Употреба речи навише у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

фигуру чинили: незадовољни с тим хотели су, штоно Латини веле, пер фас ет нефас, а наши веле: с богом или с врагом, навише, пак онда што? Осрамотили смо се!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја одма пошљем за оне четири кумпаније које су на одмор отишле, и скупим, и близу Добраве дођемо, пак ћемо преко Варне навише, али дотрча један Србин на коњу и каже да дођоше Турци у Шабац, уђоше у град, „и ја — вели — једва утеко̓”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише... Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. Механа је у селу М....

— рече она и оде да послује нешто по кући. Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. Било је већ око заранка.

Било је већ око заранка. Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе. Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то. Кад има шта видети!

— Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину. Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто.

Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом! Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. — Јеси ли ти то, газда-Рако?

Куд бих ја то казао?... Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти! Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. Сима не хте кући, него окрете наниже механи. Пуна механа селака.

Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво! Пође мени коса навише. Вратио бих се, али куд ћу обилазити. Хајде ја, хајде... Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном.

Зарони ти он лепо. Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...

Куме! Ви'ш, оооде!... Мати пође коса навише. — Хајдемо, куме, кући! Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.

— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој... Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад

Иде Тиосав навише, и сам се једи што га је Цинцарин тако преварио. Кад већ зађе у село — сустиже га Витомир, његов први комшија.

— Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни. Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе, дете, донеси ми онај пусат!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску. Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Лако се наљути; натушти се, гриска доњу усну, десни брк суче и издиже га навише, веђе му се састале на челу, а оне црне очи севају. Јао! да онда неко дође да му каже да нисам знао „алекције”!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— но само је зло то што је врло нобл за њега. Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, тојест да сутра отпутује. Опрости се са мајком.

Африка

израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.

Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.

Ништа! Има још двадесет девојака горе у собицама на балкону и доле у собицама око дворишта, које гледају у нас навише, извијајући своје шије пуне корала и дуката.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ти разлози нису били куповине, ни ствари видљиве, ни стварност, него неко уображење. Павле је био уобразио да некуд, навише, на висину, иде. Његов пут, који се пео у даљину, на планину, водио је у Росију.

Кад су братенци, доцније, о том причали, Ђурђе рече да се био зачудио колико су беле, мало навише, кад задигну сукњу, и вежу чвор на сукњи. Тамо, каже, немају траг ропски.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер тако му припремаше узлажења одоздо навише. Јер није хтео да се та велика светлост прикрива под одром у туђој страни, нити под мерицом у пустињи, него је хтео да

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Словенска села пасу стоку поглавито по странама високих планина Перистера, Галичице, Петрињске планине и др., а даље навише пространи сувати тих планина су паше сточара Аромуна, којих око преспанске котлине има у већем броју него и око једне

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу. Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу када млада полази на венчање, треба да јој другарице мало подигну сукњу навише да би имала порода. Свадбене игре често се изводе из истог разлога.

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих. Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак.

лопатицу од плећа; прегледа је озбиљнијем изразом са свију страна; премјери је прегнутијем палцем у дужину; диже је навише, налијево, десно, према оку, па поче: — Кутњи ти је стожер и ове године тврд!

— Лазо! — зовну владика. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. И одазва се: — Заповиједајте, господару! — Колико ћеш имати пецива?

Нека бог и за то излије свој благослов на твој дом и твоје братство! Од црквенијех врата па навише уза стубе, до краја ходника, људи се наврсташе на двије стране, да владика прође између њих.

“ Сви ударише у смијех. Владика пође навише, лак и весео, и рече: — Мој ђакон све шалом зачиња, али о свему промисли! — А погоди ли мој сан? — пита га Иво.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А сељаци јаучу, вију се и крвљу из рана шарају калдрму. Навише, изнад угнутих, старих кровова и башта, диже се велико, жуто здање, окружно начелство, у чијем дворишту по калдрми,

Наниже и навише чаршија је. Дућани високи, уски. Час збијени, час растављени каквом запарложеном баштом, ограђеном тарабама, испод

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад лисица то виђе, нађе се на чудо, па гледајући кокошке навише рече им: — Што бежите, јесте ли луде? А зар нијесте чуле како је данас учињен тврди и вјечни мир између свију

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Неки левак рече, не знам више ко, да „човек почиње тек изнад барона, па навише!“ Ја бих радије казао да се испод Хемингвеја налазе све сами мамлази, орангутани и битанге, и да је то моја једина

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Надамо се да ћете опет доћи. — Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура! — вичу војници раздрагани. Они се више и не обазиру на онога брђанина, који кевће као псето још од јутра.

Свакога момента зазиремо од куршума што, одбијени од земље, зафрчу изнад наших глава... Кретосмо право навише и јасно разазнајемо праскави пуцањ аустријских пушака. Сада смо у мртвом углу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи.

Сагосмо се сви и заклонисмо за трње, а Љубиша јурну навише, десно од нас. Кад се одмаче далеко, изађе из трња и пође чистином врљикама. Онај иза чатала узе га на око...

И после тога, он почитује капетана к'о год и ми... И тако ућутасмо, па само погледамо навише откуд ће наићи капетан, али дванаест прође, а њега нема. Видесмо да неће ни доћи.

»Шта је то ?« — питам једнога. — »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави почасна камилавка

« питам их зачуђен. — »Ето, сад смо сви једнаки, јер смо сви деца његова...« Крстим се од чуда и хвалим Бога! Навише, дубровачком улицом.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху. Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

слојевима воде између дна и површине употребљава се опет једна врста кесастих мрежа са хоризонталним отвором окренутим навише.

Мрежа се са брода спусти право наниже у воду до дубине до које се хоће, па се затим машински извлачи навише док се не извуче из воде. Разјапљена кеса прогута све што се нађе у вертикалном стубу воде кроз који је она прошла.

Имаћете одиста изванредан призор кад на површини наступи бура, а ја ћу искренути куглу тако да се може гледати укосо навише. Гледајте сад узбуркану морску површину и таласе на њој, па упоредите са оним што се осећа овде на дну морском.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом навише да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог

— поздрави га Софка и приђе му руци. | Он је пољуби. Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе. — Добро, чедо! — увређено јој одговори.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Зулумћар куд год хоће, и ђе му се деси, а прави Турчин само оно мало што је мимо рамена навише. 5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети.

МУШКИ: Није тако већ овако, овако, овако! (Почну сви мицати обема ногама, навише и наниже, као да се бибер њима сеје). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер копа, овако, овако!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

прво исповедање оних који одлажу световне власи јесте да се исповедају само оцу, а не коме другом или игуману, као што навише писасмо, да би знао отац свих дати свакоме потребно исцељење. И ово треба да буде овако.

буде ко непокоран, непомирљив и непопустљив по својој чинећи вољи, а не исповедајући се игуману или општем оцу, како навише писасмо, него он другог себи, а не овог, одређује оца духовног, и њему мисли стара се да излаже, изван и далеко од

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки

Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и нечујно расту навише. Не помажући се рукама, Аћим се усправља и окреће Ђорђу, испражњеној кошуљи и зубуну што још увек стоје у замућеном

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

у доба дана кад сунце достиже зенит, стане на један од углова раскрснице Улица Седмог јула и Душанове, па се погледа навише, уз падину, према Зереку који се оданде види и према КнезМихаиловој која се не види.

Повремено, у ранија доба, као да је настојала да промакне навише, поред начичканих дућана, преко Стамболкапијске улице, како се онда звала УзунМиркова, до велике Куманудијеве куће, на

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

отпадника, и порази невјерне полкове - у тренућ се муње упрегнуте у свештену творца колесницу дугом к једној све навише страни, повратише полет колесници. Господ славе на трон се поврати!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Било је хладно. Полако, подмукло магле се подизале навише, пењале до њихових ногу, увијале њихова тела хладом, мучиле њихове очи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Нада мном су дрхтале челичне жице док је стаклена кутија с мојим тијелом клизила навише уз танану зуку. Са сваким катом освајала је свјетлост.

жене, и која тој вјери и подаје дјелотворну снагу, да ће устрајношћу и стремљењем успјети да ме опет извуче нешто навише. Можда је, за неко вријеме, у том и успијевала.

А чему?... Твоја ће путања, Ерна, у то ни часка не сумњам, одлучно кренути навише чим се отарасиш овог утега који ти се прикачио о скуте...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник. Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна

— зачу се глас испред куће. Ђурица познаде глас Вујове жене. — Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима... Он се стресе и пожури уз брдо...

« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу... Окрете главу навише и погледа Митра... Све му је сад јасно... — Дигни ме — вели му загушеним гласом. Подигоше га. Стаде на ноге...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у стидно, а од паса навише у дивно, што чојека премами да је вјенча.

који се ту намјерио, рече у дружини: — Дајте, људи, да сваки право каже ко би што најволио од ћевојке лијепе од паса навише. Један рече: — Ја бих најволио њезине три бијеле ствари: грло, зубове и образ.

Ћипико, Иво - Приповетке

А и сутон већ се хвата по потоцима и доцима; постепенце неосетљиво диже се навише, док не посурише над њима и највиши висови и све се заодјену суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

При томе се послужио положајем тела који поглед усмерава по вертикали (одоздо навише), што није ни обично ни сасвим природно.

Поток тад више не тече, већ пузи као црв, и то с ниже тачке навише, а и ја макар за тренутак губим свест над бескрајном дубином плавила која је испод мене.

Разуме се да ће то бити најближе онима којима је навише стало до књижевности као књижевности, или другим речима: до књижевности као специфичне, језичке уметности.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Одмах потом усмерење се мења: започиње успињање „изнемоглих” људи, дакле напорно, тешко кретање навише. Црњански је, уза све то, имао и срећну руку у предочавању даљинске перспективе, јер ју је повезао с временским

појачава, то показује и овај занимљив податак: у првом издању романа три пут је поновљено да се облаци ковитлају „све навише”, а само је на крају речено „спуштаху се све наниже”; касније, већ у другом издању, Црњански је „навише заменио на

ковитлају „све навише”, а само је на крају речено „спуштаху се све наниже”; касније, већ у другом издању, Црњански је „навише заменио на „наниже”, и то не једном, него у свим случајевима.

Петровић, Растко - АФРИКА

израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.

Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.

Ништа! Има још двадесет девојака горе у собицама на балкону и доле у собицама око дворишта, које гледају у нас навише, извијајући своје шије пуне корала и дуката.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Но сјајна рука правде вечите Нека понесе венец победе! (Вук долази сасвим поремећен, цев од пушке у рукама, кундак навише, вес запао, гуњче раздрљено итд) ВУК: Амин, попе!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Када будемо према њему, скрените надесно, и у стрељачком строју право навише. Ишли смо ћутећи, журно, један за другим.

Непријатељске жице су на више места искидане, да су слободни крајеви жица штрчали навише. Бугарске објавнице биле су потпуно разорене. Наш војник на стражи рече ми да је ноћас бачено око сто двадесет бомби.

Осмотрисмо и аероплане. Од њих смо бар на положају мирни. Станко окрете навише, ка рову. Чује се неки жагор. — Овде је земуница командира треће чете.

Лупио сам о зид. Подигао сам главу и погледао навише. Звезде су трепериле. Да ли ко види одозго? „Боже, ако те има, спаси их... спаси“ — шапутале су моје усне.

Хоћеш ли да свратимо код њега на вечеру, па ћемо пред зору заједно навише. — Ха!... Боже правде!... Води Бог рачуна о нама, птичицама небесним. Ко неће?

И роди сина Емануила... Бора се окрете војницима: — Почасни плотун у плафон — и показа руком навише. — Пали. Гру! Лампа се угаси. Са таванице сручи се малтер. Од треска попрскали су прозори. Неко кресну палидрвце.

Али пале су ми у очи њене дугачке трепавице, извијене навише... Били смо већ при крају моста. Одатле настаје брег, на којем се налази један мали парк.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ближе ли ступе к теби, у висоту Узлећеш од њих навише; но опет Блеском се твојим рад осменеш Натраг, да за тобом жељно блуде.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Да л’ поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази. Ил’ крадом облак иде навише? Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Ч̓а Марко оде. Али не умирен. Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући

Ћипико, Иво - Пауци

Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... Но сунце почело да угријава. — Још ћу ову обрати, па ћу ћа...

— Дођи и сутра. . — Ако будем могла .. Па се часом ћутке гледају и— пољубе. Дјевојка крене кроз маслиник навише. — Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. Она се обрне: — Збогом! — изусти он.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чудни самотни окрајак шуме, који је нека непозната сила повукла навише, чупајући га као кутњак из вилице, а није га ишчупала до краја, већ га је оставила да се ослања голим каменим панџама

Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама. Хватам дрхтавим шакама избочине, углављујем стопала у пукотине, милим навише као пуж. Понестаје ми дах, зној ми с чела цури у очи и замагљује ми вид.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Затим се одупре шакама и главу прислони поду, мало се одмаче, и опет поче да темена. Онда диже главу и управи очи навише. Лице му устрептало, очи молећиве, а усне фанатично убране, као да тражи милост, помоћ, да Алах сатре невернике...

Замало да изгинемо око њега. Капетан Радојчић настави: — Иза те коте, а још даље навише, налази се положај Метери Степе. Од овога места пружа се дугачка греда која води право на врх Кајмакчалана.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Мисли, љубо, кога тебе драго, тј. удри кога хоћеш. Но му грлом бане запињаше, тј. затезаше (подижући му браду навише).

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Шта ви ту шапћете, а?! — грмну он тако строго да најближи ђак шаптач и нехотице суну навише и укочи се у мјесту као леденица. — Шта шапћете? Преплашеном ђаку — шкљоц-шкљоц!

све више растао и понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну заповједнички глас: — Натраг, душманине, јер ћеш добити по глави!

— молио је дјед Алекса све више кашљући. — Добро, хајде пењи се — пристаде добродушни дјечак па и сам крену навише уз букву. Дјед и унук стигоше тако наврх дрвета и горе се смјестише као двије вране.

Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина! — помисли сав ошамућен, у ватри узбуђења. — Не да резервоара Нијемцима у руке!

Подиже се и Мачак. На томе мјесту тунел се пењао стрмо навише. Из тога правца продирала је разливена бијела дневна свјетлост. — Видиш ли? — узбуђено упита Јованче. — Видим!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И ви ћете се наспорити и узрасти по навише. БОГ СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ Заслањаће те облак од сунчане пече и пустиња ће ти провидна, мирна бити.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад би седао, увек би прострô најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности