Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Коњ, гордељив, неће ништа да зна ни да чује, док магаре сасвим не ослаби и падне мртво. Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка... Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране.
Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце; само златом жути Тиква по врелим вртовима. Све жега мори као чума;
Кад за пољем пуним црне детелине Почеше влашићи да бледе и слазе, Мртво лишће поче да пада на стазе, И као црн уздах да изби из тмине.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Месец изгрејао на подне. Све је умрло, ал' убрзо оживи, а на Анокино се срце све више свија и гнезди нешто мртво. Овако не може остати — ал' шта да ради? Да се врати оцу — шта да му каже? „Ђеда заповедио да ме слушају!
петачка — буре од пет акова Плантаго ланцеолата — боквица (латински назив) плаштаница — платно на коме је насликано мртво тело Исуса Христа плета — стари аустријски сребрни новац; цванцик полани — преклане помпа — раскош; богато
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на другу страну да заспи одишући и бранећи се од ње. — Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!...
И стењући које од многог одела, које од сувишног јела, вукао би се дишући мртво, тешко, просјачки... Једва би ишао и вукао се, ма да је у том нагомиланом, већином новом, пустињском, оделу, а још
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Још једном Христић се обазре око себе. Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво. На кадифи неба дрхтале су звезде.
Само је лен, пипав, безживотан још њен корак. И све се грозно распада, а она иде полако, дремљиво, мртво. Зато и ја умирем, трулим, распадам се. Јер ја бих живео тек у оном радосним осећању.
Африка
Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити ниједан поглед на њено мртво тело. Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим
Њима се допало, и хтели су да сазнаду шта је било даље: ИИ Погледај, моје је тело скоро мртво А још је увек црно! — Могла си бити мојом радошћу!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара. ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А знало се и то, да ће кроз месец дана, тамо горе, све бити у снегу. Мртво, пусто, завејано, непролазно. Медведи ће силазити на друм, дању.
у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто лишће било је шаренило жутог – мање, више, црвено, мрко, мртво.
Дете је било мајушно, сиво, модро, мртво. То јој нису рекли. Била је изгубила свест и из ње је крв, као поток, липтала. Ту крв више нико није могао да задржи.
Њихово дете – каже – родило се, али је мртво. Питала га је куд је све ишао и зашто се вратио? Ујутру, сад, са главом спуштеном у шаке, уморно, Павле је видео само
Био је уобразио да је и то клетва његовог таста, сенатора из Новаго Сада, и премирао је од страха да се дете не роди мртво.
дрхтања, плача, зацењености, од које је дете патило, нашао да је дете, које је био загрлио, и на грудима носио, мртво. Било је тешко са Петром. Није хтео да поверује, цео дан, и целу ноћ, да је дете мртво.
Било је тешко са Петром. Није хтео да поверује, цео дан, и целу ноћ, да је дете мртво. Грлио га је, стискао, љубио, викао. Једва га је прота Булич наговорио да допусти да му дете узму.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ово пропадљиво, рече, треба да се обуче у непропадљивост, и мртво ово да се обуче у бесмртност. „Каква је то корист, по вашем наговору заробити се многим јелима, дебело тело и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Принцезом гризао га је у мозгу као неки црв, а неколико дана било му је неизмерно жао свога слуге Аркадија, чије мртво тело није нађено, као ни она његова два коња.
Већ у почетку јесени жене ударише у плач и врисак и почеше да куну. Прва, извесна вест, да је на мртво име ишибан Секула, кога су сви знали, јер беше Исаковичев човек и као неки чувар дрвеног звоника и црквице у насељу,
Ту се прво дознаде да погибе Аркадије Исаковичев слуга, и да му ни мртво тело не нађоше. Ту се сазнало и остало. Како изгибоше многи и више официра, и како је војницима Марија Терезија
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најчешће се сматра, ако трудница види мртваца, да ће родити мртво дете или ће јој оно убрзо по рођењу умрети. Многобројни извештачи, етнографи и етнолози спомињу ублажену, мање
⁷⁰ Њој је такође забрањено и да иде на погреб, да не би родила мртво дете. Трудна жена не ваља ни да пали воштанице за душу покојника, а не ваља ни да гледа у празан гроб, јер ће дете
Дете у прелазној, лиминалној фази припада истовремено и природном и социјалном свету, оно је у исти мах и мртво (за пређашње стање) и живо (у новом виду постојања), уједно животиња и човек, хтонско (демонско) и свето биће.
Што је још прије педесет година живило и цвало то је данас већ мртво“.¹ Оно што је утешно јесте да овај запис није стар свега неколико година, већ скоро цео један век!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Он најзад види своју корњачу како престиже све живо и мртво на стази према мору и бесконачности. И јуримо тако закрченим друмовима, очајнички тражећи изгубљени рај, места на
Милићевић, Вук - Беспуће
„Дакле и он“ ! рекао је и замислио се. И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце зађе, већ сумраче, И нојца се већ примаче, Па у таму милостиво Зави мртво кâ и живо; Зави рпу несретника, Што некада свету дика, Негда људи божа чуда, А сад само рана уда Гладном вуку,
она према ови стена Потегнула све своје буде силе, О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ њима је тело Са којим вртлог пенући се игра.“ То вели Мита, Милана тад гледи, А његов не мож' да поднесе поглед.
била најпотоња мука, На самрти задрктала с' рука, Ишчупала траве нешто мало, Али сада свега је нестало: Душа оде, мртво лежи тело, Дивно за те и за црве јело... Ту је тако, али с оне стране Ко се вије кроз камен и гране?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ни с ким се не препире. Отац му да побесни. Једном га истукао на мртво име и истерао. Отада нико није смео његово име у кући да спомене. Мати му, сирота, да пресвисне од туге и срама.
Мита није могао више. Ту, на свадби, пред свима, напио се. Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...
Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво. Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро? помислих. Али није.
Свуда је било тихо, мртво. Ноћ мека, млака. Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште,
поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Топлота блага, наложена пећ, у њојзи тиња пањ, кô старог лета мртво тело испуцано црно, што спаљују да вампир не буде. — То старо лето, стара година!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Свјетина је и даље гонила кмета, па је турнула и прегазила једну трудну булу која је одмах побацила мртво дијете. Кмет натрча испред џамије, и кад је видио да доста Турака клања у џамији и пред џамијом моли се богу, помисли
уђе код кадије муж оне буле што је прегажена и потужи се кадији на кмета како му је жену турио и ударио те је мртво дијете побацила. — Али ћеш да ти судим по Алији али по кануну? — упита кадија тужитеља. — По кануну, ефендија!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
томе како си била најлепше дете у граду и у француском забавишту, где све васпитачице котрљају слово р и афектирају на мртво име, и да си положила из цуга све тестове, па мама после казала: „Није што је моје дете, али учитељица ми каже да је
— а у ствари кућа била невероватно тиха и празна, а толико се спремали да се проведу на мртво име кад ти одеш, и да излазе свуда! Ђавола!
другом син локатор, трећи укокао рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати у Америку и тамо га на мртво име изоговарати у својој књизи. Да му неко тада каже, не би му веровао и уцмекао би га на лицином месту.
Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога деду на мртво име што има одвојено купатило, а посебно WЦ.
Што се тиче кобности, ствар је стајала овако: шармирала сам једног финог типа из Финске на мртво име, али нисам умела с њиме ни да бекнем пошто не стојим баш најсјајније са страним језицима, па ми је апарат одузео
Прича о Дрнди и баби Шофер Дрнда ишао често у Трђу да набаци делове за колица. Успут је тркељисао на мртво име, ваљао штофове и мунђарио с лажним златом.
да у клавиру држимо празне тегле од зимнице и старе метле, јер нам је гајба тесна, верујем да би нас испљувале на мртво. Најзад, све је спремно! Изненада примећујем да је бакута заспала у столици.
Све каширано, све лажњак, само њих двоје су прави, те ти она: дај шта даш, па ти се ту изваташе на мртво име и презиме, нису ни чекали нову годину која је у том тренутку била између Винковаца и Врпоља. Преседала.
Утврде тада да се познају и да су чак најбољи френдови! Ту се изгрле и изљубе на мртво име, а зачују се и два тупа ударца о паркет — то им је попадало камење са срца!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће. — Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не крепе. Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нигде једнога не видех целога рата... — Хајдмо! — рече командир и ми се дигосмо. Под самим гребеном угледасмо мртво тело једнога пешака.
Обиђосмо мртво тело, осећајући потајну језу, и пожурисмо... Угледасмо бојно поље. Лежали су мртви на свима странама између поломљених
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Него шта ова баба једнако провирује из кујне !... А не плаче и не жали кћер... И шта оно вели: »Нашло се мртво !« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама ?...
Приђе му још ближе... Шта је ово... је ли жив ?... Како ово гледа?... Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!...
Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице... Прођоше јој трнци кроз цело тело... Гле, па и лице говори !... мртво, мртво лице, а говори !...
Прођоше јој трнци кроз цело тело... Гле, па и лице говори !... мртво, мртво лице, а говори !... Јест она добро познаје то лице, научила је читати сваки израз на њему, и ево сад види...
Прођоше јој трнци кроз цело тело... Гле, па и лице говори !... мртво, мртво лице, а говори !... Јест она добро познаје то лице, научила је читати сваки израз на њему, и ево сад види...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Радоје Домановић МРТВО МОРЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Радоје Домановић Мртво море Садржај СТРАДИЈА 2 ВОЂА 62 МРТВО МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Радоје Домановић Мртво море Садржај СТРАДИЈА 2 ВОЂА 62 МРТВО МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени
КЊИЖЕВНОСТИ Радоје Домановић Мртво море Садржај СТРАДИЈА 2 ВОЂА 62 МРТВО МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног
— Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901. године МРТВО МОРЕ Баш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво. Тако се већ били навикли на новости! Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по
Иако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан. Некако му је то све изгледало глуво, мртво.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у бусењу трава. И тако крај цвећа остаћемо сами...
Све је тако мртво, и људи и ствари. Све полегло под притиском неке силе, Обелисци и стубови, царске виле, Тужни кипариси и палаци
На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини. — Јасика једна тек трепери, Јасика танка у висини. Трепери само, о јасико!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Боже један, три стотине другах, све попада мртво од смијеха! А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину.
Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара. МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је. Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права
Доле из штале чуло се шуштање и поново преживање стоке, а из саме куће ништа. Све је било мртво. А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама
Арса, што никад до тада, опи се на мртво име. Није хтео више ништа да слуша. Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.
Нама се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити; А мртво лежи нашег рада поље; Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.
И брзо ће опет мртво лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису
Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И прострт је тужно свуда леш до леша.
И док муком ћути моја мала соба, Ја осећам радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног дневног роба.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Удри!“ И оно мртво пухало ражести се некога јада, те стаде млатити што је јаче и хитрије могао, али залуду, Јан му сваки пут одбије
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од ријечи до чина, триста аршина. — Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали.
(Риба) 396 — Што во лежи? (Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг?
(Риба) 396 — Што во лежи? (Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг? (Што луг неће за њим) 399 — Што зец има колико и длака?
скрата снијет — главница Содома — легендарни град у Палестини (где је данас Мртво море) који је са Гомором, због безбожног живота, био разорен солило — место где се стоци (обично овцама) даје со
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало. 64. Мртво живо из шуме вуче. 65. На царевићу без узла кошуља. 66. Навр пласта шака шаша. 67.
и твоја снаха; него узми траву што под узглавницом нађеш и трчи у ту и у ту гору, наћи ћеш их обоје једно До другога мртво, па помажи ране сину и добро траву ожми да му од ње сок у рану уљезе, а снаси срце намажи, и трипут реци: устаните
и не би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде. Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке.
да га с тобом подијели, па кад дође у јутро, почни кукати и плакати и реци му, да су прошле ноћи украли, а прасе мртво објеси о прозору да виси.“ Сељанин се обрадује, како ће цијело њему остати, и учини онако, како га је кум свјетовао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — А је ли комишијун још овдинак? — настави Бакоња. — Однија и’ враг зарана. Прије него шта смо принили мртво тило, били су у цркви и записали све... Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!
Једно сеоско дите прође онуда. Ја га ударим великим каменом у слипо око. Дите пане мртво. Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда и бацим га у њ. Ни то се није дознало да сам ја учинија...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ту је и река (ал мртво корито): Само среброст шљунка, песка, трулост пања И чудна светлост — ни сутоња ни дања — Што се кроз лишће цеди ко
Једне ме маме, друге плаше — Незнаним гласом ко из тмине: Уђи у мртво царство наше! КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не би се љутио, не би је мучио, волео би га као своје, јер он мора, јер пусто је и мртво све у њему. Он се уверио да живот не може из њега да никне. Ђорђе се свали на кревет да очи и лице склони у сенку.
То је детиња душа. Бог ме кажњава. Ђорђе дахће, у лугом зноју истопиће му се очи, мртво лишће кукуруза сече га по лицу и рукама, скида и гуњ, млатара рукама и тешко гази, да не би чуо тишину у селу у коме
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Српски доли, пуни рајска чара, Српске горе, жељо моја стара, И потоци што жуборе туди, Мртво срце још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И
Топлота блага, наложена пећ, У њојзи тиња пањ. К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година!
Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ...
Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: Тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
" Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и на њина лица.
" Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и на њина лица.
Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра удар дати страшни, да га и ја
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А шта бива са њима после наше смрти?“ „Онда ти атоми оставе наше мртво тело да би другде ступили у дејство. Јер, као што су и сви остали атоми вечни и неуништиви, тако је и супстанција наше
рад одвео ме преко оне граничне линије на којој се природне науке раздвајају у неорганске и органске и која дели мртво од живог.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И Микобер нам мора декламовати једну громку. А том приликом, ево моје речи, истући ћу на мртво име крезубог студента, само ако се буде тамо затекао; тога подсмевала према коме од оног вечера осећам несавладљиву
А ови родитељи, после првих пуцњева, избезумљени од опасности у којој се налазимо, напуштају мртво, неукопано дете и бегају с нама заједно клисуром да сачувају сад само своје бедне животе. Сећате ли се?
пасошима, перорезима писаљкама, детективским легитимацијама, печатима, џепним сатовима и прстењем и лутао некако мртво по плавим, исписаним таблицама растуреним на све стране, па се наједанпут омакао кроз прозор, на улицу којом је у
У наручју њеном, мртво најмлађе дете и свећица мала, воштана догоревала је над жутим, танким као игла његовим носићем.
И небо је било сво крваво и мир црвеног сутона владао је. ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо. Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!
И небо је било сво крваво и мир црвеног сутона владао је. ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо. Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!
И небо је било сво крваво и мир црвеног сутона владао је. ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо. Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!
оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.
Омлитавео, скоро онесвешћен, поводећи се, са рукама које су мртво висиле низ тело, са главом пуном зујања и уздишући плачљиво, удаљио сам се полако и пао на траву.
своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
појмовно, без примјесе представнога, већ увијек и једино као представу свјетлости; и обратно, све тужно и ружно, све мртво и ледно, као закриљено сјеном. По томе, и наше мисли могу да буду осунчане или сјеновите.
И чисто ћутилно осјећам како се, неком чудном транссупстанцијацијом, та тишина претвара у вријеме. Мртво, безмјерно вријеме. XВИИ Болничарка која ме двори отишла је на неколико дана кући. Са села је, негдје из околице.
Јама није била одвише дубока, али је дијете у паду ударило главом о камен и остало на мјесту мртво. Прекинут је излет, и поворка дјеце, шапутава, журајива, под пратњом једног учитеља вратила се о подне у мјесто, док
журајива, под пратњом једног учитеља вратила се о подне у мјесто, док је други учитељ с два одраслија ђака остао уз мртво тијело у планини. Дјеци је строго препоручено да не причају ништа о догађају.
Али у сва три случаја, у свестраним и савјесним потрагама које су подузете, било би се нашло бар његово мртво тијело. Међутим, лешу ни трага. У једном моменту ипак је изгледала још највјероватнијом хипотеза самоубиства.
У тим душама као да нема плиме и осеке: оне не дишу. Мртво море. Код ње није било заборава, препуштања без времена, западања у мртву бездјелатност.
Све је већ тако далеко да у дну сјећања једва још тиња. Све је већ тако далеко и мртво да више није ни добро ни лоше.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једног дана, када се узбурка моје мртво море, Кад дух и бол ударе у своја звона јеком многом, Онда ће песник дозвати тебе, мада си тамо горе, Да закука, да
Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.
Сад ту слику, ту маглину саму Дах сећања још покаткад креће, Растерује заборав и таму И наноси сан и мртво цвеће. З Моји дани умиру ми тако, А мој живот утеху не пружа.
Често пута кад те видим гредом, Ја тек видим шта си била за ме, Успомене изађу ми редом, Тужно, мртво, погледају на ме. Ти још не знаш ни да л' сам те вол'о? Моја љубав остала је тајна.
Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који
Свуд мртво море, свуд нигде ничега; И спава вода, и нема промена. Нема промена. Сан једнак, камени Спаја сва места са пределом
своје И срце, што се у камен претвара, Време, и везе простора, и боје, И сан живота, илузија стара, Пашће, к'о сада мртво море што је Пало на гробље, вечно га одмара.
Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као опело за мртво пролеће, Као залазак сунца и брегова, Као коб моја да заборав сплеће?
мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво време мирно се помаља. Видим једну звезду у обмани више И осећам како тишина мирише.
моја младост, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, За чиј' одмор још сазнала није пратња, Иако јој лице мртво мирно вене.
спава моја снага, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, Чији одмор уклониће моја пратња, Јер сад њено лице мртво само вене. 1912.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тај облак, разом брдина, помало се дизао и претио што скоријом кишом. У ноћи духну мртво југо. Омећавило је, и у освитку није смрзло. Назуше лако опанке, — попустила кожа и опута.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Понекад је именује и као кост и кожа, што већ доста јасно упућује на мртво тело у земљи. Несумњиво, овај Настасијевићев лик повезан је са теткицом у српским народним загонеткама, која такође
Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је занавек.“ Слике и музика, то нису само два основна састојка поезије него и два облика у којима нам поезија говори.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
позван у Двор и тај посао треба брзо свршити, јер бивало је да ја по коме до несем цилиндер, а он га погледа кô крава мртво теле и вели: „Доцкан, носи натраг”! ЧЕДА (усплахирен): Дакле, бивало је и то?! (Одјури вратима и продере се на њима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
опажању појављује исти онај помало сабласни пејзаж, са симболичким наговештајима умирања и смрти (све је „црно, „мртво” и „пусто”), који и Софка у Х глави опажа на путу између теткине и своје куће: „Пошто затвори дућан, пође.
А и газда Младен, видели смо, у сличним тренуцима такође све око себе види као „црно”, „мртво” и „пусто”. Али нигде толико сличности нема са Софкиним еротским сновима и мрачним сликама смрти као у приповеци
„Мртва ноћ”, „мртво падање воде са чесме”, кад је око јунакиње све „мирно и мраком притиснуто” (као у гробу), или кад она запажа
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе. Спочетка тихо и мртво, окрећући све начине гуђења натмурено н забринуто, па онда успореније а јаче, док не зајеча цела одаја.
Бејаше као лавица одлучила да му се, баци са тим јединим оружјем у руци докле једно од њих двоје не падне мртво. Но он, чисто и не схватајући каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати
“ Па се наднесе над мртво– га сина и махну руком да га открије. Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота.
Наилази Мет Фираја. И земља је у том тренутку лица имала. Збуњен, преплашен, мртво корача и мутно, а још зверски, погледа. – О, Мет Фираја, а зар још шећеш по земљи!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1881. ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава
Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења! Спалили су мртво тело неумрла дива, Његов пепео сада веће сребрн ковчег скрива, И баш сад га гробу носе да навек почива. Сад га носе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У подножју ветра немерљива сен охолости Нестаће у пепелу оних што више не постоје. У пусто срце у мртво време ме зови, Минула чежњо, да се свет понови.
То што реку из земље изгони нека нас лечи кад хлеб нам у камен претвори свет кад огледало бива њено мртво лице за птице крилатице изнад зле литице. Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш?
Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Треба га однети. — чуо се један глас. Војници раширише један умотани шињ ел, и ставише на њега полуголо мртво тело. — Повадите му све ствари, — наређивао је трубач, јер је ађутант избезумљен клечао и јецао.
— питао је бесвесно Душко. — Известите команданта пука. И док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној руци, пође низ густу шуму на падини.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити ниједан поглед на њено мртво тело. Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим
Њима се допало, и хтели су да сазнаду шта је било даље: ИИ Погледај, моје је тело скоро мртво А још је увек црно! — Могла си бити мојом радошћу!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода! СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је носила мртво тело мајора Стеве Велимировића. Нападнут, увређен, осрамоћен, и пред вршњацима, и пред млађим и старијим официрима,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада
Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на мртво срце пада. Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без мириса.
Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока враћа, Па на мртво срце пада. Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без мириса.
Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без мириса. ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
посао прилично узалудан и непотребан: час као вештачко и насилно оживљавање нечега што је већ давно а заслужено мртво, час као ташта забава са склоностима за бизарно, куриозно и прециозно у овим временима најмање приличним таквим
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— чуди се котлар. — Да шта ти мислиш? — продера се Симеун. — Кад сам стигô у Мајдан, мртво све кô гробље. Ниђе никог!.. Паче није! Нијесам још био стигô... Ама, немој, оца му, пометати, па чојек не зна како ће.
Ја одја' ата и дадо' да га водају, па се онда, кô какав кесеџија, крену' силовито кроз сокаке и мáле. Све мртво ко гробље. Само сабљетина о калдрму звецка, а 'оџа на џамији учи. Учи, 'оџа, и ја сам учио!
Буди мене миран“ — па ће те на мртво име испребијати, ако је јачи. Крошто, зашто, то нек сами Бог зна. А право, по души кад будемо говорити, мекана је срца
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
приповетке, затим и алегорично-сатиричне приче, у којима је највише постигао ("Страдија", "Данга", "Вођа", "Мртво море" и др.).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се.
Куку, чедо! Куку, мртво дете моје! Шта мајка дочека! Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
из Срема (Вук, Пјесме, 1, 678) која је певана на следећи начин: женско дете, легнувши на траву (леђима), »учини се као мртво«, а остале девојчице стану око њега, и посипајући га травом певају песму која почиње стихом »Умре, умре Рајоле«, а
, 68); р. ките мртво дете, момка и девојку (ибид., 100). Рузмарин. У народној песми девојка: »Све сватове на венцу превезе, Младожењу на
Ћипико, Иво - Пауци
— Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ... А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева свјетлост... Раде се унеке трже, вели Маши: —Касно је!
Било је сигурно к'о у цркви. А сад?...” И у души смутио би се ... Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.
Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи. Док ду'не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.
!” А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће. Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће, Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. 1887.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво. Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије...
Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво. Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије...
И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу своме, јер
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће. Сека је родила мртво дете, не осећа се најбоље, муж њен пише да би добро било да је неко одведе до оног блата где се некад лечила.
Он је стигао на погреб истим возом којим и Миланово мртво тело и Павле и чика Сава, али не знајући с ким путује. На перону, кад је изишао из последњег вагона треће класе,
Последњи пут. Све је било унапред спремљено и предвиђено, и мртво тело фрау Розино пренето је у градић неки у Аустрији, откуда је снажна Јеврејка некада залутала или с планом дошла у
И болничара Енглеза, и Руже Циганке и њене деце. Бранко је пратио мртво тело Павлово у Немачку, а жена и син дошли су право тамо.
Папуџија Рака отишао у полицију да пријави свој стан под новим именом, и мртво заборавио да станује у „Тацитовој” улици. А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита.
Патио је од астме већ као млађи човек. Он се два пута женио. Прва жена му је умрла кад је родила друго дете, мртво. Оставила му је сина, паметно и љупко дете, али слабуњаво дете, криве кичме.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— и показа ми нов новцат златан дукат — а ако не положиш, слободно ми немој ни долазити кући, јер ћу те испребијати на мртво име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лица су била потамнела од преживљених мука. Изнад завојишта сретосмо војнике, који су носили мртво тело једног официра. По еполетама видимо да је капетан. На његове груди ставили су пробушени шлем.
Болничари дођоше. Пребацише чаршав и изнеше мртво тело. Чујем где говоре да је био артиљерац. С тешком сам се муком придигао да прочитам његово име на листи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Кога имам? ТОМА Никога! Све живо помрло!... АРСА Па кога? Зар Тасу кмета? Он, ако оде тамо, или све на мртво име испребија, или и сам с њима заседне, па онда још већи лом, још већа мука.
Ноћ летња. Шарпланина у небо штрчи, а испод њума легло пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прошло је љето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ниједног славуља; Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... 1908. БАДЊА ВЕЧЕ Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
са Илијадом, уочићемо следеће: овде су богови пропаст Троје одлучили у четвртом певању, али та је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Погледај. Зурили су дуго у тајанствену бистру воду без риба, без жаба, без иједне травке. Све је било мртво и тихо у плитком језерцу које се пружало некуд у недоглед кроз каменит ходник ниска свода.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал’, све мртво лежи. Ни душе живе чути се нигде. Онда разљути се цар, виде: сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а
« ПАКАО САМОЋЕ Опет у мртвило вечито пасти! А да би и то баш ка што овде мртво лежало, то би јој ка цвеће и ковиље мртвило мнело се.
Те писмо којено је прилично к телу, достапут је недознано, и ка мртво свиди се без бистроумља и размишљавања. Много и много има у писму загонетки, штоно се притча нариче.