Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години... Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Писана је иста чаша и вашима, и нашима: у мртвом свету, крв ће наша преживети у вàшима! ШЛЕМОВИ 1. Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ни у природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без његовог гласића, с мртвом руком на срцу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А пробудио га је са сланим сузама у оку. Имао је сан о својој женидби, о сватовима, у којима се, са својом мртвом женом, венчао, а о којима се, по целој Бачкој, и по целом Срему, дуго, причало.
Шкргутао је зубима. Чинило му се да се са својом мртвом женом, због ове упаљенице заувек растаје, да је никад више неће, ни у сну, моћи видети.
Везани су они сад, много јаче, том смрћу. Неће она отићи. Куда би без њих, Исаковича? Неће се она вратити мртвом оцу. Свет ће нешто разнети, разграбити, из кућа, у Неоплатенси, у Варадину, Суботици. Родбине, при смрти, краду.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Гајић, М. Ј., С Лепенице на Радику, ГНЧ, 21, Београд 1901. Геземан, Г., „Једном мртвом песнику“, Зборник у славу Филипа Вишњића, Београд 1936. Геземан, Г.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Глас из дјетињства) Истим вртлогом захваћена су стара и нова збивања; у мртвом и прохујалом препознајемо своју будућност; у ономе што је било оно што ће бити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
своје песме, тежак, усиљен, неприступачан језик којим је писао — још више су чинили његову поезију архаичном, туђом и мртвом. У доба од 1820. до 1840. Мушицки је био јако на гласу.
приликом је писао: »Срби очекују још свога Херкула-Кораиса који ће очистити ову Аугијасову шталу, и који ће и старом мртвом црквеном језику, и новом, живом, народном, зајемчити њихова узајамна права. Он ће доћи, тај Херкул-Кораис.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Затим следују примери, и похвале мртвом и утеха живим. Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
можда си ти заиста и погинула, а ово се некаква друга баба приповратила из те проклете Афабрике, па сад с тобом мртвом спрдњу ћера и хоће да се дочепа Данине пензије. — Хајде, болан, бако, не шали се. — Богами, не шалим, око бакино.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Вели: можете, али боље: стрпите се; покојникова је жеља била да будете стрпљиви. САРКА: Лако је њему мртвом да буде стрпљив.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кретосмо право навише и јасно разазнајемо праскави пуцањ аустријских пушака. Сада смо у мртвом углу. Али са зебњом помишљамо на онај хрбат изнад нас, са кога се види батерија и где звижде куршуми са свих страна...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад сам силом ћуди, Госпо, не знам чије, На северу мртвом, где се мрзне море, Где ниједна тица пропевала није, Где прастаре шуме никад не шуморе, И где снежне јеле што столећа
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да се могу разговорит, срце моје, а са мртвом твојом главом, кам да ми је! да ти црне очи виђу, очи моје, да пољубим мртву главу, мјесто брата, да очешљам дуги
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти је силну запредати, Старом свату сести у зачеље, Мртвом вуку бројити зубове. Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути.
(Очи) 31 — Две виле из пећине вире? (Очи) 32 — Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари? (Човек) 34 — Запјева сужањ кад на слободу изађе? (Новорођенче) 35 — Земља земљу копа?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
опази у кошари само главу и реп од ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости отиде па се умртви на путу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Много пада! ЦМИЉА: Она кучка, она Госпава! Онај женски распад над распадима! Шта му сад мртвом вреди што је признала? ИКОНИЈА: Зато је онај казо руке крваве!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Војници га збуњено гледају, па, псујући му женску децу, приђоше мртвом војнику. Пуцњава се прореди. Јауке рањеника угушује кукњава жена по селу. ...Моја буна је друкчија била.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
слова велике књиге природе и тражио истину свугде и на сваком месту: у зрацима сунца, у ваздуху, на мору и на копну, у мртвом камену и у живим бићима; тражио сам шта то све држи, креће и преображава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
опази у кошари само главу и реп ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости отиде па се умртви на путу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб. Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће, Ни своју коб. Пијемо с уста и чаша.
По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела.
У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда. Сећањем опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити
Више се не страда. Сећањем опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави, бола, звезда и страдања.
опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави, бола, звезда и страдања.
Видим једну звезду и крај њеног доба, Једну моћну сенку што лагано кружи Над њом мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за умрлом тужи, Ил' ту зато стоји да нејасно, тавно, Каже шта је било некада
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
12 Овакви сабласни пејзажи, са „мртвом ноћи”, „мртвим падањем воде са чесме”, са хладном и „мрко-гвозденом светлошћу” месечевом - који су чудесно слични
Јер његов живот пре и после тога није исти: један Младен заједно с „мртвом љубављу” умире, да би се појавио други, „сух”, „крут”, „одмерен”, с „полаганим покретима”, навек и у свему „као што
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чежња и љубав, која На голом платну дивне Слике развија, И мртвом кршу мраморном Живота дâ. Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој!
патничких мука стоји пирамида; И кад су свечани хорови умукли, Одежде, стихире пратиоци свукли И одали цару што се мртвом даје И стишали своје прве уздисаје; Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне):
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се касно остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај путује Времена којим сјај путује Цвет си што живи у мртвом телу А не зна име догађају Који расцвета ружу белу За потонули пламен у мају За потонули пламен у мају Сјај који себе
икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о
Краков, Станислав - КРИЛА
У жбуњу преко рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно металну трубу и чији... — Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу. Навикла се суза оку, Издахнути ту је рада; Ал’ се с мртва ока
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Ишли смо слободно, јер смо још увек у мртвом углу. Али већ чујемо непосредно изнад наших глава онај језиви писак куршума одбијеног од земље.
Овде смо у мртвом углу. Војници се пузају уз онај камењар. У равници остали су мртви и рањени. Јаук се разлеже на свима странама.
Они се спремају да кидишу на онај мерзер. Можда ће тај јуриш још ноћас извршити. — А, тако. Господин, дакле, гине у мртвом углу. — Немој да се љутиш! — Коста ме лупи по колену. — Он је добар човек.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дед и отац склоп’ли своме Оцу, морадох ја моме Оцу мртвом очи склопит; Жизин ситом ко ће мени Склопит очи, погођени Ко ли за мном јао! возопит? 1832.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мали је Ђоко вас дуги дан прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га нијесу могли никако раставити. Заспао је, да се никад не пробуди.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Немо поток бежи — ко зна куда тежи! Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
десет дана по Прохоровој смрти ја сам претраживао ливаду, тражећи у трави његово чувено распеће јер сам видео да га на мртвом Прохору нема.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху доле у мртвом, дубоком мраку. И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мучила ме мисао да ли и за наш организам важе неминовни закони који му у напред означују ток, као што то они чине са мртвом природом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(охрабрена): Ох, сви они, и кад дођу, као да су дошли њега, покојника ради, да њега виде, да њега походе, и као њему мртвом да угоде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија.
То је једно даноноћно надрастање и путовање. Једна жилава конкуренција свему живом и мртвом. То је један живот и исхрана без земље! То је чудо! То је јеврејство!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја: (најзад и мртав пролајем): Сасвим, као што сам и ја рачунао на новинарску насртљивост, који ни мртвом човеку не дају мира. Дакле, шта сте ради? Новинар: Напољу се говори да сте ви умрли?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таква је, на пример, у двадесет другом певању Илијаде иронија упућена на рачун оних који су „јуначки“ задавали ударце мртвом непријатељу: кад је, наиме, Ахил убио Хектора и почео да скида оружје с њега, дотрчали су Ахејци и стали да гледају
ломи оружје и убија Шарца зато што, по старом веровању, оружје и коњ само у том стању („мртви“) могу да припадају мртвом господару. Васа и Исаија су обична калуђерска имена. Биљеге му никакве не врше, тј.