Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А данас ми се, за тај исти милион, не би на води забелело ни перце! да сам јуче имао милијарду, мого сам да питам пошто је Ваљево! А данас питам колко кошта зеље!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити. Помисли̓: Боже мој, како је Карађорђе могао помислити да би̓ ја узео од Турака 400 дуката а да њему не би̓
” У 5 сати по полдне одем и нађо̓ другога човека код њега, и не мого̓ се ни о чем разговарати. Само каза ми г. Недоба, да има једна соба за једну персону близу њега. 13.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! — Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸¹ Не ваља ни да дете види месец „јер би га мого попит“.⁸² У вези са овим табуисаним радњама јесте и круг веома занимљивих и необичних забрана да се љуби и милује
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Да се збаци. Имамо ми бољи патриота у вароши. Ево господин Жутилов био је нотарош у вармеђи; зашто не би мого бити биров? ЖУТИЛОВ: Ја сам донде само служио док је владала либерална партија.
ГАВРИЛОВИЋ: Зашто је била реч, кад сте зацело примили, а није никакво зло. ЖУТИЛОВ: Како би Србин иначе служити мого него код Србина? ШЕРБУЛИЋ: То је истина. СМРДИЋ: Нема од нас ништа кад нас и највећи родољупци остављају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ништ' не мого до за њом гледати, Ал' ко ће се чуда нагледати!? Ал' кад мома далеко одшета Па кад зађе за брсна дрвета, Ја се
Само што се сва на груди свали, Стиште груди, не мого да данем, Вас немоћан тео сам да панем, Боже, Боже шта је ово туда? Али ево још већега чуда.
“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика, јаук: „О пусти нас, пусти!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па ...па ...па да вам дам ево свог Василија умјесто краве. Јак је, млад, мого би топ вући, а камоли неће митраљез. Биће вам од велике користи, да знаш.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Он, шпицлов, претио, потплаћивао, обећавао златна брда, скупио шта је скупио, боље није ни мого, а и то на једвите јаде. Две му успут побегле. А овима које су стигле Хасанага потпрашио пете!
То иде по том реду. ХАСАНАГА: Много си ти то накитио. ЈУСУФ: Ништа ја нисам накитио. Мого би нешто крупно да ти прикачи.
Не би он презао ни да мртваца из гроба подигне, само да теби науди! ХАСАНАГА: Е, кад би он мого све оно што оће! ЈУСУФ: Није реч само о њему. Реч је о оном кога он тражи за зета. Ко зна с ким ћеш имати посла.
Али не онако као у агиној, ил беговој... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Треба да припазиш на онај сервис за дванес особа. Мого би да се полупа. Везове сам ти наслагала у онај сандук са монограмом. Да не заборавим: кључ ти је у соби.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Е, са мном се могло командирати, како си хтела. Зато сам доцније и мого авансирати. Но под приклад, ево команданта! 4. МАКСИМ И ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ (Софији): Седиш, седиш!
Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати. Е, мислио сам, да имам жену, она би кречила, па ме не би стенице јеле. МАКСИМ: Него она.
др Спасић до тога знања дошо, да је и Тврдицу за превод с немачког огласио, но доказати није мого. Да би се личност избегла, нуждно је да Спасић не буде главна рола, него један његов ђак, који се из његове
(На страни.) Овај би ми дечко мого помагати при писању земљеописанија. (Јасно.) Откуда си ти, драги? МАНОЈЛО: Ја сам терзијски момак, но познат сам са
МАНОЈЛО: Јесмо. ШАЉИВАЦ: Боже мој, такву ствар, па не чувати! Како би мого ја разум оставити код куће? ДОКТОР: Зар је вама непознато да је разум и код куће седећи изнашао пронађење печатње.
ДОКТОР: То показују и моје књиге. ШАЉИВАЦ: Тако велики дух мого је имати сам Аристотелес. Да нећете ви бити какав потомак Аристотелев? ДОКТОР: То није, јербо сам ја Србин.
Ја да могу, попео би се на највеће клипе, оборио би купе на црквама, жертвовао би све перле књажества, само кад би мого Швабе истерати. ПУТНИК: То су саме немачке речи.
ШАЉИВАЦ: Украли су му разум. ПУТНИК: Шкода, иначе човек млад, мого би од ползе бити. ШАЉИВАЦ: Док му се само врати изгубљени разум. ПУТНИК: Треба га лечити.
ПУТНИК (да му његову књигу): Ево, нек вас ова обавести. ДОКТОР: (преврће): Шта? Шта? Ко је мого овако што лудо написати? ПУТНИК: Погледајте наслов. ДОКТОР: Је л’ могуће? Моје име носи ова нагрда!
ДОКТОР: Ајде, не будали! МАНОЈЛО: Ви сте ме тако учили. ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити? ПУТНИК: Јесте, то су ваше сопствене речи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Да се манемо тога разговора. — Ја мислим, Алекса, да си ти јошт мој пријатељ. АЛЕКСА: Зар би ти сумњати мого? МИТА: Пријатељство се у нужди показује.
Не би л ми мого који грошић дати, да купим потајно леба и да га мало умирим? АЛЕКСА: Богами, не могу, Мито. МИТА: Ето ти ми
МАРКО: Моја ћерко, зато сам те и послао у Беч да ти научиш, кад ја нисам мого. ЈЕЛИЦА: Ах, како је лепо, ја вам не могу доста исказати, верујте, не могу: како је била једна принцеса, ах сирота,
Наипаче убо значи беѕондерѕ; сљедователно ја о вами и о вашој дражајшој баби никаковога худаго мњенија имати нисам мого. МАРКО: Бога вам, јесте ли ви Србин? АЛЕКСА: Прави, и прозвишчем и племенем. МАРКО: Хм!
— „Е“ — рекне она — „реч своју не смем натраг да узмем.“ С отим дозове цара... У! Како му је неправо било! Али није мого да одрече царици, и тако наједанпут постане господин барон обрштером. МАРКО: Пак чим се сад занима?
Мени је однео хиљаду форинти, а шта ће вама однети? Ах, јадне девојке, како не знамо коме се у руке предајемо! Ко би мого помислити да овакав човек лаже?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Тако ти треба! — Мачак ће строго — Чувај се Лисца, јесам ли реко. Још си и главом платити мого, да ти је другар био далеко.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
110. Кол’ка је ноћца ноћашња, Сву ноћ ја заспат’ не мого Слушајућ’ лепе лепоте Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им песме изводи, У свакој мене припева:
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.) ГИНА (Благоју): Док стојиш докон, мого би да ми напумпаш воде за испирање... Благоје, чујеш ти мене? СИМКА: Стоји ко одузет! ГИНА: Благоје!
БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом! СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба!
МИЛУН: Онај атентатор? ГИНА: Ухапшен је ни крив ни дужан! МИЛУН: Знам, такве једино и апсе! ГИНА: Мого би да ми помогнеш! МИЛУН: Оће ко звати те глумце? СИМКА: Господине Василије! МИЛУН: Шта да ти помогнем?
И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно...
И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно... Мого сам код Браће Пецовића да учим браварски занат...
ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно... Мого сам код Браће Пецовића да учим браварски занат... Мого сам да печем лонце и тестије, да печем љеб...
Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно... Мого сам код Браће Пецовића да учим браварски занат... Мого сам да печем лонце и тестије, да печем љеб... СОФИЈА: Па зашто ниси? ДРОБАЦ: Мого сам, али мало је фалило...
Мого сам да печем лонце и тестије, да печем љеб... СОФИЈА: Па зашто ниси? ДРОБАЦ: Мого сам, али мало је фалило... СОФИЈА: Шта је то мало што ти је фалило?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И сад тај говор стоји бамбадава тамо на столу, а ја — немам ни речи (Сине му мисао у главу.) Бога ми, и то би мого... зашто да стоји бамбадава, а он може да напише и други? (Ослушкује.) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести!
Зато тих дана кромпир не једи, него у шетњу ти га изведи, далеко од града, у топлој њиви, закопај га, да би мого да живи.
„Ако је шта много, ово је много: Јавна срамота и покор јавни!” О, кад би имао чиме и мого Све три да их са земљом сравни!
ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА Сунце греје оштро и строго, Расипа жар по васиони; Погледа деда, куд би мого Како, и у шта, да се склони. Три старице, као три хидре Спопале су нашег Лаокона!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тројица из сваке муке избавила; до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота и доброга здравља!
Нити мого доље од Сане, нити горе од Стране, ни у земљу од плоче, ни у небо од драче, већ се попео на један велики храст па уломи
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39. Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40. Из меса изишло, а месо није; млогу штету и асну починило, а томе криво није. 41.
38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39. Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40. Из меса изишло, а месо није; млогу штету и асну починило, а томе криво није. 41.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Седам џепова, то је човеку таман! А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти? ПРОСЈАК: Да имам и осми, не би мого да тренем!
А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти? ПРОСЈАК: Да имам и осми, не би мого да тренем! Стално би смишљо чиме ћу да га напуним! ИКОНИЈА: Видим ја да се теби пресипа!
Ту сам од скора. Боље причекајте газдарицу, па питајте. Треба да расклоним чаше. (Прилази Милету) Мого би нешто једанпут и да наручиш! СТАВРА: Видиш да је човек заспо! ЦМИЉА: Шта он мисли, да џабе седи у сувом?
А изгледа ми да је искрен и отворен. ИКОНИЈА: Искрен и отворен! ЦМИЉА: Шта знаш, можда би мого неко да га преваспита, лепим, неко ко има разумевања?
Појављује се Просјак.) ПРОСЈАК: Где ли ћу само ноћас да се завучем? Да нису склонили ону предикаоницу, мого би у њој да преспавам... Не знам шта је то с овим народом! Сви се деру као чувари у логору.
МИЛЕ (прилази Анђелку): Тис овде нови? АНЂЕЛКО: Па шта ако сам нови? МИЛЕ: Ако ти треба неки послић, мого би да ти се нађем... Можда на пример местанце у некој фабрици... АНЂЕЛКО: у фабрици? Да ми и муда оћелаве!
— једва и са штапом коракне... ИСЛЕДНИК: Није баш ваљда једва? Ваљда би мого дизађе на разговор? ЦМИЉА: За толико ће ваљда моћи, зваћу га. Оћете нешто за пиће?
А сад кажеш: вашка! Чудна ствар! Јесте се нешто можда покарабасили? АНЂЕЛКО: Покарабасили? Лопужа! Главу би мого да му расцопам барапску! ИСЛЕДНИК: Па и нађен је јутрос у својој соби. А и глава му расцопана. Шта на то кажеш?
ПРОСЈАК: Овог покојника излечио сам од гуке! МАНОЈЛО: А без те гуке није мого да докаже да је невин, и да није убица! Зато сада и јесте покојник! ПРОСЈАК: А онај с предикаонице...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кунем вам се, луди, свијем на свијету, Што је бистре росе на горском цвијету, Нико не би мого наћи капцу једну Тако милу, сјајну, и чисту и чедну!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
крви се љуцке напојисмо, а моја се крила закавасише плану сунце из неба ведрога, те се моја крила окореше: ја не мого с крил'ма полетити, а моје је друштво одлетило; ја остадо насред поља равна, те ме газе коњи и јунаци.
ме у гору зелену, па ме метну на јалову грану; из небеса ситан дажд удари, те се моја крила поопраше, и ја мого с крил'ма полетити, полетити по гори зеленој, састадо се с мојом дружбиницом.
Моја снаша адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду“.
храна, саранити м. сахранити, и м. их, би м. бих, дођо м. дођох, погибо м. погибох, остадо м. остадох, мого м. могох, побего м. побегох, састадо м. састадох, њи м. њих, њиов м. њихов, саморана м, самохрана, снаа м.