Ћипико, Иво - Приповетке
светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над млиницама. Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета.
Ћипико, Иво - Пауци
За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом. У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре.
Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће. Гледа у бразде што леже спокојно
Чисто подјетињио, као да сам памећу сметнуо! И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. Униђе у млин и вели млинару: —Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним!