Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да му одскочим!... И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу. — А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање.
— Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија. Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету.
Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно. — Нисам, јапане! — рече Станко. — Јеси!... Јеси!...
Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!... Свакад њега морам чекати!... Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!... Трице и кучине!... Само пиљи девојкама у зубе!... Не знам какве су и те девојке!
Свакад њега морам чекати!... Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!... Трице и кучине!... Само пиљи девојкама у зубе!... Не знам какве су и те девојке! Што им не кажу: идите, море, кући!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Овога пута с обје стране нијесу се мијешали ни главари, ни старији људи, него само ми момчадија! — А због чега се бисте? — Ето, да је њихов сердар Ђико рекао да су се они боље поднијели на дебелом Бријегу но ми!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава. Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око
Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама. Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене
Гомила се одмах раздвоји и Господар уђе у кућу, у којој се родио. Како главари одоше за њим, момчадија ухвати коло а у колу по двојица, по четворица, играху оро, кликћући као орлови, и махајући рукама, као орлови крилима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље. Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се
која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито
После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.
Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну... Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.