Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ово значи, свак зна. Нађи пре прави пут, пак онда теци. Не млати недозрело воће, кад сазре слађе ће ти бити. Не крши гране које ће ти догодине родити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Штрангови једни! — Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.
— Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. Диже се читава граја. Ништа се не зна шта ко говори. Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их... Утом се помоли озго путем неки човек.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Волела је да се млати са кучићима поваздан. Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила,
! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може! Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Миладин Митевић, из Почуче, човек сирома Запослио се у Милицији, и ома Дао се у насиље: без речи Почео је да млати и да пендречи! Нервирају га београдски фрајери, И туче их, где се на кога намери. „Нисам, маме ми”, каже фрајер.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бој се заврше. Дим га обавија, а тутњава заглухнула га. Падају и јече око њега. Он пуца, млати кундаком, боде бајунетом... Изморен, гладан, пада на земљу... Непријатељи га опколили и везали па поведоше са собом...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Толу ће првог. Кад приђе звонари и виде како Тола лудачки вуче конопац и по такту звона млати главом, мушкарачки га шчепа за руке и гурну. — Будало блесава! Лудаче! — виче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
касао, касао све до „Белога крста“, где су га пресрели па га ту задржали и одатле вратили, да се не лупа забадава и не млати празну сламу, тражећи човека који не постоји нити је икад постојао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро трчи по сокаку па млати с њом по витру. Млати он по сокаку први дан, други дан, па и трећи дан.
зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро трчи по сокаку па млати с њом по витру. Млати он по сокаку први дан, други дан, па и трећи дан.
Син мисли: смириће се; ал̓ кад је ту већ прошла и недиља, а отац свако јутро млати витар, сину дотужило. — Шта је, баћо, — једаред ће он оцу — јесте л̓ ви полудили, је л̓ шта, кад свако јутро с
с те ледине. Сад му је већ дотужило, па већ ни не млати, само тумара. Ишô је сад од немила до недрага, прошô је и кусе и русе док није стигô на једну велику планину, а на тој
Ћипико, Иво - Приповетке
У дну дворишта грбави постолар млати чекићем по растегнутој кожи; Цвијета часом заборави на се и сјети се његове кћери, учитељице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта је он према њој? Клипан што базди на коњски зној? Лудовина добра само кад има шта да се млати, но у миру непотребан и сувишан.
Што си му смео мисли, раније тако разговетне и постојане? Ко је пристајао уз овај зверињак као он? Ко сад да се млати, ко да прави децу? Зар неки јадни кржљавац? Ко да празни буриће и да украшава овај штури свет препун шугавих оваца?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Говорило се да је у неком ортаклуку с једном рибарском дружином, да млати паре и паре, да неће да се уда... Брига је! — уздисале су удате Горњоварошанке.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ниси ни могао нешто паметније смислити кад грицкаш ту проклету љесковину којом учитељ Паприка најрадије млати ђаке.
— Хватај, па млати! — раздра се Потрков отац. Истог трена, као одговор на ту вику одјекну из логора Јованчетов оштар глас: — Не дај се,