Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад је тамо дошао он затече људе на окупу. Назва им бога. — Шта радите? Људи ћуте. Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... Дан је био облачан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На трави, пред тим насељем, пасло је мирно стадо. Овце су биле чупаве и мрке. Јеловина је мирисала на зреле шишарке. Неко је нешто довикивао из тог насеља.
Костјурин је усхићено поздрављао трупе које су одлазиле, а које су биле стасите, мрке, озбиљне, и, као да су браћа – сложне.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Брзо је рашчистио двориште, обрасло бршљаном, под великим прозорима мрке, барокне зграде. Прискочио је свечано опремљеним колима и вичући питао већ по трећи пут, где је заповедник пука,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Још и сад видим у њеним коштуњавим прстима дактилографкиње две мрке картонске карте улазнице за Вавилон! — Твоје су! — прошапутала је. — Воз иде сутра увече, у десет и двадесет.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пред њима стојаше везан висок младић, великих црнијех очију, мрке науснице. — Што то би, људи, ако бога знате!? — рече владика одјахујући. — Потраја вам вјера ево равно двадесет дана!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном
Лако је њему, може он све то поднијети, али пробуђени дјечак ври и клобуча, жив млад извор тек прокључао испод мрке стијене. — А сјећаш ли се како ме испратила наша добра стара куја?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али, ко ће да једе! Пред нама тепсија, вечера недирнута. Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице. дим на стаклу тамно пише чудновати шар, мрке брке, мор-доламе, дуги џевердар. „Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
разгранала, Гране своје разбацала, Хладовину оставила, Ленка ти је већ одрасла: У Ленке је бело лице, У Ленке су мрке веђе, У Ленке су бјеле груди, Тебе зове да те љуби!“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Неке су од њих зелене, друге су црвенкасте боје или мрко-жуте, или сасвим мрке. При родњаци експедиције су их брижљиво проучили, расподелили их по врстама и одредили морске организме што живе у
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде старинске куле с мрке цитаделе... ''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
те кости затрпале, људском си се крвљу опјанило; вазда рâниш од Видова дана јуначкијем и коњскијем месом гавранове и мрке вукове!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи | руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију. Сутра је била сарана. Тада већ дођоше и њени.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет доћи једне ноћи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ето што нам причати могу те зидине мрке и горде. Проста им гордост! Судбина је слâгала и раслагâла, ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на скупу
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
86. Поручује домадар домадарици: Пошљи мене тисли мисли, пале су ми мрке челе на пљешивац. 87. Поручује цицибан цицибаници: Пошљи мене шетљу петљу на магарици, покисе ми бела пена па
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља. Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, манастир дакле. Бакоња закуца алком.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Напротив; ја волим кад пада лишће, Те у стотини боја, Од црвене до црно-мрке, Покрије тле; А сунце на њега падне, Па дотка ћилим. М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Док је он тако говорио, бацаху рибари мрке погледе на Милона и дошапнуше му: „Будало! А што даде ту највећу рибу џабе?“ „Не берите бриге, децо моја жутокљуна!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
увјеравала га, уздрхтала и ублиједјела дајући у то сву душу и хватајући својим влажним огњичавим длановима његове мрке и рутаве руке којима ју је од себе одгуривао. У кући су у те дане говорили да баба све ради „у сампас”.
Много година касније, кад сам гледао мрке раднике на плантажама како се тресу и поскакују на шуштавом лежају сухих лијана у канџама тропских огњуштина, те по
Ћипико, Иво - Приповетке
Маслине родиле; испоредале се једна до друге и више и ниже. Обле су и једре, мрке, смеђе и тамнозелене; густице, рекао би сад ће из њих уље да процури. Гране им се савиле под тежином.
Влажан лахор са свих страна проноси оштри мирис кадуље, вреса и зиморада. Осећа се тешки воњ мрке и наквашене земље. С плаветним свежим ваздухом сва та мешанија жељно се срче.
А град долази пространији: изнад њега зијевају мрке шпиље и дубоке стране, испрекрштане поточинама.. . После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у себи
А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море. Мало ниже, поред њега лежи Медвјед, а испод њих, кроз уски тјеснац, назиру се
дубоко у море задире, гдје је сеоско гробље, о чије се зидове за олује валови, пјенушећи се, разбијају; вјетар свија мрке самце чемпресе и криче галебови, — а сада око хриди тугаљиво валићи кроче.
да сам више пута имао пригоду да се науживам тих видика, ипак увијек, с једнаком слатком меланхолијом, прати ми око мрке чемпресе сустјепанскога гробља, и гледам његову високу обалу и, испод ње, дубоко, тајанствено море — и сјећам се себе
И поглед бјежи на суре висове и густе, мрке дубраве, па тако свесрдно занесен и не осјетих да се с пучине постепенце губи, јака, треперећа сунчева свјетлост и да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно. Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни. На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук.
Светлуцају шлемови и врхови дугих бајонета. Блистају се и други кратки а широки. Мешају се модре и мрке сенке. Севне пламен и заслепи очи. Грмне, рикну парчад. Јаукне се. Руши се. Крвава се тајна врши.
Рика је све јача, бешња. Гребен је освојен, ровови су повраћени, а низ другу падину се откидају и беже мрке сенке. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Вуци ту мрцину одатле, — виче мајор и показује на две белим
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао? А одиста сам, ’нако уплашен, До мрке ноћи јуче радио, Да га без штете како утопим. А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде!
Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове! Нигде живота!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У шанцу се чуло одмерено дисање успаване посаде; кроз провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно
Черкези су набили на копље његову лепу главу коју су тек биле гариле мрке науснице, и тако је носили по бојноме пољу. Лака ти била српска земља, добри пријатељу!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице.
Ћипико, Иво - Пауци
— опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој. Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?... Љуби ли те овако нестрпљиво твој Марко?
Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње. Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
поњави коју сам простро на патос у овом тесном собичку у поткровљу јужне куле, под главу сам потурио длан и гледам у мрке греде и плавичасте плоче покривке.
нас двојица ћемо, све време жваћући суво месо и муљајући по непцима жежену ракију, овлаш, испод ока посматрати како из мрке основе израста слика. Пустили бисмо човека да ради. Не бисмо сваки час забадали нос у његов посао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Распитујемо се код пролазника за Аристотела. Добивамо врло нељубазне одговоре или никакве, но место њих мрке погледе. Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамноплав сомот с мрким кожним украсима. Шешир сав од фине мрке коже. Ципеле са уметцима од плавог сомота. У руци штап. — Сва у кожи к'о ловац! Локне, Боже да ли су праве?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва је могао да препозна у њима оне усправне, мрке лепотане. — Шта ће тек са мном бити? — уздахну орах, кад га нечија пажљива рука одвоји у страну.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје! Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова, смокава и трска. Све је исто, старо...
1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије.
Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô. Овдје уз ријеку, уз купине мрке, Прикрила се стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зло ти вино напокње било!“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
Те се Иво био раскарио: мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена, у образ се љуто намрдио; ни с ким Иво ријеч не бесједи, веће гледа у