Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
сопствени, онда је веровао али је опет чек̓о да ја све а на сви̓ пет потрошим, па кад би баш нестало, и он би своје мор̓о трошити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна. — Та ништа, ништа — извињава га стари учитељ.
Не стиже ни за травику! Још да нема онако помало кад неко западне у шкрипац, па помагај, ча-Нићо..., мор’о би’ багов да пушим, к’о последњи павор! Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!
— Како!?... Наопако! К’о кéра у бунару, што рек’о паор. Добро те си дош’о, а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету. Дошло ми је било у један ма’ да оставим ову пустољину. Ето ти сад! — вели поп Ћира.
Обешењак паор! — Сви су они таки, враг им баби!... Ја све мислим: онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити. К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.
Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.
А ви, к’о што видим, баш добро изгледате. Је л’ код куће господин Шандор? — Није! Одазвали га, па мор’о фришко да оде на вашар. Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару!
— Е, да? — чуди се путник. — Та није да сам је мало високо поч’о, него тако да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да бих био већи, старији, опасујеш ми очев, свилен мор појас. Његов сахат мећеш ми у недра, вадиш ланац и распоређујеш га да ми лепше и истакнутије стоји.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дим на стаклу тамно пише чудновати шар, мрке брке, мор-доламе, дуги џевердар. „Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!
И по томе не беше потвора, Зар тако диван човек беше створ, зар тако тежак човек беше мор, да бог за њиме треба одмора? Ох, не верујте! после рада тог оправљао се бог.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Кад би само њега читали, слатки татице, коса би вам расла: како је Карл Мор Амалију убио — то је било срце! Пак је баш својим дегном убио.
ЈЕЛИЦА: Ах, боже, како је одговорила Амалија кад је Мор пред њом клечао? АЛЕКСА: Није Мор оно осјећао што ја чувствујем, нит је могла Амалија тако љубов побудити као што сте
ЈЕЛИЦА: Ах, боже, како је одговорила Амалија кад је Мор пред њом клечао? АЛЕКСА: Није Мор оно осјећао што ја чувствујем, нит је могла Амалија тако љубов побудити као што сте ви мени.
ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали? Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине? Сад видим да ваша заклетва није тако тврда као други хелдова.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
миљеница, лепотица долама - мушка и женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена, од љубичасте (мор), зелене или црвене чохе; доламу су носили јањичари, а касније постаје део свечане народне ношње доносац (вокатив:
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
слободарским традицијама, овако непокоран, непоткупљив, поносан, бунтован, — воли да гледа бунтовнике као што је Карл Мор! Потомци Обилића не долазе у позориште због уметности, него због јунаштва!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Унапред се знало да је тај новајлија ожењен, не зато што би се могло судити по томе што је И класе, дакле је мор’о бити у годинама, но и зато, што су га многи познавали јер је био у суседном срезу писар и још тада је био ожењен.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ванко све трчећи оде. Мало после дође и Тоне. Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко свуда своме без својега. Тешко томе ко памети нема, Самур капи на ћелавој глави, Мор-долами на грбава леђа, А чизмама на кривим ногама! Тешко трави која росе нема, А ђевојци која драгог нема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима мор - | скога пијеска. Како ђаво зарони, а св.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет
„За толико времена”, рече ми, „извесно ти ћеш морати овде пребивати, ибо кад год кужни мор касно у лето у Цариграду почне, чрез сву зиму иногда не престаје.
— многобројан множество — множина молви — говори молвити — бринути се; викати молчаније — мучање, ћутање мор — помор мораистки — морејски Москаљ — Рус Московитис — в.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! „Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади! Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!
Краков, Станислав - КРИЛА
Бар неће мор ати више амалски самар да вуче. А у белој бараци је било увек исто. Мија је стално лежао уздигнутог кука.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу. Полако, мирно, погнуте главе иде. Тамне му се његова уска леђа, стас.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади! Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти… Чун се љуљну… Он се трже Оде санак
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу! Мор-доламу, црна хата бесна свата, ах Коштано Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано, Окупано.
Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу! Мор-доламу, црна хата бесна свата, ах Коштано Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано, Окупано. Ох проклета!