Црњански, Милош - Сеобе 2
А Ђурђе ни у нос, него гура мене: Кажи му, вели, да нисам ја Мојсије! Кренуло је нашијех, у Росију, на хиљаде, па што да ја марим, колико их је још на путу, колико?
Теодосије - ЖИТИЈА
Али, нити је свети за ово крив, нити сам ја што ово приповедам зазоран. Иначе Илија и Јелисеј, и пре ових Мојсије, нису нам у овом за похвалу.
А богомудри Сава архимандрит тада стојаше јавно пред Богом као Мојсије и други Самуило, и у скрби брата срцем је саосећао.
А свети не престајаше са сузама, и ћутећи се мољаше, као Мојсије негда за народ, умним речима у срцу за себе и за оне који су с њим у лађи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих овапут што народа првом сину из облака црног сину севотином обасут: делила
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
није од једне иконе већа гле стуб по средини и борова раст око свете Катарине не гори више жбун не тражи пустињом Мојсије воду Лутање иде на Север сунце најјаче сија где се мора леде Мали је Синај испосник није већи од тачке и сунце је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она је била удата за Јована Путника, чији је син, Гаврило, био генерал у војсци Марије Терезије, а Мојсије, владика Бачке. За Мојсија су Путници веровали да је отрован, у Бечу, од стране аустријског двора.
Гаврило је био особењак и нежења, а Мојсије је умро на народном послу. Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Преподобни оче, љубав Божију примив у Гору Свету уђе као Мојсије боговидац, и Божије благодати наситив се, богомудри, радујући се потрча ка подвигу Христу Богу нашем, и на небеса
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Па када она обилази око Сунца, зашто не би и Земља, кад и иначе већ не мирује. Коперник је, као оно Мојсије, видео издалека обећану земљу, а Галилеји нас је у њу увео.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
(Мојсије) Бог нам с неба кишу пушта и времена породна од себе издаје и испуња с веселошћу и с разликом храном наша срдца, а по