Употреба речи моли у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека

Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и понесе неку част бремена, јер иначе он је готов изуахнути.

Христос, Спаситељ наш, није мрзио ни на Јудеје, ни на Самарјане, ни на Хананеје, ни на Римљане; и кад се моли, не моли се само за апостоле, но за све, говорећи небесноме о ц у : „За све те молим, учини да сви познаду тебе,

Христос, Спаситељ наш, није мрзио ни на Јудеје, ни на Самарјане, ни на Хананеје, ни на Римљане; и кад се моли, не моли се само за апостоле, но за све, говорећи небесноме о ц у : „За све те молим, учини да сви познаду тебе, истинаго бога

Паметан урани на дело своје, моли се богу, пак ради, путује, тргује и придомишљава се: а ленив лежи и чека да му што срећа донесе.

Нашем архимандриту хоповском, Хаџи-Захарију, болну, дође на посјештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче Вујо, ако бога знаш!

Истргне мачину и рече јој: „Грила ми брже на среду, јер ћу те сву на парчета!” Ка|же му ова шта је сад Грил, моли га да утиша своју јарост, обештавајући му се да ће довести Грила у прво состојаније само ако он усхоће, ибо без његова

Опет другољубива ласта, кад к једним кад к другим птицама летећи, моли их и увјештава да јоште младо и слабо конопље, док се није осилило, почупају.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” — „Ми одосмо, ага, ал̓ ћемо опет доћи молити да се смилујеш.” Затим оду сви. Мој отац мислио је опет да иде да моли. Но тек што је тако забринут дошао у српску војску, а момак дође и каже: „Хајде, кнеже, зове те ага”.

може на добро изаћи, али сам се зарекао пред Турцима, и не могу лако одустати; но ти, као што си започео молити, а ти моли; зато опет састави ову улему, и дођите да ме молите; ја ћу се љутити и викати на вас; напослетку ја ћу вас као преко

Ето ти нам сад весеља! Шта ћемо сад? Ко ће да иде да моли онога трговца да сад трампимо? Сад је лакше него кад је он хтео!

му нешто писар његов, ваљда је скривио — он ђипи, пак ти мога Стеву батином, батином; нико не сме да се прикучи, да моли, а од њега се не отима.

да засад немамо други̓ писара, зато да одреде где има повише у једној цркви свештеника по једнога, да код мађистарата моли се Богу и да може штогод од мађистрата у Совет отписати и јавити; и да те људе наместе у варош, ако није изгорела, или

Карађорђе одма рече: „̓Ајде, момче, и моли Бога што си брат кнеза Пеје, који ми је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка оборила, а ја

да би мало умирити се за време, јер су така опстојателства, да моле кнезови београдског владику, да он пише и моли патријарха, а патријарх цара, да им за време облакша.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене. Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.

Изопачио се и овај свет. Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога... Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... — Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. — Ено, знам ја пре...

сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав. Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.

« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ. Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда.

Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он. Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.

Шта буде? Општински суд јави актом среској власти и моли је да се тражи прасету госа. Среска власт потражи прво по срезу, па ако нигде нема, онда јави окружном начелству и

Најпосле, вели, зажмури па, шта било да било, кидише и пусти зверку из гвожђа. Она му, вели, проговори: »Моли се богу што си ме пустио, а не би ти на добро било.« И нестаде је.

А дивљи човек, боме, није ситница. Да га остави капетану, као што му је наручио на поласку, не може ни то, јер кмет моли да власт што пре дође: село се узнемирило, не знаду људи шта ће Заиста, велика незгода!

Сваки дан ето ти га по неколико пута — тражи нешто. Натуца пола енглески, пола немачки и умеша и по гдекоју српску; моли да му се нешто потражи. Остало га ни ђаво не би разумео. Чиновници већ да изиђу из коже, колико им је досадио!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... Него, он није био само поп.

Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи. Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!...

А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута.

Иван обори главу. Видело се на њему како се бори сам са собом. Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.

Видело се на њему како се бори сам са собом. Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.

Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај... Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао...

Али на другој страни стојаше Иван и Лазар... Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога... А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле...

Али на другој страни стојаше Иван и Лазар... Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога... А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... — Их — рече — ала је то гадно!

— упита неким страшним гласом. Јаков се диже на ноге: — Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!... Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!... Боље да одступимо!... — Боље!... Боље!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!” Турио Прока вес на очи, плаче као киша и моли. дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани!

У-пам-ти до-бро!” Ћути она, сирота, као заливена. Стегла срце, копни из дана у дан, а све се моли богу: „Боже, ти мене немој оставити!” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече.

А сад иди, молим те! — Нећу ја тебе оставити док сам жива! — Али ја те молим, као што се бог моли! — А ти куда ћеш? — Пусти ме! Тако ми је слатко! Пусти ме, тако ти бог помогао, тако ти твога детета, пусти ме!

стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и

говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати

Сједи поп крај постеље и не одмиче се. Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира. Јечи само и моли се богу да је прими. Шта да се ради? Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.

Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари. Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

По њега је дакле отрчала Ержа. — Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас

Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор да то верно нацрта; зато моли читаоце нек се потруде па нека то они сами представе себи, јер је лакше све то маштом представити него пером описати.

»Није«. — Али мâмо... — Иди ми с очију, сва си ми мораста! — Немојте ме, мамо, само псовати — моли је Јула, покри лице кецељом, и заплака се. — Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...

сас лађе »Мариа-Анне« па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој донесе лопту, а она му зафаљује, а све преврће с очима и стисне га за руку.

да нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се богу моли.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Накуповао симите, пењерлије из фурунџиница. Поређао по гробу. И, укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе више тај плач, цвилење.

А почела опет и да се опија. Оде тако, заређа по кућама и почне да проси, моли, не за себе, већ тобож за њега, Тају. И лаже: како се он разболео, па лежи болестан. А и не једе...

Али, нико не би од њега узимао. Сваки зна да је он за себе то једва напросио. А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу узмите... Ни попа не сме да зове.

— И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га. — Снег је, мећава, синко... — Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач.

Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли: — Не бре, деца, не бре, синови, не тако! И за вас и за нас није то добро...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира. — Но, како вам се то допадало? — Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим.

Марко тек што изрече, а корбачем преко берберинова фрака превуче једанпут, двапут. Берберин моли, но пардона нема. Марко даље шиба. Сад се и берберин разјари и, у праведној одбрани, дочепа се корбачића.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па све то по неколико пута прочитава Христић, Док му руке дрхте, а сав се окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише неки важан званичан одговор, а већ јасно осећа оно исто трње у грудима и оне

Нит' живи јадно, нит' мре. Сад запомаже и моли за опроштај: не жали, вели, паре, ако Бога знаш, иди код свију лекара.

Пре свега моли је да га не прекида, а после нека говори и он ће мирно слушати Мислио је да целу ствар остави за доцније, али осећа да

Бога ми је роб од главе до пете. „Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га, клекни на колена ништа не мисли, моли га, разумеш.

„Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га, клекни на колена ништа не мисли, моли га, разумеш.“ И заиста клања се он пред сваком влашћу, а ја гледам и мислим: Бога ми мога, ово је неки нечастиви.

Тако је Јуришићев командир одговорио оцу његовом истога дана кад је примио писмо у коме га овај моли за неколико речи о сину.

Африка

Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду. Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ваљда није имао за шта да купи? ЈАЊА: О, хондрокефалос! Море, славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де!

Море, славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација).

Ја сум човеку стар! КАТИЦА: Али, господин Мишић! ЈАЊА: Катицо, моли господин нотариуса, он ти милуи, моли го да ми опрости! КАТИЦА: Та, забога, он није правио банке!

Ја сум човеку стар! КАТИЦА: Али, господин Мишић! ЈАЊА: Катицо, моли господин нотариуса, он ти милуи, моли го да ми опрости! КАТИЦА: Та, забога, он није правио банке! ЈАЊА: Нисум, тако ми моја трговина.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Фелонија није доказана. Бекство Исаковича је енигма. Одбрана моли за дозволу тражења одлагања смртне казне. Терцини је, у својој несрећи, ту милост заслужио.

Једино га моли да му шизматичког попа не доводи у кућу. То није дозволио, ни кад је ћерку удавао. А Павлу до тог није било ни стало.

Почео је, затим, опет, да моли, да се њему дозволи да одустане и прекине игру. Чинило му се да ће госпожа Евдокија пасти и да је пребледела,

Виде себе и у посети код свога деде. Идући његовом селу, неким шумским путем, онако мали, био се заморио и поче да моли мајку, да сиса. Обичај је био, у то време, да се деца доје, дуго.

Он ће и даље извештавати о тим Чрногорцима и том официру, шта буде било, моли само да му се, уговореним путем, доставе, што пре, паре, које му нису исплаћене.

и том официру, шта буде било, моли само да му се, уговореним путем, доставе, што пре, паре, које му нису исплаћене. Моли њихове екселенције, поради те мале багателе новаца, зашто му је, сада, од потребе (употребио је реч „Нотдüрфтигкеит“ и

Владика Сава ишао је да моли новаца, за цркву. Василије ће радити на томе да изазове, на целој територији Турске, побуну, гнäдигстер Граф!

Ако изостане, она ће да полуди. Љубави јој, каже, треба. На Божича више не треба мислити! Она ће за Божича ићи да моли, и ђенерала Монтенуово, и госпожу Монтенуово. Учиниће све могуће да мужа из затвора ослободи.

Узвикну само, љутито, да је срамота, што је дошла, у трактир, да је којешта то, што о матери својој брбља, а да је моли да, што пре, оде. Треба, каже, што пре да из његове собе изиђе.

је њено лепо лице и њене тамне очи и сузу њену, крупну, на њеној трепавици – видео и њен поглед, који пита, чека, моли, а није знао шта да каже.

Узе јој га, каже, рођена мати. Хтела је, каже, да га моли да је код себе задржи, јер се боји да, после овог што је доживела у Енгелу, оде кући.

Ко год се мило моли имаће осећај Божије присутности. Исакович онда рече да има своју славу, Светог Стефана Дечанског, Светог Мрату, али да

Теодосије - ЖИТИЈА

Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и показа на једнога — од вас дошао да моли милостињу, и милости њу као ништа презревши, и од оца сина уграбивши побегао, а оца и матер у самртни плач и нас у

Молили су га да се моли за њих: „Дом наш је у твојим рукама, душе наше и ми сви смо“, кажу, „у твојој вољи.“ Јер његове добродетељи и

А цар видевши га како се снебива када што моли, охрабри га да смело чини, и рече: — Све што хоћеш да молиш, унапред сам рекао, усрдно даћу вашој светости.

Симеону оцу његову цар посла с њим, и царско писмо, многе му похвале због одрицања од света плетући и молећи га да се моли за њега. И тако заврши писмо.

Молимо твоју преподобност да се моли за нас Господу молитвама својим. А дошавши преподобни од цара у манастир пречисте Богородице Евергетиде, злато које

од свемогућег Бога, говорећи: „Сведржитељу, предобри Господе, услиши слугу твојега који ти се свагда и опет сада моли.

Да, Господе Боже мој, ка теби раним, и из дубине душе зовем: Услиши ме, слугу својега, који те моли, и не посрами ме у чекању мојем.

и сада још више духом послушаш, и пошто се с Богом чедо твоје уздах у тебе, да се не посрамим, да се не лишим наде. Моли се за нас Господу, оче, у својим светим молитвама!

мира, говорећи: — Твојим светим молитвама од оца нашега, и више — од Бога даровано нам, прими ово од нас као своје, и моли се за нас Господу!

извести патријарха о молби светога, рекавши да другога неће удостојити да узиђе ка таквом чину, само њега самога који моли. Патријарх чувши за цареву вољу о светоме, веома се обрадова, јер га и он много љубљаше, и брзо дође до цара.

И моли се за нас! Овако се, дакле, удостоји свети отац наш божаствене власти учења, везивања и дрешења, апостолскога достојан

отачаства имаш дуго да путујеш, и пошто обично увек дајеш потребницима, узми, дакле, и ово и раздели како хоћеш, а моли се и за нас грешне. И тако благословивши цара, растадоше се љубазно у Господу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада. Највећа је брига једне породице да има наследника који ће наследити и одржавати славу.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити.

Шамику је, опет, мати почела мазити. Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим. Но где је ту границе?

принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. — Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.

Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати. Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.

Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати. Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.

Разумели се. Већ је све за пут спремно. Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме. Отвори и наздрави им. Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. ИX Путују даље.

Ту после једнако се о трговини разговарају. Тако више пута га на ручак звао. Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити. Господар Софра допусти.

Господар Софра допусти. Како не, кад тако отворено моли! Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава.

Оставио је после себе леп спомен. Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде. Цвеће је после увело.

Знаш да је штатаријум? Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели.

Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему. Но и Пера није за њега марио.

Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. — Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. Господар Софра мисли се. — Моли господара Полачека. Ако он пође, онда ћу и ја. — Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Навикао да се око њега купи свет, па да моли и просјачи, он је и сад пуштао да му прилазе руци, па је мирно трпео и оне који су трчали уз кола, па чак и оне који

уосталом митрополиту већ више дана зло на очима, тако да лежи у мрачној ћелији прострт, покривених очних капака, па се моли Богу, те ни с ким и не говори.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ову цијев зачепи хљебом са обје стране. Увече кад леже спавати, нека се моли Богу, а најпосље нека рече: ’О ти, мало пауче!

добила, показати на телу детета као белега, а може се, како се негде верује, дете родити с рукицом у положају као да моли.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Шта то радиш? — пита. – Играм се клиса! — кажем. – Дај да ударим једном! — моли Рале, озбиљан човек, судија, и опали свом снагом клис, па га још једанпут захвати онако у лету са стране,

— каже сигурна дама, па плаћа и одлази према аутодрому да пронађе кћер. – Још само један круг, Мамице... моли мазно девојчица. — Још само један! – Невероватно! Колико та може да попије!

једнога дана, када није знао куд пре да се окрене од посла у канцеларији, неки пријатељ му је послао једну девојку да моли за запослење. »Само ми је још она данас требала!« помислио је, пре но што је ушла и стидљиво села на ивицу фотеље.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тада заграјаше што које: — Е, не ваља тако, Драгићу! То није лијепо! Кад ђедо моли да се помирите, а ти окрећеш главу! Још ти дарива јабуку! А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити!

Али младићак запита: — А шта ради, стрико? — Метанише, синко, и богу се моли по сву ноћ! Данас је једноничио! Ништа у своја уста узео није, нâко у мрак здјелицу чаја. — А што је то чај, стрико?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка. ШЕРБУЛИЋ: Саветуј ти њега, учи ти њега, моли га, куми га, он остаде при свом. Милош Обилић не мари да пропадне царство, само да истера инат.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али када пише за народ, нарочито када саставља беседе, он се служи чистим и лепим народним језиком. Када се богу моли, вели он на једном месту, ваља писати »по књижному«; када се обраћа народу, онда »по простому«.

У предговору другог издања Српских народних прповиједака, 1853, он моли своје скупљаче да ништа не изостављају, но да оставе онако како су чули од народа, »па гдје буде потребно да се која

Милићевић, Вук - Беспуће

упита. Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања. — Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш. Ја знам што ти хоћеш да кажеш.

Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш. Заборавио сам. Опрости. И погледа га благим погледом који моли. Гавре Ђаковић ћуташе. Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види. — Забога, Јово — моли га домаћица — ти, како си почео, још ћеш нам и госта отерати. — Ка - - јô! Лево круг марш! — продера се Јова.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила, тако с' моли тада, Ал' би

своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила, тако с' моли тада, Ал' би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се данак укаже доцније, Да са вама могу дуже бити,

И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!

он чува стражу од Турака, И давно је како тамо крену, Њему Раде иде на измену, Радивоја побро Гојко прати, Па га моли и овако брати: „Хајде, брате, хајде, Радивоје, Да ти злато ја покажем своје.

— ох да ј' мртва веће — И ка њојзи брзо се окреће, И види је е земљи клекнула, Па ка небу руке подигнула, Богу с' моли, грозне сузе лије — Ох он знаде е то за њег' није.

Путник свира јасно, тио, Красну песму удесио, Кô да тужи, кô да моли, Кô на срцу да га боли, Баш онако милостиво; — Моми куца срце живо; Спусти суде на пољану, Глену небу, па уздану.

5. Ту долази стара бака, Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи, зна занаго. 6.

“ И ту беше љута мука; Ал' ја плачи, моли, гони, Те с' најпосле стара склони. 64. И сама се амо крену, И нађе ми мајсторицу Једну вешту и поштену, Баш кâ

Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје. На колена пред њу пада, За своје је моли дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце метне живо, Од незнана спасе јада, Са којега тако

Те пред Бога оде млада, На колена пред њег' пада, И отвара срце живо И моли се жалостиво: Да то око своје благо На њезино баци драго, Да не пати тако, јао, — Да л' је Вишњи услишао?

Она с' није утопила, Није, није, ето, ома“ — Ту пред њега паде мома, За колена њега вати: „Ајде, ајде“, моли, брати: „Ајде, ајде, тако т' Бога!“ „Та шта ти је? Прођ' се тога! Та и ти ћеш туна бити, Играћеш се, веселити.

„О, злато, сунце, брже! Па с' пред њега млада врже, Моли, рида, кр'а руке, Ма узалуд све ње муке. Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише. — Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука.

— Мораш, просто-напросто, пустити да се рана сама смири и зацијели. — Рана! Каква сад рана, ко се богу моли?! — вришти дјед у себи, а већ види своје пресвете виле како сијевају као бич светог Илије.

— Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном, немој патити и нас и себе — лијепо га моли секретар штаба батаљона, Раде Чувида, бивши општински чиновник, али ознојени Пантелија само искоса зрики у сиров

— У пјеснике! — гракну Џакан. — То је некад била твоја занимација. Моли ти бога да ја не дунем у четнике, у банду. — Ено га сад!

— А жива ли је стара? — Ех, грешна моја старица, гурале је усташе у кућу да је живу запале, а она се отима и моли: мене ви тамо, каже, у шталицу, гдје је лежала моја Мркуља.

Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће. Понеко, опет, видиш да је кренуло, кад овамо, зачас ти шмугне иза овога жбуња, прикрије се, па

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Мама, па шта сад да радим? Како то да јој уредим? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како знаш! Прети, моли, уцењуј, плаћај, наговарај, лажи, ради шта хоћеш, али уреди да се опрости с дететом! Образ нам је у њеним рукама...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И, да то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је: — Еве, ’аџике, да видиш... Ја га истина... али ти знаш боле. Обиђи да видиш!

— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам. Али, што ја... Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке. Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш...

Отпоче да лупа на кухињска врата. Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што нас он узнемирава. Он гурну силно врата и уђе.

— рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. — А? — промуца он. — Идем ’аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете. Саже се али се повађаше.

Чекала да је ја први ословим, макар и најгрубље, а она ће већ одмах да ми попусти, моли ме, насмеје се, и тако да се измиримо. Али ја ћутим. Окренуо сам се косо и прстом шарам по зиду.

Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива.

Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била! Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!...

Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. — Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. — Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она.

Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу. А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада.

Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за

Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

сама, огромним грањем у небо ниче, кô преклињући свет-мучениче дижу му с' руке, огранци голи, рекô би вишњег преклиње, моли, ил' ветар само сухим грањем јечи, јауком дугим кô да збори речи: боже вечности, боже тренутка!

му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да бога хвали!

” — Тако се моли душа сироте, склопе се врата, калуђер оде. ИИИ Калуђер црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизн

Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака мека, дозволи оче, оче допусти, хришћанска милост да је у двор пусти: була је, каже, побегла од паше, ал' крв

Па сад бар, оче, сад бар допусти, хришћанска милост да је у двор пусти!” Тако се моли калуђер седи, бројанице ниже, у земљу гледи, бројанице ниже, кô да речи броји, да л' сувише рече ко да се боји.

Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол исцеда. Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмеља, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а да сам будна била не би ти добио ни тих опанака.

Кад је у магазу дошао, хаџија га запита: — Шта ћеш? Он му онда одговори да га моли нека му ових сто дуката на сачување код себе остави, док кући пође, „које сам — вели — са тешком муком заслужио, па

Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио да излијечи и његову кћер од онаке болести, па ће му дати штогођ

Кмет натрча испред џамије, и кад је видио да доста Турака клања у џамији и пред џамијом моли се богу, помисли ако утече у мунару да му већ Турци неће ништа моћи учинити, па побјегне у мунару куда и хоџа излази,

једном љети велика суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли, да ће другога добавит' попа, којега ће бог послушат'.

Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан, нећеш нашијех проскурица бëли јести, ни икаква бира имати.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути. Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације никако.

“ ДОКТОР: Нема од тога ништа. ШАЉИВАЦ: А зашто не би човеку помогли кад вас тако лепо моли? ДОКТОР: Никако, нека се узме сваки у памет.

Не у магарца, него у змаја и у аждају претвориће те, само ако оће. Моли се богу, да не паднеш у његове руке, јер можеш од мене закључити, шта скот страда.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) ПОЗОРИЈЕ 6. (Соба код Срете.) СУЛТАНА (у постељи спава) СРЕТА (добро наквашен, ступи) СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а видли би ми ко би пре под астал пао.

(Прети јој песницом). Курјачко семе, ја ти морам то лудило истерати из главе, макар ти цркла. Таки моли за опроштење! СУЛТАНА: Ах, ово је велико искушеније. (Клекне.) СРЕТА: Дигни руке. Тако, сад говори: слатки Срето.

Децу треска, слуге бије, муж сирома ћути. Док и њега у буџаку невоља не смути. Он је моли, она праска, судове разбија, Чаше лете од страоте, сва се кућа нија.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ — а овамо, као, фол, осуђује и у истом писму моли да још малчице остане док му деца не посвршавају тамошње школе, а у Шведској — зна се, Стокхолм је радосно дочекао

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи! Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Остани, куме“ — лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче. Ал јеж, тврдоглав, оста при свом. „Дражи је мени мој скромни дом!

Једина мана — признајем грешан — много сам јешан! ПОЗИВ Рођена куцо, врати се кући, нећу те више, никада тући! Моли те, куми, тужнога лика Вребалов Ика из Ердевика.

За ово моли професор добри, Поповић Рушка, пошта Београд, Четврта мушка. ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-

Састанак у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље, зверка мекане душе, моли пчелара за наук мудри како се пчеле гуше. Савет се хитно прима пре него дође зима.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О, чувај, Боже, анђела мог!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

удар по читавој крајини прво један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Па се окрете нама и утученим гласом рече: Добро... кад је така и така ствар... сила бога не моли. — Он се окрете својим војницима: — Народе... окрећи назад!

У станици се опет заустави један воз долазећи са југа и народ покуља из вагона. Командант објашњава и моли да се склоне, а он ће објавити полазак.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.

— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуди од старчева плача. — Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.

И она је добила од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.

узвикнем му ја, а Љубица дрхће, дрхће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа...

Тамо ће, бој се, и ноћити... Ја како, братићу!... А ти опет иди те праштај и моли. Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!... Све би је ’вако песницом, па за врат... — Куд је отишла?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32. Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја планинскога!

И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле! И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48. Наша дода Бога моли, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле! Да покисну сви орачи, Ој додо, ој додо ле!

За ран’, куме, за ран’, стари свате; Моли вам се женикова мајка, За рана јој снау доведите, Да донесе сунца у недрима, У рукав’ма сјајне месечине. 58.

Ма те моли кукавица: Ах! немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има

266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267. Бога моли моја мила дика Да се облак на месец навуче, Да се луче кроз пенџер провуче.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Молио је своју жену, Бечлику, да моли једну принцезу Виндишгрец. А моја ујна, Бечлика, сетила се сестричине моје матере, која је, заиста, била калуђерица у

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

„Ето!“ — мислио је ђаво — „овај моли Бога да Му сачува краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— приметих. — Морало се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном. Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде, не иде; јер то захтевају интереси наше миле отаџбине.

” На полеђини превијеног акта стоји: „Министарство просвете, П. Н. 5860. 1. ИИ 891. Директор Гимназије .....ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.” Испод тога другим рукописом реферат: „Стил неправилан.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу... Видиш предсказивало му се! А ко би мислио да ће зло са те стране да дође? Но, још је добро.

Чича Пера остави ствари под једну крушчицу, исправи се и скиде капу, па узе опет да се моли Богу. И тада, кад се беше за часак одвојио од грешне земље и узнео се мислима у небесне висине, и тада му из очију

А поп Јовица ме, у оваквом случају, моли и да прочитам слово народу. Вели обневидео је... После он узме беседу од мене и својом руком испише у врху : »Сочинио

Дође мени па ме моли и куми за вашу Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само

могла и даље слушати да јој ч’а Глиша чита лекцију, већ се и она придиже и отпоче изнајпре говорити тихо чисто као да моли, но после све више у ватру долажаше, стаде разлагати како то опет није ништа а како ће Каја тек на Цвети напунити

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Натежући чита.) „Господин Секулић, писар, моли две банке зајма, вратиће сутра”. (Сам себи.) Сви они сутра враћају, него... (Размишља.) Може ми он сад и затребати.

Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п... п... да ми те не урекну! СПИРА: Е, Мицо, ти опет тражиш? Моли се богу што је туђа кућа и што није ред... СПИРИНИЦА: А ти па нашао туђу кућу да се ребриш. Суклато!

ЈЕВРЕМ: Е, види га, молим те, он отишао од мене па право теби. СЕКУЛИЋ: Не знам одакле је отишао, само човек моли и преклиње. Е, 'ајд у здравље, газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Па, добро, куд ћеш ти? СЕКУЛИЋ: Идем да гледам свој посао!

Нећу више ни да ми га помињеш, разумеш ли? Моли бога што је већ затворена капија па ми је тамо памет. (Павки и Спириници.) Водите је, водите одавде.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« ГЛАВА ДВАНАЕСТА Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете

Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости. Моли за тишину и чита даље: »Из Рио Жанеира јавља 4.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Вређаш се? Па и хоћу, да те вређа! Дође час да се за милост моли! Знао си да нам окренеш леђа, А сад ћутиш, покуњен ко ђак у школи...” „Кукавни, бедни анархисто!

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

И требујем васи помошти твоје, темже молим се моли се ка општему Владице о вазљубљених ти чедех и о васех иже са љубовију и вероју служештих им.

И свима нам је потребна помоћ твоја, те се молимо моли се заједничком Владики за вољена ти чеда и за све који им са љубављу И вером служе.

Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у

Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у отачаству ти, моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти

у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у отачаству ти, моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако

Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да си.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал̓ знај да неће прећи моје усне Ниједна речца што моли ил̓ плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал' Лимова. ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И то морао као толико да их моли док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе. Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер

Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли: — Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем. Али мати не да госту ни да проговори.

Кроз плач, поче Софку да моли да јој не прилази, не пита је, и распитује се: — Иди, иди чедо! Ох, зар не знаш шта је. То је. Судбина зар?

Рука му врела утону у њено меко и обло раме. И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи... Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.

Е, али ја, Арса, ништа не знам! Арса луд, Арса пуст!... Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека. — Срећан је кога туђа несрећа учи памети.

— Бога не гневи, врага не дражи. — Враг би и главу скинуо, али бог ни длаке не да. — Богу се моли, али ни ђавола не срди. — Ужежи богу свјећицу да ти поможе, а врагу да ти не на’уди.

— Ужежи богу свјећицу да ти поможе, а врагу да ти не на’уди. — Кад враг бога моли, приварит’ мисли. — Кога бог чува, онога пушка не бије. — И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео.

9. О СВЕШТЕНИЦИМА 1 Питао неки сељанин попа дубровачкога: — Дум-Ловре, у којој се цркви бог моли а ништа не плаћа? — У оној, синко, у којој се миса не служи.

Од ’Ромог Дабе напатили су се други ђаволи. ЂАВО Кад удариш ђавола једанпут, он те моли да га удариш још једанпут, јер се они (ђаволи) онда од једног направе два.

Сиромах чобанин, дркћући дође колиби, и каже дружини што је чуо и видео. Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте.

у висинске висине, у дубинске дубине, у морске пучине, ђе кокот не поје, ђе крава не риче, ђе во не буче, ђе се бог не моли, ђе се дјеца не крсте. (Трипут).

А ево сад трећом и најбољом срећом, с молбом пресвете мајке Богородице, која стоји ка пријестолу небеском, те се моли богу за прави род ришћански, молитва јој у бога послушна, а ми од бога и Богородице помиловани.

(Јеж) 164 — Трчи, трчи трчуљак, Виси, виси висуљак; Бога моли трчуљак, Да опадне висуљак? (Прасе и жир) 165 — У ватри мокро, а у води сухо?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га, да му пошаље оног љекара, што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке бо- | лести, па ће му дати

125. Тица шаргизда све село нагизда, а себе не може. 126. Трчи трчи трчуљак, виси виси висуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак. 127. Уби вола бивола, окрвави два дола. 128.

па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.

она иста ђевојка. Обесели се једно другоме, па му ђевојка рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће замађијава и у звјерад

| Ондар му калуђер рече: „О Хришћанине! Хришћанине! покај се од својијех гријехова, и моли се Богу и захвали му који је чуо плач родитеља твојијех на небу у они час кад си душу своју продао, пак се прођи

говорећи му: „Ти си устануо, умио си се, обукао си се, кренуо си на пут, и работу си започео, а прекрстио се нијеси; а моли Бога за што га молиш: да ти није мене било, умио би казати шта би ти се догодило; него кад устанеш, прекрсти се као

Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке болести, па ће му дати штогођ

Чоек падне с коња и врисне од муке и жалости да се до неба могаше чути, и завиче: „Моли Бога, чоече, те си ти мене виђео приђе него ја тебе.

“ Краљ каже све ово посланику и пристави: „Поздрави свога краља, и захвали му од мене на питању и моли га, да му не буде жао на одговор моје самосионе шћере, еле јој не могу ништа.

“ Сјутрадан ево ти грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: „Моли Бога, што је наш владика добар а знао би ми казати како се мрси уз часне посте.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ А ви одговарате: „Бог нека те спасе, часни оче!“ И затим ви њему са умиљењем кажете: „Моли се и ти за нас, оче свети, да се избавимо од страсти и саблазни злога!

“ Затим се игуман моли и говори: „Бог молитвама светих отаца наших нека вас спасе!“ И тако уставши, у ћелије ваше пођите, оставивши свако

Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушеним срцем. Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови

својој у отачаству ти пут показа царевима, небески човече, земаљски анђеле, светилниче отачаству ти, Симеоне блажени, моли за спасење душа наших!

напајано учењем твојим, дивише се анђели, чудише се људи, ужаснуше се демони над трпљењем твојим, Симеоне блажени, моли за спасене!

помоћ примив, истаче ти гробница миро благодати веселећи твоје синове који пред тобом стоје, Симеоне блажени, моли за спасење душа наших! „Слава, и сада“, богородичан.

свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте, изашав у Гору Свету с анђелима Богу служиш, моли се Христу непрестано за творитеље твога спомена!

верно на славље његово светло стецимо се, доброг пастира светло успојмо песмама: Радуј се, монаха похвало и утврђење, моли Бога за нас, Симеоне блажени, да се сачува стадо твоје неповредно!

Телом из крви твоје свете Бог, Оче, Слово оваплоти се изнад твари, Дево Маријо, којега моли да тела мога страсти угаси.

Зато и чудотворац јави се, миро истаче гробница моштију твојих, богоносни Симеоне, моли Христа Бога да грехова праштање пода штоватељима твојим!

као финик, као кедар ливански умножио си чеда своја, муж жеља духовних, јер се као чудотворац јави, Христа Бога моли непрестано за све нас! Икос Од божаствене вишње премудрости испуни ми ум, мени ништему!

Зато и мрак греховни одагнав, свети, озго измоли ми благодат Духа, јер имаш слободу ка Христу, Христа Бога моли непрестано за све нас!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

АНЂА Немој Мито, немој одмах на њега. ЈОВЧА Како он, како »красник«, шта он ради? АНЂА (моли мимиком Миту да не говори). МИТА Што ме гледаш, што ме молиш? Не може више, сестро.

АНЂА (очајна и погледом моли га, пориче). МИТА То је, ја! Кад није, а зашто је зимус боловао, лежао?... АНЂА Није, није од тога.

МАРИЈА (Томи): Ти, сине, по Богу син да си ми, одмах сутра деда-владики. Падни му пред ноге, стопе да му љубиш, моли, преклињи, да их венча одмах, одмах, преко реда, без реда. Обећај прилог цркви.

Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он... Ох, тешко нама! ТОМА (предано): Хоћу, нано, хоћу за њу, све, све.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

допустим просити милостињу по Банату, заклињући се да другда нејма за што купити соли; јавља ми да зида једну качару и моли ме саборно да ја будем качари ктитор, јер им стоје бурад и каце напољу.

Што веле? Моле се богу за нас. Е, моја браћо, тешко оном ко хоће да се за њега други богу моли! Да за тебе други једе и спава, ниси рад; а оно што ти је најполезније и најпоребније, [х]оћеш да други за те ради.

А кад ли ти га почне мој солдат муштрати, гречески с њим говорећи, смете се онај, па руке к себи; за љубов божју моли да не пођем тужити се игуменији. „По томе можеш ти спавати спокојан,” речем му, „нисам ја овде дошао процес терати.

пријатностију и љубовију то што ја просим дозволи ми, него, као да смо се от сложенија мира познавали и љубили, моли ме јоште да дођем узети и квартир баш при његовој соби у школским домовом при церкви Светога Јоана Креститеља, да смо

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

У писму се моли да га старац премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа

Ти си ми крив, ти си ме навеја! — поче корити Лиса. — Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш! Не моли те нико, а не нагони те нико — одговори Лис мирно.

— Удрите га! — виче Срдар. — Не забога у воду! Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! — моли гвардијан. — Удрите кад вељу, а за мном ко оће! — виче Срдар.

Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше коме да се моли, пошто не бјеше навикао да се обрће правце к богу.

Ко ти зна какав гри оће да откаје! Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Дан је за озбиљне разговоре. Боле сутра — проговори Ђорђе, одједном уплашен оним што ће Вукашин рећи. Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим?

— Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је. — Заслужи души место: моли Аћима да се помири с манастиром. Ти једини можеш да га наговориш.

Код кога ће радити? Чиме ће децу исхранити до пролећа? Мора да га моли. Бог је њега, Толу, зато измислио да би неко по овој земљи ишао на коленима и погнуте главе.

Онда је рекао: „Купићу манастиру звоно... Милунка сутра нек иде Методију да га моли. Све ћу им дати само да тебе пусте да преноћиш под гробницом.“ Ћутала је.

Кафеџија Ика, гурав и ћосав дугајлија, уплашен песмом забрањеном од власти, поче да запомаже и моли да певају другу. Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка...

“ А онда се у очајању припи уз Цигане, моли их да престану и започну његову песму, прети им, мумла псовке, штипа их, удара коленима и гази ципелама.

руке би раширила, грлећи ноћ и топољаке у које улазе, подизала их увис, к небу и Богу, пре да му их покаже но да га Моли за њих. Гледала је искоса, замишљено.

Кад то учиниш, ако је ноћ, ако је живот људски довољан да човек исповеди Господу све своје грехе, онда му се моли да ти жељу услиши.

Целу ноћ су разговарали. Нисам толико болестан. Лепо види и јасно чује. Не говоре у мраку. Вукашин ништа не моли и он не мора трипут да му каже „иди“ зато што није његов наследник, јер му је крв непријатељем опоганио.

А ветар, мрклина и Бог казују да се мора сачекати јутро, а да он неће дочекати ни зору. Каје се, моли, обећава, чини му се, верује да се и крв у жилама мучи пригњечена његовим поганим месом; све је само мучење које се

Зна то и он што ћути, мали, црн на калдрми. Ђорђе подиже очи ка оцу, ништа не пита, не тражи, не моли, само их показује, јер, као чини му се, отад жели да их види.

Тола прсну у смех и сећање пресече песму: „Хоћу да ме молиш.“ Нећу. Газдарица је па хоће за све да се моли. Петог сина још није видео. Уозбиљи се.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Прво су јој јавили да лепа Петрија, однедавно узета њој у испомоћ, моли да јој се дозволи да, болесна, изостане са излета. Љубица је одобрила тај изостанак а очекивање је постало напетије.

Чекала се њена реч, реч молбе за опроштај. Имала је да моли Милоша, то се захтевало од ње, а знала је да Милош није тај који јој може опростити оно што је учинила.

пред којим ће се, за који трен, поклонити и она, ипак немоћан, и он, под тим муклим небесима којима се она без утехе, моли.

А моли се однедавно, одонда када је, у магновењу, појмила да не може остати некажњено то што је узела један живот када је већ,

У Шапцу, Господар Јеврем мисли исто што и Вучић и сам ће Кнегињи говорити о томе. Он је дошао да је моли за помоћ: свакако ваља подржати нове законе што се припремају; ти закони ће спасти Кнеза од њега самог а младе кнежеве

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.

На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми! Очи су му пуне суза, Речи су му пуне јада, Он се сећа доба снаге, Он се сећа доба млаца.

Сурови ће дани доћи и узети Сваки по свој део од срца што бунца, Што жели, што моли; а ти ћеш се пети, Пети непрекидно до кобног врхунца, Голом стопом, бледа, смрзла дете, Пружајући руке и вапијућ':

Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.

О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна реч'ца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Удри и мучи, и притежи јаче!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом. Бре моли ме, бре куми, клечи, преклиње, па она, па мајка, па сви редом, јок: ја само ћутим (а плаче ми се) и лечим ствар.

“ Он је већ вриснуо, превија се као црвић, очајно пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала

уместо ми њему, као што је природно и као што је увек било, зар бегати испред њега уместо га принудити да на коленима моли опроштај својих неразумних испада и поступака?

Погреши ту Икета па пристане. Али се сад сељаку и то много учинило, па би некако да се извуче да не купи и моли га: — Дедер, — вели — газда-Ико, зазвондер да је опробамо. — И поизмакне се.

Па обично улази адвокат, удеси слатко лице, и љубазно моли да се пожури са овим или са оним, а да одобровољи, нуди кафу Шљивићу.

И моли Шљивића да се не љути и да му не замери што мора да примети како му изгледа да је та проклета и експлоататорска државна

струке и бранше, и одличан увек био из геодезије, али при себи нема сведоџбу, а моментално је без посла, па „учтиво“ моли за ближе информације о предузећу у речи и о томе како би што пре дошао у везу са његовим шефом, чије је име малочас

равно десет дана, и никако не могу да пронађу, а сав се истрошио и он и његов колега комита, па га лепо, као Србина, моли да га у извршењу овога тешког историјског посла, за који они залажу своје млађане животе, помогне ако може и што пре

Зато он преклиње и братски моли Илију Васића, и као свога земљака и Шапчанина, да се освести и да буде хладнији (и тада му се тек брада Икетина,

Па га, најзад, моли Илија Васић да никако не заборави, него кад у Лондон дође каквим послом, или га иначе пут нанесе, да га потражи и на

И тако они, на крају разговора, мењају адресе и срдачно се растају, па га Икета љуби у оба образа, н опет га моли да се никад не забораве, а он ће га у Лондону чекати, и биће увек мио гост њему и његовој жени Сесил (Перки) Уитлок у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

први и други пут! — виче општински биров. — Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је.

Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. — Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се.

Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то ?... Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче... У том чујем Добросава где викну: »стој !... стој !«... и пуче пушка...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тада онај цар налише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке болести, па ће му дати што

па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: — Моли се богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.

Сјутрадан ево ти грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: — Моли бога што је наш владика добар, а знао би ми казати како се мрси уз часне посте!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смејем па ме све и боли.

Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене?

Кроз ноћ глас пригушен креће се из мрака: То се негде робље за нас Богу моли. ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног

дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и незнане очи, Бога, да куне и да му се моли. Празна и страшна јави му се соба. Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли бога да упали светлост у душама оних који лутају у мраку. Сада знам да је имао у виду речи св.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Вријеме је да се одијелите! — вели им гласом као да их моли. А они драговољно слушају: љубе се: а не говоре већ измјенице дају један другоме све што у души имају и у себи од

— Ко зна што ће вријеме донијети!.... Ја ћу с њим говорити, — и пође доље к Спасоју. — Не иди! — моли га она. Но он се не сврће.

и из своје собице, освитком свакога дана, слуша чврсте корачаје војничке страже и глас њиове трубе; скрушава се и богу моли, и сређива свакидашњи посао; у тим старим навикама умирила се њена душа.

Они стари наш кип, видија си га, а? Глава му је пригнута ка да се увик моли богу за нас: прави старовирски светац, чудотворац, брани нам род маслине од болести ушенка и од сваког зла, ка прави

Литија иде полагано, наизмјенце народ се моли и пјева, а пламен воштаница час дрхти а час се потаји у свијетломе ваздуху.

— А Жижица, свлачећи се, богу се моли. Па кад до њега доприје пјесма оних кичељивих младића што свети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким

Нико јој не одговори; сви се, слушајући олују, забавише својим мислима; само онај свештеник у по гласа моли свој „официј”. Домало и пљусак попусти, а к нама сиђе капетан да наплати пријевоз.

И чини му се као да назријева Исуса гдје клечи у ближњој маслиновој гори и моли се своме великоме оцу.— Биће да је било вријеме тужно и суморно као и данас, — помисли кад зачу крику оронулих

Зачу се ударац крачуна. Узашавши уз тијесне, на по порушене стубе, затече Морачу гдје клечећи моли пред иконом ничим неокаљане Блажене госпе што поврх постеље виси. Чувши жена да неко долази, окрете се.

и она му се иза првога сна одмах представила и раздремала га; да завара своју жену, мешкољи се, крсти и гласно богу се моли. И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема.

— Нека их,— одговори Марко, не испуствши цуре из руке, ми гледамо нашега посла! — Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну... — Бојим се ја њих!.. . Што?!

А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче! Држ' га! Убиј! Стара Стана моли и заклиње светину живим богом да их пусте: — Данас је дан проштења, — вели, — Он је добар... Биће да је пијан!...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

У изванредном катрену вук се моли Господу за младића који је као и у „Хелиотерапији афазије“ лежао у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Плачем, дабоме да плачем. (Оде у собу плачући.) ВИИИ ЖИВКА, АНКА, ПЕРА АНКА (на вратима): Моли вас господин Пера писар да га примите. ЖИВКА: Нека уђе! АНКА (повлачи се и пропушта г. Перу).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и вапи: „- Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу, нано, страх ме је!

И, кад се с Ненадовичем састао, он је, уз помоћ дуката, почео да му се поверава и моли помоћ. Ни дукати, међутим, нису помогли: епископ је, ако ћемо судити по Аранђеловој реакцији, пренеражено одбио да се

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!

“ »Невен« 1882. УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ (Уз слику) У храму је стајô ковчег — Кô да моли камен сињи: „Уделите, ко шта може, Уделите сиротињи!

Праља пере кошуље Па пева кô луда; Калуђер се Богу моли Па стење од труда. Копач млата мотиком Па сади кромпире, А госпође зноје се Око фрише-фире.

Петровић, Растко - АФРИКА

Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду. Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Од отпадника вере Христове Ако си икад примô молитву, То прими сада!... Од бедног робља Најбеднији те моли, господе, Скрушеним срцем груди немоћних. Победу даруј!... Не нама, оче!

Мајка те моли, пашо свемоћан, Поврати румен лицу блеђаном, По бледилу га нећу познати. А још да више њему наличи, На рамену му

Ако у тебе вреде савети, Ја бих, кô човек, нешто рекао. ГЛАВАШ: Говори само... видећу. ЋЕРИМ (за себе): Тако!... Моли га лијепо, покорно, да се погани рајетин увјери да има ко и њега молити!... Свиснуо бих баш!... ХАСАН: Подај што иште!

На мекан колут венца њихова Никакав ветар неће духнути. ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!... Још нијесам видио Турчина да боље умије...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Та знаш ли кад грли Свако злато своје, Знаш како те боли Самовање твоје! Тако моје срце Често ми се моли, А ја ћу му рећи: Утоли, утоли! Знаш ли где на свету Анђелску прилику, Анђела по души, Анђела по лику.

Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави. Још се моли Богу тамо, Благ да опрости, Што ћу љубит’ тебе само Целе вечности.

ЛXІИ Кад се молиш вишњем Богу, Не моли се дуго, много; Бог је добар, многима је И без молбе он помогô. Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из

ЛXВ Не види ме, ја је сматрам, Богу с’ моли, — Не моли се кâ што учи Ђак у школи. Не моли се кâ побожник Посред храма, — Нестало је, нема тела, Даша сама.

ЛXВ Не види ме, ја је сматрам, Богу с’ моли, — Не моли се кâ што учи Ђак у школи. Не моли се кâ побожник Посред храма, — Нестало је, нема тела, Даша сама.

ЛXВ Не види ме, ја је сматрам, Богу с’ моли, — Не моли се кâ што учи Ђак у школи. Не моли се кâ побожник Посред храма, — Нестало је, нема тела, Даша сама.

Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад овај виде да је међу Србима, поче да стење и моли да га не убијемо. Каже да је официр. Такав нам баш и треба. Умирили смо га и понудили цигаретама.

Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо. Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне...

Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“. Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија. — Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше. И опет „екс“.

Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа. С тешком муком је савлађивао оно очинско осећање које је гајио према нама. — Да..

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” Бадава Милан и Иван га моли Да с’ окани тог опаснога дела, Он благородној страсти не одоли, Високо јер му тежи душа смела, И жертвовати сама

Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да видите

Он не види, он ослепи, На беле јој груди спеши. Брат га зове, виче, моли, Сећа г’ мајке, себе, мете, — Него свима слепо дете Мамитељки вили воли!... Ој!

Невена и Стармалог стојао у живахној преписци са Змајем, — саопшти ми једнога дана покојни Пајевић како му Змај пише и моли га да му набави Славјанку, алманах српске омладине из године 1847.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха! Буди муж!... ШУЛОВИЋ: Моли га и ти, светла госпођо! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја молим — ви’ш! МИЋИЋ: Хвала, госпођо!

МИЋИЋ: Хвала, госпођо! ВУКСАН (за себе): Радуј се сада, седа старино! Од курјака те иште лисица... ШУЛОВИЋ: Моли, госпођо!

Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А је л’ заслужио!

Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару! Ти се не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да

Богу се моли!... Смрт!... Иде смрт...“ Још жалоснију, још несрећнију Катуновић ти данас доноси. Али опрости, о господару, Скраће

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

У царској дворани Мрачан престо, тајанствен кô бајка. А док ветар звижди на пољани, Бога моли Југовића Мајка. Камен ћути и небеса муче, А сотона само из прикрајка Са смехом јој пружа пакла клуче... Бога.

Камен ћути и небеса муче, А сотона само из прикрајка Са смехом јој пружа пакла клуче... Бога. моли Југовића Мајка.

Давно снахе под умором пале, Ветрова се небом гони хајка, Звезде трну што су сву ноћ сјале, Бога моли Југовића Мајка.

Сакривена од светине, клечи, Стид је да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка. (1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Откини зумбул с груди, погни главу; војника хоће да закопају, а њему тако се живело. Шта вреди поп што моли, па крстача, па име, неће се војник вратити у село, неће пољубити коју воли. Откини зумбул с груди, погни главу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.

се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.

Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. Тако је и тада.

Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.

Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.

Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли. Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна.

Стаје више [ње] и надноси јој се. Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. — Хајде, нане, зашто...

Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се. Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли. Што је хтео, сам је наређивао. И сахрана му је била таква. Тиха, стара, строга. Сви су дошли. Сви дотрчали.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

почела означавати дар, поклон уопште (»Твоја ј. неће погинути. Кад ко кога за што моли.« Вук, Посл., 6318. В. и РЈА ѕ. в.). Да се ј.

Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се хајдук моли Богу под ј. зеленом ((Вук, Пјесме, 3, 43, 44›), има можда дубљу значај (Софрић, 131). Да је иначе ј.

Ово је, по свој прилици, жртва крушки. У причи СЕЗ, 50 ‹193› краљ не иде у цркву да се моли Богу, него под к. (»крушчица је моја црквица«) и молитве му помогну, јер се посвети (постаје »краљ Давид«). К.

да изнесе растворена меда или шећера па да помоћу те ките од цвећа прска слатки раствор по оном месту где је страдао и моли андре да му опросте, пошто је он човек, па не види, ћорав је и слично« (СЕЗ, 68, 1955, 105). Бостан.

Њено корење веша се изнад огњишта — ради берићета (ГЕИ, 9—10, 130, Сретечка жупа). Јунак је у песми моли: »Купинице, сестрице, Увати ми девојку!« (СЕЗ, 70, 1958, 629).

тежаков — предсказује срећу, и њој орач и сејач остављају од свога јела, говорећи: »Ово тици тежачици, Која тица бога моли Да тежаку жито роди« (ГЗМ, н. с. 26, 52; СЕЗ, 70, 542).

Ћипико, Иво - Пауци

И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.

и заборави момачки стид, а она једва дише. У најзадњу напре сву своју снагу да га са себе збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и, пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају.

— наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека. —Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут. — Ја јој не браним.

Прелџије устадоше, ватра гасне. Испод кабанице мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи. — Помете ме, — вели. С друге стране ватре трже се крмача и загрокта.

— Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила... Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути као да је нијема, и неће да га погледа.

Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош. Моли новаца од газда—Јова, али газда вели: — Давао сам ти док сам имао на што... И на лијепи начин отправи га из дућана.

очима и распознаје: на ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли; глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.

Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика... За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка тражи сто круна.

и чисто дршћући од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право... Убиј ме, Раде!

Већ сјутра још поћи ће ка газди, па нек превали куд је накренуло! Код вечере стара моли га да се с чиме заложи: сварила му неколико јаја. Али ни мајчине молбе не склонише га.

— И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору. Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „ боцатом” водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.

С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!” завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо! Моли за нас!” Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нико више, из страха од заразе и из гађења, не долази овамо да се моли богу и да пали свеће. Недељне службе обављају се у празној цркви. Прохор је лукав.

то је да сам постао човек њезиног поверења, да ми поверава нешто од великог значаја и да сам изабран између многих. Моли ме да прођем кришом кроз Сабориште и да видим има ли ту кога.

Хоће ли да каже да није црно оно што је црно, нити бело оно што је бело? Је ли онда све збркано и помешано? Коме се моли Матија? За кога се моли? За светога Ђорђа или за његову аждају? Да ли је ова смрдљива соба аждајино светилиште?

Је ли онда све збркано и помешано? Коме се моли Матија? За кога се моли? За светога Ђорђа или за његову аждају? Да ли је ова смрдљива соба аждајино светилиште?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О, чувај, Боже, анђела мог!

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

И у Суботићевој успаванки „Колевка“ ови мотиви се примењују уз исту, митску симболику (боје небеских тела). Мајка моли кујунџије и танкопреље да сакују колевку од зрака јутарњег сунца и опреду Види пелене од зрака младог месеца пошто

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што?

ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што?

— Идемо, ја и хаџи Риста, а оно одједном иза једног ћошка испаде пред нас Сарош... Сав усплахирен. Поче да муца и моли: »Дедо, попе«, вели, »ја сам се много пазио са покојником, Ташаниним мужем.

Сав се некако изгубио, помео. ТАШАНА Добро, нека дође. Само да ми опет којешта не говори. СТАНА Море како! Кука и моли... Само да му опростиш. (Одлази.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Госпа Нола разрогачи очи. Има два дана по два сата апса у гимназији... Молио ме да ти не кажем. Већ знаш. како он моли, Јулице, вилице, и вилина косице, немој рећи Нани, док не оздрави, моја Нáна, моја брáна.

Друге води на гроб Милушићев, и моли, као неки сугуран лабораторист, да сами пробају, да сами предузму што мисле да треба предузети.

Једноставан и тих као обично, сад још и некако самоуверен, рекао је госпа Ноли просто и без увода да је дошао да моли за повећу суму новаца, од које му половина треба за справе и књиге, а друга половина за проћердан новац, дуг који може

Смешна је: метне ми на сто цвеће, колаче, чак и цигарету, мада зна да не треба да пушим, и онда моли да седнем и да пишем песму. Шта ћу, седнем, и варам је... А да је питаш шта ће јој све то?

у фризури, а црква ми баш није јака страна, ја ћу као она босанска ђевојка: л'јевом руком косу глади, а десном се Богу моли... Ој, ој, ој!

Зар тако! — Старац се уплашио од себе и онога што је рекао, потече сину да га загрли и моли да разуме и опрости. Позли му, стаде да заплеће језиком, и сруши се Бранку у наручје.

човеку дужност да прими и сноси све што га снађе, и да је она само на велико наваљивање Павла пристала да се растану. Моли Бранка да одмах све припреми, и да или он допрати Павла у Лондон, или њима брзојави да се спремају на пут.

Влаовић он, Влаовић отац, и сваки час се њих двоје дохвате. Мати одмах пребледи, и моли мужа да пази шта ради и говори. — Не заборави, Марко, један нама је остао, тако ти Бог помогао! — Марко се као стишава.

Тога је дана цела варошица, као на литију, кренула да моли судије за милост. Претседник суда је примио изасланство, и, сав узбуђен и он, рекао: — Милости ће бити, али лека, људи

— Само код мајорице, морала сам, дошла мојој кући да ме моли — шта није било истина — па сам зато морала онда и код њене сестре, капетанице. — Ната лаже, али ради.

Старац, и уплашен и постиђен, безмало клечи пред ћерком и мрмља нешто, моли за опроштење. — Да идем, Нато, у сиротиште...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Јер њу оваку, у овој форми узети, волио би смрт. Да је живота лиши? — но ја трагедије више не пишем. Да моли каквог волшебника да је у другу фигуру претвори?

Шта је то заљубио? (Нота бене, ово је вопрос четрнајстогодишње девојке матери својеј управљени.) »Моја ћерко, моли се богу да нигда не познаш шта је то. Колико сам ја злопатила! — Љубов је најнесрећнија ствар на свету.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ах, стоко, платићеш ми за ово. После игре Живадин прича како Енглескиња има меку и топлу руку. Моли Драгишу да јој на неки начин достави, колико му се она допада. Бре, што си чудан!...

Њен командир извештава писмено да је тучен унакрсном ватром, да су му људи изгинули и моли за дозволу да прекине паљбу и измести топове.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Од светлости ме лице боли, И рану ко гвожђем да ми пече; Али из мене То страшно моли Да и сам дах свој изрече! Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од умора!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— зајаука дечак и поче да сабија у земљу купинову врежу, да је гази и кида. Не чује и неће да чује како га купина моли за милост. — Не кидај ме, не убијај! — јауче купина, али Ведран ни главу не окреће, већ искидавши је крете даље.

— Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата!

— моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се. »Овде је глава у питању.

— 3ар ниси могао замолити да ти сама дам пролаз? — Откада сила бога моли? — грохотом се насмеја извор и шикну кроз стену. Истога часа отпоче рат између стене и воде.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем? МАГДА (преклиње, моли га): Седни те с тобом у кући срећа, благослов да ми седне! берићет, благота с тобом у кући да ми заседне. Седни! Окуси!

И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена. Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат сестру море да зема?

Пој »Жал за младост«... За моју слатку младост, што ми тако у ништо отиде, и брго остави. Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах!

Зашта, куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу?

Аја! Мој брат, да ме је на паран-парче секаја, па опет, не бих му се подаја. Али пошто он моли и вика: или да га убијем, или да га више по механе не срамотим и не резилим — е с’с туј његову молбу — закла ме.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И дани све теку, а мраморној плочи Свако јутро, рано, у појање петла, Тихо мати дође, па подиже очи, Моли се и дуго сриче слова светла.

зора на врх голи, Као стуб мраморни тако стоји сама На модрој стијени под оморикама, Па плаче и јеца и Богу се моли. О, ја знадем гдје је постојбина њена!

Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.

На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата. И моли Оца... Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô

своме завичају, На исток, далеко, преко брда голи', Пред олтаром неба, чиста и у сјају, Да прислужи сунце и Богу се моли. 1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ... Поздрављам тебе И твоју самоћу, Твој шум и златни повратак звијезда!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге. Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска надмоћност.

Зато му Јанко лако на превару задаје смртоносну рану. умирући, Кајица жали што одлази без јуначког огледања и моли да буде освећен: „Ако можеш, освети ме, бабо“. — Облачић Раде је више смео, плах, експанзиван.

затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза.

“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо. Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“.

Не сјећа се танана невјеста, но бесједи своме господару: „Моли бога ти за твоје здравље, а салићеш и бољу јабуку“.

“ То се моли, ал' јој не помаже, јер ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, паке моли свога господара: „Не дај

“ То се моли, ал' јој не помаже, јер ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, паке моли свога господара: „Не дај мене, добри господару, да ме младу у град узидају!

То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате,

То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој

Кад зачуше девет Југовића, поскочише на ноге лагане, потегоше маче коврдине — да погубе цара у столици. Моли им се стари Југ Богдане: „Нете, синци, ако бога знате!

Кол'ко Марко тежио на правду, тол'ко моли Јевросима мајка: „Марко сине, једини у мајке, не била ти моја рана клета, немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни

Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли богу истиноме: „Прости, боже, и бијела цркво, да се једном бацим преко тебе: нећу на те, него преко тебе“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Којим је парама платио И пошто би га вратио Кад би ми неко рекао Како је ваздух стекао Коме је писма писао Да моли да би дисао Кад би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао Да би се џабе грејао Кад би ми

Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Хајде, Ђокане, хајде, молим те, смисли нешто да и ја чујем! — узе да моли Николица с приколицом. — Не бој се, нико те не смије дирнути, јер ја одмах пуштам Жују.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту воћку порицану с

на нами извршило Давидово прорицање: »Преложи у крв реке њине« и источнике њихове, зато да се не имаду одашта напити. Моли, пресвета дево, сина свога, којино је рад нас своју крв излио на крсту, да би ради источења његове крви, стала у нас

Очима се моли. Виде пустињак што му је — истрже из ноге трску и зави, те је излечи. Ето, за то мало добро томе пустињаку тај лав до

лепо, чисто, ка матор човек проговори и свима онде око њега што бијаху, то исказа да се не препадају јер проси и моли Богородица Христа Бога да то не учини што кћаше. И таки пак дијете замуче; више не проговори До времена му говорљива.

ли снаходи, не тужи ни вичи, зато кад ништа не осећаш да си сам о чему ником скривио, ни Богу ни људма, чекај конац! Моли се Богу и скоро ће те сусрести божја лепа милост и веруј неће ти то сношење напразно бити: и у заглибљивању под ногом

И прену се и те се мисли што ће то бити до сутра. Већ му не би до сна, него све се моли Богу до зоре. И на сутра дан заповеди цар, те га доведоше у полате пред цара, и каде уђе унутра, смотре га цар онако у

Има време пословати и време Богу служити. Ко поје, двоструко се Богу моли (и Бог слуша га ка човек лепо свирање). Да смо о добру мудри, а о злу луди.

Од сад лав се мишу моли, бољарин на гласу од просјака кап воде проси, не од другога кога незнана, него исто од тога који је пре желио шњегове

Ја ћу ране протеглити а ти здрав и читав остани. Толико уједно са мном бојцем Богу моли се и гледај готова посла и с веровањем дај ми твоју руку знати ми поред кога устајем борењем.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и

чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлијских врата, а она га благодарно поглêда, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: — Немој, Мане, две ти очи!... Остави ме!... Сама ћу си идем!... Врни се! Жива ти ја!

Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра. И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм“.

од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време — цура моли мене!