Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Хајде де да си бар војску одслужио, друго би било. — Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде. — Е, е, лажи само. — Дај вамо па ћеш видјети: Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало.
Почепркао је по свом сандуку, извадио из плаве хартије Петраков сат и неповјерљиво ме погледао. — А знаш га навити, велиш? — Знам. — Дедер. Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте.