољски, чешки,