Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, опрости, ако с права пута Кадикада млађано залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамује, Да га туђа рука зарањује! (7.
XXИИ Он на трави росу глену, Чини му се: гледа сузе, Глену реку сад студену И туга му срце узе: Како мучке тече сјајна, Њему јаче срце бије, Као нека тешка тајна Тамо на дну да се крије, Све га јаче мучи, мори, Но сад
Гроб пред њиме, ох чиј' ли је? Ма на њему плоче није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту легâ, Али Урош познаје га.
Испочетка по коју збораху, Ал' сад мучке горицом јахаху. И Милета гледа друга свога, Чини му се сјетан дозлабога, Крупно нешто учи у памети — Жао беше
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Према пријебоју бијаше тара, а над таром о чукљама повјешано одјело. Дуго су тако мучке сједили. Вјетар је, на махове, хујао и потресао вратницама; торни пас у авлији би понекад крупно залајао па умукао; у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Сачувâ те бог од зла госта, од трула моста, од пса гарова, од Турчина манова и од кучке која коље мучке. Ове године дијелио шаком, догодине капом, до друге торбом, до треће врећом, и снахом срећом.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз капиџике да се изгубе заједно са
Ћипико, Иво - Приповетке
— па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места. Међутим сасвим је заноћило. Из околних кућа разасипље се ређа и слабија светлост.
Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке, згурени, полако круже уоколо... Одједном застану.
Ћипико, Иво - Пауци
Тежаци су мучке преоблачили обућу. Из назувака сипаше се суха земља. Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се
тек да јој чује глас. — Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . Мучке, к'о потајице, уљегоше у оживљено село. Код својих кућа дружина се растајаше. Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.
— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу. Упутише се мучке кроз село. Између кућа бијаше све мирно.
— Обаћ' ћемо мој сад, а и вруће је! Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом. Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје
—Муч'!... — окоси се на њ Марко. — Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан. Породица, сва на окупу, изиђе у кућу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
победâ љубимче гордо, С проклетством павши, поражен пада ван, И праћен подсмехом и грубим поздравом робља, Поздравља мучке вечности хладни сан. Смућени, наги стреме, и дечица вриште мала, Кроз тавне одаје хори се њихов плач, Но заман!