Употреба речи мучаљив у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година! Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу Црногорцима и бјеше здрав ко дријен, пуцаше од једрине!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми навече попријети прстом. — А ти, језичко, нек те ја још једном чујем да блејиш какав је ко, па ћу ти ја

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и

је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив. Сви су се чудили шта је Бакоњи. Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Преиспитујући у мислима прошлост, сада су се сјетили само да је био крајње мучаљив: осим најконвенционалнијих ријечи, обичних „да” и „не” и „можда” и „како хоћете“, којима се експедира и напријед тјера

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности