Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ниједан од њих не рече: „Добро вече!“ ил’ тако што, само нас погледаху, отприлике као на неку ствар коју мрзимо или од које се бојимо. И они су нас баш изобиљски мрзели.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Оно што у овој басни мрзимо у бесловесном коњу, како нам се мора чинити у разумном човеку?| 48 Коњ и коњушар Коњу коњушар зоб крађаше и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави... Поп се загледа у Ивана. — Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега? Иван погледа попа, па се чисто трже: — Бог с тобом, попо!... Прекрсти се ти!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Еј, да ти ја мој језик позајмим! — Те још како ћу да му очитам! Зар је то лепо да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?! Зар сам му ја крив, или моје дете? — Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ми смо родољубице. МИЛЧИКА: Зар вама није по вољи кад вашој кћери кур праве? НАНЧИКА: Ми морамо на Маџаре да мрзимо. МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се? НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
љупким, тихим ЖЕНАМА помрачителним Хоризонта шчастија земног осијателницама, које толико већма мрзимо, колико силније љубимо, и колико више мрзимо, толико већма љубити тежимо; горчастим сладости земне
шчастија земног осијателницама, које толико већма мрзимо, колико силније љубимо, и колико више мрзимо, толико већма љубити тежимо; горчастим сладости земне Стројителницама Рода Човеческог господствујућим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
разгледамо је са свих страна; претресамо и њене погрешке према нама, критикујемо и осуђујемо, каткад, ако хоћеш, мрзимо, јер ми немамо више за њу суза, јер ми нисмо више патриоти. — Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
то да у пустињи без људи не може се опстајати, него међу људе се времо, а на своје нам друштво и сродство мрзимо. Чудна некога дивљовепарскога тога житка!
с мала рад посла, разлика језика, подретла ли, и с нахије иначе прозване, — делимо се, вадимо једни с другим и мрзимо ка на туђоверце. Ко си ти, а тко си ти! Ружним имени се прозивљемо. И не само то, него само око на око виче и тужи се.
ТАШТИНА НАД ТАШТИНОМ Од добрих и ваљалих речи гнушајући се, по пророчем изречењу, мрзимо с мрштањем на те, што нас за нашу укоризму при врати изобличују.