Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека? Или си мрачна што знаш да горе има Једно још мрачније сунце, из кога бије зима? Или знаш таму јутра које не осване? И колико пепела од једног сунца остане? 2.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко! Јан-ко! и још нешто, али не знам шта. Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
опасношћу од које не могу да умакнем. Окован сам и на дану су ми ужасне визије и мрачније и мучније. Увек сам чудно свестан кад сањам и знам да сањам.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе и мрачније и на позор страшни сновидјења!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још мало, па: „Хе, дакле, до виђења, до скорог виђења” — и одлази. У соби је нагло постало за један степен мрачније: као да је лустер погасио све сијалице осим једне. Други посјетилац осјети се остављен на цједилу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (мрачно): Свирите ми! ГРКЉАН (уплашено): Шта, газдо? МИТКА (још мрачније): Жал, бре, да свириш. А како мој жал нигде — нигде докле турски хат иде — нигде га нема! СТОЈАН Кошто, песму!