Африка
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку даљину и маглу. А магла се полако и развлачећи диже... Јесен. Да, да! Али тада не беше јесени.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута. Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див.
Покрену пужић кућицу мрку, вредан је много, иде на трку. Буди се мачак, протеже шапе, поспано тело извија, гиба, па истом скочи и Жућу
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном
Али прва зора и крај свега гласи! Наш полет брзо, опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе што се полагано гаси...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Толико пута је Симка одгурнула његову руку. Гадећи се и љутито. И кад је молио да му допусти да прислони уво на мрку мрљицу њеног пупка не би ли чуо срце — знао је да није веће од орашка — долазило му је да јаукне, да зубима раздере
Чујте, после мене ништа живо моје не Говори он дуго, пандури га пожурују и прете, види мрку мрљу на Ђорђевим уснама и осећа да ће му срце препукнути од жалости што није видео Вукашинову децу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристарха загреја тај поглед као сунчев зрак, и он поцрвене кроз своју мрку кожу све до вране косе. Аристархос поче са неколико речи дубоког поштовања, упућених краљу, па онда одржа своје
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И обилазим, осврћем се, па буљим у велики сјајни котур на небу; лепо видим огромну мрку мрљу: баш као сенка убице над жртвом. И скљокам се на обали реке, гледам, гледам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Заробио бих у огледалцету зрачицу сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху самостанског зида, на збрчкана лица двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на њушкицу
Ћипико, Иво - Приповетке
Увукла се у доце и провале. У околу нигде жива гласа. Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине,
Петровић, Растко - АФРИКА
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То ми омогућује да не мислим ни на шта. Не издржавам дуго. Стежем очне капке, црвена светлост прелази у мрку а ова у црнило, бескрајно црно поље.