Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И, као сиви лист тополе, Ева задрхта. ЧОВЕК На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно.
Милићевић, Вук - Беспуће
памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Године су нагариле Мрком дете наусницом, И слабачко осилиле Снажним плећем И мишицом, Ал' је дивно нарастао Кô да ниче у борику, И
мога“, Трећи опет не збори никако, Гледа пушку, гледа мача свога, Погледује ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали по рамени, Кâнда збори: „Здраво
сокола пуста, Дивну помоћ покрени за нама, Да злотвору удвојимо муку, Да удримо тим орлушинама, Да збијемо зубе мрком вуку, Да скрамо роге пасје вере, Што нам оће срце да пождере.“ То Милета ...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чађаво сунце, преморено и равнодушно, чучи на мрком рубу планине. — Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У оном мрком зеленилу чокота, згрчена, црна, с лулом иза врата, држећи ме за руку и мрмљајући нешто у себи својим дебелим, избраздан
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше. Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком.
„Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом мојом мрком, бјежали су миши трком и клели се мојим брком.
Дедица Триша код млина, веле, по таквој магли тражио теле, кад ево меде у руху мрком. „Ту ли си! — чича заигра брком. — Сад ћеш чути пошто је лук!“ — повика старац, па штапом —пук!
Навали, рајо, под паром пуном! Синоћ, с посљедњим зраком, синоћ, у друштву с мраком, један је медо, са мрком длаком, један је меца, с крзненом јаком, отео Ђоки колаче с маком, капут, изнутра постављен куном, и јагње, споља
Затим је иста вучина плава, у свом кожуху мрком, разбојник неки, несрећа права, трчећи зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће
— Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. Саранио сам своју добру драгу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Предахнули би кратко у хладовини конобе одваливши терет с рамена, ослоњени мрком руком о велике бадњеве, у којима је шапорио мошт неуморним шуморењем прољетнога мора.
У мрком кабинету, као троми прољетни бумбар зундарала је око моје главе, испуњавајући својом зуком читаву собу и одјекујући из
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Док су одјеци, што ход његов шаље, Вукли се за њим по сатима позним. Кроз таму, земљом, к'о тамницом мрком, Сломљеног даха, узбурканих груди, Он је застај'о и јурио трком Ко прва младост, као ветар луди.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Прота Дејан Поповић. Загонетка. И некад и сад. А највише сад. У својем мрком шарпланинском гуњу место ћурчета кунетином постављена; под плићом суром капом место камилавке коју ни при крађи није
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је мрком јеменијом; па узимље копље убојито, па се спушта у подруме Шарцу, те опреми Шарца од мејдана: притеже му седморе
шарен како и говече; јунак није какви су јунаци: на плећима ћурак од курјака, на глави му капа од курјака, привезô је мрком јеменијом; нешто црно држи у зубима колик' јагње од пола године!