Теодосије - ЖИТИЈА
И када се, бедник, веселио, председаваше опијајући се на томе мрском и самотном судишту, играјући и веселећи се. А весеље његово смрт беше човечја.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
древну лирску говорну формулацију у којој се на згуснут, субјективан и сликовит начин изражава снажна жеља да се мрском лицу деси какво велико зло, уз субјективно уверење да ће се овако изречена жеља збиља и остварити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач
Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче. Плаче, капље у њему изубијаном и себи туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу, њишу се куће и зграде и сав неред
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зар ја ништа за ову домовину нисам доказао, кад сам три године коњоводац био под гранатама и остало у мрском ропству по нужди одлежао?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Кнез Ђурђе одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Радош прогоњен. То бледо чело вечне озбиље — Сад нек’ по странству мрском лутајућ Разбија кости тврде лубање, Премишљајући црне планове, Што Венецији грдој хтедоше Одрећи помоћ земље