Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како Греција, — шака људи! — сложна и соједињена монархије света чинила је пред собом трепетати, а несложна сама је себе разрушила. На исти начин и сви прочи народи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За последњих петнаест година развиле су се тежње за уједињењем у јужнословенским земљама двојне монархије. Први јавни знак овога развића био је склапање српскохрватске коалиције у Хрватској, поред свих препрека које су
Нови је нараштај створио на земљишту двојне монархије велики број тајних друштава из којих су потекли познати атентати, извршени у Сарајеву, Загребу и још једном у Сарајеву!
и јужнословенска омладина, нису се могли уздржати да не учествују у атентатима противу представника власти хабзбуршке монархије, у атентатима чије порекло није увек довољно јасно.
Осећали су као да их више цене и поштују не само изван граница хабзбуршке монархије, него и у самом Бечу и у Будим-Пешти, када се представе као Талијани.
Битно његово настојање је било потчињавање вере и верских организација политичким циљевима монархије. Полиција, па и војска, су имали као главни задатак да будно пазе на верност поданика династији Хабзбурговаца.
Разуме се да су у последњем реду увек били православни Срби, који су, такорећи, били као изван монархије и сматрани увек за врло подозриве.
видљива или скривена, неисцрпна у врстама (све оно што су Срби називали „суви зулум“), средства којима су органи монархије покушавали да убију дух појединаца и народа.
Али, у јужним покрајинама монархије, нарочито јужно од Љубљане, аустријска влада није знала више за меру, и свирепо тлачење и угушивање је било правило.
Аустрија се нарочито трудила да придобије Хрвате. Органима монархије се чинило да ће њих моћи најлакше придобити. Хрвати су католици, а са династијом имају вековне везе.
Они нису учествовали на међународним споразумима који су се могли тицати њихове земље; чак и у оквиру саме монархије њихова је делатност била сведена на обласна и локална питања. Није било праве политичке делатности.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
стару традицију да се у писању почиње црквеном историјом и место тога говори о ранијој судби Словена, тумачи постање монархије и републике, расправља о историјским законима, има извесно органско схватање људскога друштва и труди се да својој
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Хехе! Много лепо! — И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек. Ама ни једне! — Нема више? — Све доле! А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
била добро смишљена сразмера: један затвореник а три стражара, на том броду који је из једне царевине, аустроугарске монархије, превозио, у другу царевину, турску империју, осам ухапшеника.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Лапласово царство била је васиона, и зато веће од Наполеонове монархије“. „А Наполеоново царство било је кратког века“. „Нажалост!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тамо у Београду и Народне одбране, која просто не зна шта ради, него у јеку иначе несносних односа Србије и ове Двојне Монархије, код које се он налази на пракси, гура у лудачки и по све катастрофални рат.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Све зависи од разумности монархије, од њене способности да схвата неминовност нових друштвених задаћа које зру у српском друштву.
У Србији судба монархијскога облика потпуно је y рукама саме монархије. Ако тај облик владавине свеже нераздвојно свој опстанак са нечим што се преживело, што мора пропасти, онда ће у ту
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
већина песника предбранковске епохе, а сви њени значајнији представници у овој Антологији, или су рођени у границама Монархије, каткада под строгим касарнским заптом Бојне границе, или су се образовали и као писци деловали на територији коју су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у оно доба високе конјунктуре, нагло разграњивали; оно је радило по целој Аустрији и Мађарској, па и изван хабзбуршке монархије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Херцеговине до аустриске Пољске, од Мостара до Беча и Кракова, оне су дакле биле нека врста објекта за репрезентацију монархије, и зато морале бити лепе, богате, егзотичне нечим.