Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Брада овална, а тамни јој и румени образи одскочили од стегнуте шамије, коса јој се извукла и пала по челу чак до мрких јој и крупних, влажних очију. Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће. Били смо у свађи.
крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено. У том јој најстарији брат запева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На крајњој стази препреке мрви дјевојка црна, горштачке крви, с камена краја, мрких даљина, вјечито тужна, студена Дрина. С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Облаци, мрки и страшни као гнев Божји, застирали су небо, у њима су буктале бледе, пакосне муње и рикали громови; из мрких облака рушили се пљускови, као водопад, у дубоким понорима кључала је и кипела вода, буре и олује чупале су из корена
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Још тада, кад га је први пут видео, застидео се пред Толом због урезаних листова и пупољака, дрвених, мрких пупољака, које је и последњих ноћи пипао и гребао ноктима док се на њега сјуривала Симкина неуморна пожуда.
не само укућани, већ и слуге и надничари што су галамили, смејали се и звиждали само до вратница и лесе високих, мрких јасенова, да би замукли чим би ушли у Катићево двориште.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
скромно награђена служба судије пуно година није давала да куд год било умакне, па да се спасе и пребаци с оне стране мрких планина, иза којих је замишљао како живо и бурно мора кључати онај занимљивији и толико привлачни великоварошки живот
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дјетиње игре под свијетлим крошњама бреза, упрéдао у цилик саоничких прапораца што по свјежем санику клизе кроз пејзаж мрких оморика на божићну поноћку?
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не штеди их! — вели јој и, смејући се, залаже њима. И, једући, угледаше црквицу између мрких високих чемпреса. — Пожуримо! — повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом.
Тога часа молећи сјети се црквице у своме селу, у пољу, у прошарици мрких чемпреса, где га је мајка водила на проштење. И у њој је Мајка божја и личи на ову црномањасту, окруњену, љупку.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Леонардо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: (гледајући за њим): Жене сте сви! — Само што вас свемогућ нагрди Рутавилом мрких наусница, Што крепкошћу називате мушком... Овде је моћ!... Ил’ није?...
Ћипико, Иво - Пауци
Изнад села залазио је мјесец— још је тек вирио иза мрких стабала. Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике. Кад стиже к првим кужама, заустави се.
И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало.
Иво је полагано пошао напријед. Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина. У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.
Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. * Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.
Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Добро су га познавали, текао је подно њихова села, избијајући испод мрких стијена у једном влажном и мрачном склопу. — Пази, па Леденица је у ствари овај исти пећински поток низ који смо ми