Црњански, Милош - Сеобе 2
и та јесен, јер је тешко бити весео, кад се напушта кућа, у коју се радосно дошло, а која се напушта, тек што се на њу навикло. Ни јесен, међутим, није била у Кијеву онаква, на какве је био навикао, у Варадину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Врага, за луду нема закона, шта јој ти можеш, трпи што те снашло. Дијете је, канда, некакав мирничак, навикло на сваку невољу поред будаласте матере. Не чуди га, ваљда, ни то што се нашло само на милиционарском столу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У соби је тишина, на коју наше уво није навикло, те нам је необично и готово нелагодно. На вратима се појави батеријски наредник и стаде мирно пред Александром.
А из даљине допиру потмули пуцњи стражара, на које је уво наше навикло исто онако као на откуцаје часовника. Ова необична тишина почиње да ме мучи, те прикупим дизгине и покренух кона.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога. Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Оне су најтеже и основне, поред осталог, и зато што их није изрекло једино ухо навикло на лирику „меког и нежног штимунга“, него их је изрекао и контекст српске поезије у коме су ови нови стихови морали да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У даљини одјекнуше неколико пуцњева, које у обичним приликама и не чујемо, јер се наше уво на то толико навикло, као на откуцаје часовника. Неки миш је гризао дрво... Све ме то сада занимало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сад је наша судбина у рукама ових непознатих и страних људи. Наше око навикло је на широке просторе, а сада смо скучени, збијени у полумрачној кабини, те нам је необично.
И међу њима стражар из неког шумадијског села. — Лепа је ово земља, али некако једнолика и тужна... Навикло је наше око на разноврсност, а ово стално зеленило замара. — А и људи су некако чудни...