Употреба речи над у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

?...“ „Јест“, рече отац. „Победиоцима суде побеђени, над мужевима владају кукавице!... Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом.

Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години... Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире...

То су моји другари, који ће над мојим гробом као остављена сирочад процвилети... После пола ноћи диже се Алекса да иде. „Куда ћеш?

Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу. Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби... То беху последњи пољупци. Он беше рањен... Крв му је лопила из уста и из рана.

— После се окрете к мени, па сасвим сигурним гласом, кâ оно судија коме је испит над кривцем добро испао, поче претити... — Видите ли ви онога господара трговца?...

Па онда узмите лепо старца за суву руку, одведите га на најсјајнију звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се,

С највећом нежношћу привија ране у боју рањеника, пружа им мелем, а кад их излечи шаље их у бој, да погину... А над гробом својих љубавника плаче... Ја сам једанпут војевао за њу, за ту божанствену девојку.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но преимуштество их над свим другим состоји се што оне совершено пристоје како највећим философом и политиком, тако и најпростијем сељаном

δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Рибама и зверовом и птицам летућим дозвољено је да једно друго једе, зашто нејма правде над њима, а људма је дао правду бог”. 18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци.

Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори

лакедемонски законодавац, хотећи својим грађаном да дâ познати какову силу воспитаније имаде не само над људма но и над скотови, узме два кучета од једне феле, заједно од једне кучке окоћена, пак једно научи ловити зецове,

лакедемонски законодавац, хотећи својим грађаном да дâ познати какову силу воспитаније имаде не само над људма но и над скотови, узме два кучета од једне феле, заједно од једне кучке окоћена, пак једно научи ловити зецове, а друго ништа

Заповеди пустити и два речена пса у салу. Онда ловац полети за зецом и не обзирући се на месо, а други склопи нам се над чанак не марећи да је ту хиљаду зецова.

Ко је немилостив к скоту, немилостив ће бити и к човеку, само ако му се власт над њим да. А кад човек има неке дужности к животињи, колико више мора имати к себи подобном словесном створењу?

Такову ужасну силу има над човеком наука и обичаји. Ми се чудимо другима што неће да се освесте, а они са своје стране не могу да се довољно

Предрага добрим срцам имена, кад ћете сву власт нашу над људма примити? Кад нестане међу њима варварства и невјежества и злобе.

А кад ови постане краљем, почну га совјетовати неки да се освети над своји злотвори. Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи?

” Кажу наши у Далмацији да се над једним пијаницом упали кућа. Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи,

Овакови су достојни имати просвештена над собом цесара, зашто га умеду познавати и слушати, и заслужују не само његову љубав но и почитаније.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

РАЈЦУ 155 МИКЕНА 156 ЧИТАЈУЋИ СРПСКОХРВАТСКУ ЛЕКСИКУ РИБАРСТВА ВЕЛИМИРА МИХАЈЛОВИЋА И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА 162 ПОСЛЕ УЖАСА 163 РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА

По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају. ПИТАЛИЦЕ Шта радите гласници Скупљамо војску Шта радите

Ал његова се бела коса у облаке над Повленом и снег претвара, његова дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова

И кад се унук, кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се вид испод звезданих круна, у смрт ће да га понесе мирис брезове

блеска ни из чамца нико нам руку не пружа; тону градови, планине, тону цркве, за прамен магле дављеник се хвата. Над баром што нам се попела до браде, од девет небеса, осам се смрачило, а девето се дими. Све изнад њих се запалило!

жене које кувају липов чај и сипају га прехлађеним џелатима; које издајницима рукавице плету, и паликућама лампу над вечером пале; којима нико није толико грешан да га не окупаш, не нахраниш, и не огрејеш, И нико толико моћан да

И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало! Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ,

Доћи ће време кад ћеш се од брата сакривати код јазавца и вука, кад ће над црквама од пепела звона од блата да клати у магли безнадежна рука.

Био би зидар, да му не смета мистрија! Био би јахач над јахачима, да му не сметају седло, узде, мамузе и узенгије! Да му не смета јеванђеље, био би поп!

Није то горе поклопац, него чеп! По грмљавини коју озго чујем, неко нас је затворио у бубањ! (Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп!

Када видиш ко га чиме гађа, шта му купус и кукуруз плàви, шта му крушка над асталом рађа, сам ћеш знати кога свеца слави!

Дунав бесни, дунав расте, дунав кипи! дунав кључа, као да под њим гори! А горе, високо над кошавом, дува и звижди влажан северозападњак!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ако ли једна над другом неко преимућство тражи, то су обе код простог народа слабе, и или касно или скоро обе пропале.

на кумпаније подељена, јоште како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови звали су се среским

Он је од ваше нације као краљ, а добро се пази са принц-Карлом, а принц Карл сада је над свом војском у нашем царству најстарији војвода.

Сад требало је народу суд оставити. Ја сам имао кормчију и читао законе Јустинијанове и Мојсеову строгост над Јеврејима и испишем неколико параграфа из кормчије. Од који̓ побројаћу неке: 1.

Договори се Јаков и Катић Јанко (ја сам онда у Петербургу био): покупе војску око Добране, да учине освету над шабачким Турцима што су преко уговора вероломно Мус-агу у град пустили, и пођу ноћом, а био је велики снег и мраз.

брдо у винограду; ограде нешто шанчића од прошћа Турци нагло ударе тако да су барјактари до прошћа барјаке доносили и над шанац надносили, но ту су сви гинули и барјаке поред шанца остављали.

Ми смо се на једном брегу у планини наднели над турски шанац и тучемо у шанац, и добре пушке лепо у шанац добацују, а која згоди, убија.

А што ми берате и кнештво паша обећава, знајте да ја волим над овим крајем комендант српски бити, него бератом над свим пашалуком кнез бити. А Афизу преко Пожаревачке проћи не дам”.

А што ми берате и кнештво паша обећава, знајте да ја волим над овим крајем комендант српски бити, него бератом над свим пашалуком кнез бити. А Афизу преко Пожаревачке проћи не дам”. — Турци: ,,Миленко!

Карађорђе пресече наше договарање и рече: „Брат-Ђурица, кад си преступио заклетву и ниси над народом надзиравао и ниси чувао овце, а ти узми капу, пак иди чувај свиње, и срећан ти пут!

Видиш шта смо започели, и знај, ти и други, да Црни Ђорђе није подигао оружје да над својом браћом пизму и освету чини, веће је подигао и позвао све вас и свакога Србина на оружје, да на Турцима освету

лорду припадамо, што ће њега султан најбоље као свога пријатеља послушати, и заповедити да се престане од оног над Србима свирепствија.” Пита: „На ком је језику прошеније?” „На немецком.” „Ми нисмо добри немци”, но опет га узме.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока... Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. — А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише.

— Богме никуд! — рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?... Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло.

— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића

А и ваљало је да их насетује. Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом. Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.

Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано. Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо! Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове. Ја духнем те изиђем од њега...

Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама. Осредњег раста, мале главе, кости над очима изишле напред, чело мало, допола чупаво, обрве се саставиле над носом, очи мале и удубљене — нису најживље,

Осредњег раста, мале главе, кости над очима изишле напред, чело мало, допола чупаво, обрве се саставиле над носом, очи мале и удубљене — нису најживље, бркови мали а ретки, нос му прилично заковрчен навише и шиљаст, уста

Дуну већ и хладан ветар; учеста севање и грмљавина; облак се наднесе готово над само село, поче прокапљивати погдекоја крупна кап.

Би још дуго спавао да се Јулка над њим не разраколи: »Еј, Симо, Симице! Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај се!

У оном страху осврте се. Кад оно дете баш над самом јаругом, па гледи у њега. Радош нададе тутањ и, сав рашчупан, изгребен и узверен стрча доле пред механу у

— Их, утече лептирак! — повикаше многи. — Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш! Поп очита нешто над вампиром, па га онда одмах закопаше. На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише глогова.

Стамена беше све наредила на чардаку (а то вам је обична собица над качаром, начињена тако за госте и путнике), узе луч, сиђе низ басамаке, па пође горе у кућу да каже оду да је све

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе цланине... Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... Ето, таква је била Мачва.

У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит

Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха... Он му се једини натурио за пријатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио.

Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа... Гледа у њега, а не мисли о њему... Гледа у све, а не мисли ни о чему!

Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.

Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала!

— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку. Пред њим и око њега лежаху Турци. Он смотри Заврзана над Сали-агом. — Харамбашо!... Харамбашо!... Молим те, ходи овамо да видиш само...

— А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. И... док длан о длан — њих нестаде... А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14.

А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се. Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.

Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!... И стаде се старица превијати над њом. Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања.

А што питаш? — Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова. Ја мислим да овде пише име бегово. Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: — Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.

” Па као настаде нека збрка. Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

чује се да хукти Воденички точак промукнутим гласом; Дим и пламен ждеру небо које букти, А водено цвеће спава над таласом. Опет једно вече...

Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању. И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути..

МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да шуми тугу.

— Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше.

ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар

ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем

Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо.

Вај! И младост прође, кô сунце над гајем! Само још у мени ти си и сад така: У коси ти исти цветови од мака. СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече

Све је мирно тако. На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако. Албатрос је један кружио над водом, Залутао амо ко зна с кога мора.

Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше. Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем. Моја се мати мало и слабо шалила.

Покривао нас је, истина, ноћу кад се откријемо, и није нам дао да се надносимо над бунар и пењемо на дуд — али шта ми је то?

Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом, па зар да ме којекаке изелице из мог добра истерају?... — А ко те тера?

Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж — нигде се ништа не миче. Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ.

Можда је то била и њезина лепота што је тако силно властовала над женама. Њене јетрве оговарале су је између себе, а заклињале и браниле пред старијима и туђинцима.

Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема.

И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима. Боже, кад она дође! Поп ван себе од радости. Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.

Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање. Би ми необично пријатно.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

пре толиких година кад је свршио богословију карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: »Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!« Ах, какав би то красан пар био да се узму!

Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банатски поткресани, па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.

« А Нићи мило, боже, кад је гледа како меси, како се брине за њега, и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!

земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузе пролио, кад никога нема од свога?

»Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несретним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име

Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи, и бегају од ових суморних дана, и

Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.

Беше лепша него икада! Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе

који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. — Да им дођемо у гости!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то много. Цео гроб да им прекрију цвећем и другим зеленилом, те као да би их тиме опоменули шта се овамо, на земљи, над њима збива и догађа. Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето.

шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да призива пролазеће жене: да му уделе... Све их по имену зове.

— нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено. И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу љутито: — Шта ће ми хлеб? Хлеб је за просјаке. А Бекче просјак није! Ракију да ми дâш.

— Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Першуновић је мали бакалин, има више деце, а од штете му није било кураторство над ћерком. Ако се уда, све ће из руке испасти.

Гледа у карте. Карта помишљенка, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка;

Види се да нема ни у чем оскудице. У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане; кревети лепо

Мица себи тражи у друштву првенство над Алком, Алка опет неће да је нижа, богата је, а то више вреди него титула. То су доиста зашкољице, но има од тог још

Ту равновес у природи изједначује ружно с лепим; ту и ружније налазе задовољство кад их лепе хвале над лепима. Ту је онда ружнија над лепом пријатнија, добродушнија, и све друго на свету.

Ту је онда ружнија над лепом пријатнија, добродушнија, и све друго на свету. У једном су Мица и Алка изједначене, имају добре и благе

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Сунце се црвенило изнад шуме и сва природа, као под владом неког дубоког и узбуђеног осећања, заћутала је замишљено. Над сунцем, на плавом небу, један дуги оловни облак, као огромно хоризонтално положено стабло, заклањао је једним својим

му је изглед човека који је стално у сну чулног живота; и ту, чини ми се, не вреди никакав напор ни покушај владања над собом. Ту просто нема лека ни помоћи и то је више него очевидно.

ожењен Швабицом па y инат оцу обукао сељачко одело и као студент носио опанак све до првог рата у коме је био јунак над јунацима.

Битка која је отпочела ноћу једним случајним, несмишљеним сударом из кога се изродио и развио најстрашнији хаос над хаосима, неред у коме ће војнички писци после рата пронаћи најпрецизнији ред ствари, извођен до ситница и на секунде

Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној

Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.

и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и лиферанте и крв и сав други ужас над ужасима? Јер шта је то победа, и може ли је данас бити?

ја један нитков, једна покварена душа као и она жена, па сумњам по неком свом урођеном неповерењу и каљам ону лепоту над лепотама.

Не рачунам ја ту љубав ни у шта, над ми она не даје оно савршено спокојство и мир, који сад потпуно заслужујем. И никакве наивности и ситнице у томе не

Јер се није хтела напустити ни једна стопа земље и ако се и осећало и знало да се над њом са разних страна надвија огромна и неодољива опасност, па се морало напустити одједанпут све, и од оне две велике

Човек који је полетео први, као нека бачена крпа, паде у воду и потону. Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом,

Тада се глава загњури и ишчезе у оној пени. На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржавајући се рукама па је опет нестаде, али задуго.

Африка

Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла.

млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде. Брегови банана; гри–гри на све стране.

Пучина 6,00 над Екватором. Почињем да волим овај брод, црвених димњака, који тако упорно и бешумно плови по непомичној пучини.

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима,

Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде.

После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи,

удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом.

Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене. Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми

Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво

Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу. Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким

На једној је записано: „Томас Кофи, Краљ Моуса, Цар над Царевима“, два корака дале налази се његов гроб. На једној другој кући читам: „Сви ви пажња.

Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у

Црњански, Милош - Сеобе 2

Расцијани нису признавали, над собом, никаквог закона, сем аустријског ћесара, али у време кад ова прича почиње, у пролеће 1752.

Он се беше населио, просто, у највећу касарну, над малом пијацом, поред цркве капуцина, где је Темишвар изгледао као мала слика Вијене.

Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа. И он се беспомоћно осврну, да види, где је оставио Енгелсхофена.

Видим, ено тамо, лево, гробља. А ето над нама, још увек, то Сунце које нас тако лепо грије. То Сунце које је моћније него и највећа бомба из топа.

Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава.

Енгелсхофен је био извадио камиш из уста, али није био устао. Био се само нагао, над балустраду, и намргодио. Гарсули је, међутим, био устао и пребледео.

Затим би, сами себи, полугласно, командовали: „Кехрт еуцх“, и враћали се, истим путем, откуд су и дошли. Сунце је над њима црвенело и сијало се, као бомба.

Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб. Дисао је као тихи поветарац и пућио усне.

Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб. Дисао је као тихи поветарац и пућио усне.

Под прозором су цвркутале ласте, али било их је и над прозором, где су биле свиле гнездо. „Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!

У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа. На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.

“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених, пуних, усана. Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог

Теодосије - ЖИТИЈА

преподобни из Ватопеда у свој манастир звани Хиландар, и цркву у њему посветише Входу Матере Христа Бога у светињу над светињама.

А љубљени син његов усрдно се подвизивао у последњој служби за оца, многим изливањем суза, за целу ноћ цео псалтир над њим изговоривши, и никога није пуштао да уђе к њима него га насамо поучаваше и опомињаше да говори благодарне молитве

И када је свети у светињу над светињама сам ушао и када је свету божаствену службу за свога оца с вапајем крепко и са сузама принео, Бог, „богат у

Свеноћним стојањем и падањем на земљу у подВигу великом све приљежније се мољаше и над тело раслабљенога натклањаше се.

Све заповедивши како ће се молити Богу и преподобноме, означи му и дан у који ће, одслуживши свету литургију, над гробом преподобнога посланицу прочитати.

ава Иларије јеромонах, свету и божаствену литургију одслуживши, и тако у пуној одежди свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и

А када свети дође над болеснички одар самодршца брата, овај му подигнут од других једва могаше дати целовање, уз велики плач обојице и свију

И у време када треба да се освећује, узе к себи у свети олтар, у светињу над светињама, венцеименитога брата великог жупана Стефана, молитвама и мољењем Богу благословивши га, багреницом и

Пошто је ово тако било, убрзо уђе свети са свима епископима и свештеницима у светињу над светињама да сврши свету и божаствену службу.

такође са претходним проклетством њихове зле јереси, пошто су исповедили образац вере, и пошто је прочитана молитва над светим миром, тим светим миром заповеди помазати их по свима чулима и да буду верни са нама.

Свети је заповедио и свима епископима да тако чине над таквима који долазе к њему. А посла и многе егзархе да траже који су као и поганици узели жене без благослова и

свете вере, као што од њега чује, рече му да изговори Три пута, и свети свршивши на њему и све остало што је узакоњено над таквима, и обновивши га свег вепом православља, удостоји га да прими пресвето тело и часну крв Господа Бога и Спаса

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Људи црногорских племена су врло озбиљни, озбиљни до укрућености. Над свима осталим преовлађују два осећања: племенска слава и част и национална мисао или „вера Обилића“, главног косовског

Има доста примера да су чувајући обичаје крвне освете извршивали крвну освету над мухамеданцима који су убили њихова православног саплеменика.

Исто је тако и зона медитеранске климе ужа на јадранском приморју: у Истри се она простире само до на 50 метара над морском површином, а у Далмацији ретко прелази 200 метара. Најзад је и само Јадранско море мало, уско.

Уз ове моралне, главна је духовна особина Бокеља разборитости и духовна ведрина. „Небо је над Боком готово увијек плаво, јасно и чисто, као и душа њених синова.“ (С. Накићеновић, Насеља ИX).

Тако је оно могло дуго одржавати надмоћност над снажним словенским становништвом. Па и када је нестало те надмоћности, јадрански су Словени живели у средини пуној

Стране су врло стрме, готово вертикалне, До висине од 100 метара над реком, што је знак младог удубљивања и подмлађивања долине.

На огњишту су „преклади“ а има „издупка“ у зиду над огњиштем и зове се „кот“. Изнад огњишта су испрекрштане мотке и на њима суше „ченку“ (кукуруз).

Изнад раседних одсека је пространа шљунковита тераса на десној страни Црног Дрима. Горња јој је ивица око 140 м над реком. Широка је северно од Дебра до 4 км.

За време дуге, петовековне турске владе над њима нису на Бугара имале никаква утицаја њихове историјске успомене. Али је турска владавина утиснула свој печат на

То су позната факта, која се не могу порећи. Нека ми се допусти рећи да нигде, откако се био над Европом подигао вихор рата, није било учињено толико злочина као у српским областима које су заузели Бугари.

Крања и Камника је од ових наслага састављена шљунковита тераса речно-глечерског порекла, која се диже око 30 метара над Савом.

По предању Матија Губец није мртав, него су он и његова војска живи сахрањени између две планине које су се над њима склопиле. С осталим старешинама он проводи време седећи за једним огромним каменим столом.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Јесам ли је појео, нисам ли — не знам, образа ми! Сира опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив. Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у уста?

ко чича Тришо, то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо

Човјек с мишем нагну се над отвор, спази у мраку џака некакву необичну длаку, узвикну и тога истог трена деси се страшна ствар!

Значи, стигли смо у неку кућу. Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и развеза га. Угледах над собом човјека великих бркова, а изнад њега чађаво поткровље украшено са двије сланине.

на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам — не знам им број. Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк. Кад облак прође, синуће зрачак... О, тише, тише, чуће нас мачак!

ОПРОШТАЈНА ГЛАВА Вријеме се шуња, пролази и лети — Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају као мачка кроз високу траву.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути, јер свима нама гори кров над главом. Зато сам вас и узнемирио и звао вас да свакако дођете.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи.

Да ли због тога, тек она је обожавала тај собичак и ја сам често виђао њену црвенокосу главу нагнуту над кутије с лептирима или над комаде глине из које је вајала зечеве у свим могућим положајима.

тога, тек она је обожавала тај собичак и ја сам често виђао њену црвенокосу главу нагнуту над кутије с лептирима или над комаде глине из које је вајала зечеве у свим могућим положајима.

Стјуардеса је била љубазна и нудила путнике бомбонама, али су ови већ негде над Зворником почели да повраћају, тако да је она, Рашида, јер није била везана, устала и покупила бомбоне испред свих, а

Погледах Неду са стране, али њено лице било је мирно. Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши. Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво.

Прилог времена прошлог! Господе, зар ћу због нечег таквог морати да проведем читаво лето над књигом? Осећао сам се као теле одређено за жртвовање, а онда одлучио да се, ако ме Багрицки не прозове, сам јавим.

Сећао сам је се погнуте над ретортама, затим погнуте над тањирићем с колачима онда кад је била болесна, а отац ме послао да добијем потписе за

Сећао сам је се погнуте над ретортама, затим погнуте над тањирићем с колачима онда кад је била болесна, а отац ме послао да добијем потписе за ђачке књижице његовог разреда.

на улазним вратима с причом о поправном испиту, о његовом свакодневном коњосању, о перспективи да читаво лето проведем над алгебром и тригонометријом. То ме је, коначно, избацило из коже, сви ти дани које ћу провести као идиот.

- Нека буде мало код тебе. Биће ти лакше! - нагнула се над мене. Низ лице су јој клизиле сузе: Отац је ћутао, а оне две су ме нудиле чајем.

Прво је, као и при оном ранијем рођењу, осетио бол. Затим је видео како се неки људи с огромним главама нагињу над њега. Помислио је да су ужасно ружни. Рекли су му да је то само по његовим мерилима.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено. Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.

Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.

Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много. Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па

— Ја вам дајем руку. Пружи јој руку. Јуца прими руку. — Шта ће мати о томе рећи? — Над ово мало живота ја сам господар. — Могу вас од матере запросити? — Можете. — Ако буде противна?

Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре. Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена

Собјески — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда И победник над Турцима код Беча 1673 године. солитер (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ КОРАКОМ ПОГИНУ, ЗАКОРАЧИВШИ У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ РАЧУН 80 ВИИИ СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР

Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му

Ух, што се жене бусаху у груди, запеваху, витлаху својим белим платнима, повезима, обојцима! Иза обора, над стрмином, виде збиља непрегледне врбаке и ритине, у огромном, мутном, кишном свитању, али не бескрајни, плави круг.

И као да је то био један други свет, тамо се није ништа догађало. Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде.

Сагнувши главу над својом ћерчицом, ћутао је у том страховитом прскању блата и одскакању од грана, пањева и џомби, све дотле док,

Дете поче да га милује рукама, хватајући га за сребрне кићанке на клобуку, смејући се, кроз плач. Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве шеве.

У баруштинама и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа.

Песма оних у чамцима, кроз безмерну тишину, тамо доле, допирала је до њега једва чујно, као испод земље. Над брдима и шумама међутим, што се љубичаста указаше, лево, могао је већ да наслути светлост сунчаног и чистог јутра.

Удесио је тако да их примамише ватром, крај које су пекли овнове, над којом су без престанка свирали трубачи и ударали добошари.

Смркавало се над њима и ту, под стрмим, старим стазама Печуја, испод запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у

магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече растапало их у бескрајно плаветнило. Над вечерњом маглом појавише се модре падине брда и шуме, што су биле сухе и ретке, тако да им се на дну још црвенео дан.

вечерњом маглом појавише се модре падине брда и шуме, што су биле сухе и ретке, тако да им се на дну још црвенео дан. Над тим шумама што су се виделе са свих страна, затреперише звезде и зазричаше небројени попци.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

и опасности које га вребају са разних страна, те отуда у овом другом случају знатно претеже негативна магија (табуи) над враџбинама.

Зато се првих три или седам дана од рођења чувају породиља и дете, и ово непрекидно чување и бдење над породиљом и дететом јесте основна функција бабина.

објашњење овог обичаја је следеће: мртва глава под прагом представља залог за то да ће жива глава (детета) остати над прагом. Постоје сложени ритуали у којима су у једну целину повезани већ описани обреди за одржање деце.

Загонетка настаје из упитаности, зачуђености над светом и тајанственим појавама у њему. Она тежи да из једног несвакидашњег угла сагледа суштинску природу космичких

У патријархалном друштву, заједница и заједнички интереси имају премоћ над оним личним, појединачним и приватним. Колективизам је једна од главних вредносних оријентација у овом типу људске

Патријархална култура се одликује и изразитом доминацијом мушких припадника над женским, у њој су жене потпуно подређене мушкарцима и сасвим су потиснуте из јавног друштвеног живота.

и док је била доминантна натурална привреда са ослањањем на људску радну снагу, задруга је имала своје предности над инокосном породицом.

Према стандардном опису структуре и дистрибуције моћи у задрузи, домаћин има тако рећи неограничену власт над својим „народом“. Без знања и без одобрења старешине ништа што је од важности за живот у задрузи није се смело учинити.

Отац и мајка су неприкосновени ауторитети за дете. „Морална власт што је имају родитељи над децом веома је силна. Она је јака у Србији и до данашњег дана.

⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије. Овај јунак својим животом потврђује да је част највиша људска

узрасту, а имајући у виду и њихов велики значај за социјални, умни, афективни и морални развој, ваља се замислити над податком (добијеним у једном новијем истраживању) који нам открива да у великом узорку књига и сликовница за децу (две

Српска патријархална култура одликује се строгом хијерархијом, односно доминацијом мушких припадника над женским и старијих над млађим.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

и умире као трава у заборав из заборава, за тридесет кућица његовог кромпира, за усукано кукуруза стабаоце, за дим над кровом, за оно где је, следећи оце, погрешио делом и словом. За себра увек верна животу, за себра који сунце воли.

ЗА КАЛУЂЕРА За калуђера дечанског манастира, калуђера који под распећем у диму и у мирису свеће нагнут над библијом о љубави само места бира. Прескаче Каина и Авеља и бајку у Кани о хлебу који један хиљаде може да нахрани.

И над отвореном књигом живота што је блистала, шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге во

само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде.

за човека који се опире сили, па долазила од Скита или од Хуна, или јој у залеђини било царство, или је вршила над човеком шака бабуна.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Седели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна. њом смо се гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана, док смо још умели да трчимо но киши.

по нашим средњовековним дворовима јело златним кашикама и виљушкама, а онда бисмо увек стигли до исте тачке, уздишући над прекинутим нитима. — Само да није било тих проклетих Азијата — завршио би обично неко од нас свој монолог.

другог сем себе и свог сићушног, мршавог тела што се клатари на рахитичним, неисхрањеним коленима, ништа сем пољанчета над рушевинама, а испод њега, дубоко испод, затрпано нешто што је некада било кућа — подрум и партер — кућа пуна срећних

Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном

Мртве, спарушене муве леже у августовској прашини избледелих излога, Бел Ами и Пуфко убијају време. Над њима млитаво платно кафане »Парк« — испред њих млако пиво одликовано на последњој изложби у Бриселу.

прашином, старци чекају својих пет минута, онај час када неко од занесених возача пребрзо уђе у кривину и изгуби власт над колима. Тада кроз њихове закречене вене проструји нешто налик слатком узбуђењу; мешавина језе, страха.

Стварно си заслужио свој одмор, Жан Жик! Док је боинг 707 Ер Франса кружио над Београдом, чекајући дозволу за слетање, Жан Жик је кроз прозор гледао риђа пролетња пространства; разливену Саву и

Док је боинг правио вираж над Београдом, тражио је изнад ушћа река, негде у времену, две сићушне тачке које су се, некада давно, заувек опраштале, а

Сети се оне немогуће тишине што се у пола један спуштала над уштиркани столњак, сети се звецкања сребрног прибора за јело, свега.

Угледала га је нагнутог над столом покрај прозора. И поред узбуђења које ју је потпуно паралисало — проценила је у магновењу да су сва места у

Док је чекала, а он се нагињао над њихов сто, дебељушкаста жена је неповерљиво вирила у њу испод шефовог лакта, а са њом и дете, једно од оне тупе,

— Зашто си дошла? — прошапутао је нагнут над њено уво, док је виљушком и кашиком вешто пребацивао парчад раскомаданог фазана са послужавника на њен тањир. — Грашка?

Матавуљ, Симо - УСКОК

смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може завазда покорити, иако је може прегазити као оно

Онамо зацијело не бјеше броду приступишта! Бескрајан, црн, густ облак закрио бјеше васколики западни зреник над водом, те се полако ширио ка нашим крајевима. Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи!

Ха, попе Марко, соколе, шени! Поп убрза корачање, сви остали за њим. Кад стигоше под голему пећину што зја у брду над путом, поп стаде, хитро сними пушку, натегну је и викну: — Ко си? Сви намах стадоше и натегоше пушке. — Ко си?

И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.

је био ваздашњи повод спора између старијех и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не изостају Турцима.

Француза је било око три хиљаде, а оружанијех дубровчана толико. Вјаземски узе главну команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји се пет бродова под

Вјаземски узе главну команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји се пет бродова под заповијешћу контраадмирала

— Био је био, као снијег, нâко реп му при врху и ноге над папцима црне! Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко? — запита Рако Мргудов.

“; натписи бјеху крупни, те се могаху издалека читати; над њом вишаху „естампе“, слике Наполеона, Александра, Франца, великог дуке Карла, Кутузова.

Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда. Међу прозорима бјеше диван, над њим огледало, на једној страни кревет и умиваоник, на другој стô, са великом полицом пуном књига.

Иза језера назријеше Скадар. Над њим се наслагала, једно за другим, голема брда, као какве исполинске љестве које воде у вјечито плаветнило!

— Шта онда, Милице?... — понови. — Јанко мој, ето наших! — рече он. Уђоше све троје. Милица запали луч и наднесе над кревет. Он се осмијехну и рече: — Боље ми је! — Даће бог! — рече Драго. — Дâко дође медик до ручаног доба!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

изнурује свест одраслог читаоца; модерна песма често себе доводи у положај трагичне самозадовољности; нагнута над безданом, она изазива вртоглавицу духа, мучи га тескобом; у нама се јавља тежња ка довршеном, јасном изразу, вапај за

да се приближе детету, да га забаве или поуче, без стваралачких претпоставки које би их у том правцу усмеравале. Над дечјом песмом вазда лебди тај неухватљиви дух живог и стварног читаоца, па није чудо што се, у настојању да се он

” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори. Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров.

Љубав је погонска сила живота, она ликује над свим његовим ограничењима. Током 1992. пратио сам, у будимпештанским Српским народним новинама, причања Предрага

То нам није било тешко извести. Сва је власт у нашим рукама. Власт у име деце, или власт над децом? Питање упућује на занимљиве везе са одговарајућим облицима владавине над масама уопште, па би неке од тих веза

Власт у име деце, или власт над децом? Питање упућује на занимљиве везе са одговарајућим облицима владавине над масама уопште, па би неке од тих веза вредело поменути.

Сироти миш који јадикује над судбином свога рода: Драга ми је мајка на превари пала, Најела се сира па се отровала.

Непосредно искуство и дечји увид у прилике односе превагу над социолошким тумачењем узрока и последица... Ћопић је песник сељачке муке као вечног усуда постојања.

А и лековите траве расту по оваквим камењарима ... (Римљанин без тоге) Лирска атмосфера је чулни усхит над светом, пред животом: добро јесте живети, свеједно где, свеједно како.

а лампа се још не пали, моја стрина, црноока Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом.

Оно се протеже од добродушног поигравања речима и појмовима, до самоубилачког гнушања над језиком као таквим (У шпајзу има један сира).

повезаности између гласова и њихових графичких слика, између фонема и његовог ликовног израза, Радовић се наднео над бездан колективне подсвести, спустио се, низ водопаде алитерација, у дубоку прошлост говора.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

но се пише и издаје цео један низ школских уџбеника за црквене и световне предмете; установљава се стручан надзор над школама. Број школа на крају XВИИИ века се повећао, не само по варошима но и по већим селима.

и духовног напретка, да у законе и обичаје уведе верску сношливост и оствари надмоћност сасвим световне државе над црквом, која је увек имала политичке моћи, да унесе човечност у законе и просвету у шире слојеве народа.

Он исто тако тражи и васпитање женске деце, и још и у том погледу он високо стоји над својим добом. У српском народу су владали увек патријархални и оријентални појмови о жени, и у жени се толико гледало

да се духовни сталежи у својој власти ограниче и утерају у границе морала и хришћанске врлине, да народ врши контролу над радом својих црквених старешина и да и сам има удела у управи над црквом.

морала и хришћанске врлине, да народ врши контролу над радом својих црквених старешина и да и сам има удела у управи над црквом.

подељеног у три разне и завађене вере, налази у примени модерне идеје верске сношљивости и истицања начела народности над верским осећањем. У својој верској критици Доситеј логично иде још даље.

Својим широким и модерним идејама о вери он се високо уздиже над конфесионалним схватањем национализма, и из начела верске равноправности и сношљивости развија се код њега идеја о

историју царског града Јерусалима, која је доживела два издања, црквене проповеди, један спев о победи црногорској над Турцима, један талијанско-српски речник, један спис против употребе дувана, итд.

Пошто му је одузета управа над манастиром, он се око 1822. нашао у тешким приликама. Гони га митрополит, који не може да му опрости што хвали

доста архаизама, знатан број провинцијализама, често врло грубих, али што је најгоре он је, пуст и без икакве владе над собом, сам ковао фантастичне речи. У њега је тих нових скованих речи тако много да се не може читати без коментара.

таштину свега људскога, урођену и неизлечиву рђавштину људи, празнину речи, обмане идеја, излишност наде, победу зла над добрим код човека, који је син блата, и у људској историји, где мржња и насиље увек имају последњу реч.

После стричеве смрти би закалуђерен и предузе владу над Црном Гором. Одмах је почео борбу против домаће анархије, против племена која су се међусобно тукла и против крвне

Милићевић, Вук - Беспуће

подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.

притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и

Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире

Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара,

лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.

— Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње. И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме

добру и веселу и са тужним осјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа

У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.

поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у

вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.

са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров глас. Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, »над лоле лола«, па дао жени повода да поклизне мало.

Е па, поштовани читатељи, а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије жиле струји крв

то није ни чудо што су се у Бурској кафани почешће певале уз гусле и слушале песме о бојевима и победама бурским над Енглезима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тију реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти сатвори, Боже силни.

Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија.

Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе цветићи и трава!

Насмеја се ја овоме здраво, Па му одо говорити право: Ој соколе над свим соколовим', Шта ти мислиш, море, с послом овим, Што магарци њему се радују, Чкаља твога што они благују, Па

патко! срећо над срећама, Благо оном ко се вама масти! Па потрчи горе ћелијама, Када тамо, како с' упропасти! Ја опазим црна

Па још бура што сад осилила, Те растреса над горицом крила — Ох гњеван је, ал' не са ветрине, Не са пљуска и те грмљавине, Давно све то јунак савикао, Ал' му

“ то само изусти, Па коњица у коб Гојку пусти. Дочека га Гојко — удрише се — Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто

а све раскрхано, Понајвише на једнојзи страни, Е ту бездан страхотан зинуо, Право легло смука и змајева, — Често над њим сунце јарко сјало, Али још му дна не сагледало.

Јоште мало па сам пра и пепô, Над њиме се нагло моје лепо, У њег' рони те чемерне сузе — Боже, Боже, заш ме пре не узе?...

(ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) Ето нешто крај бела Будима: Кô шут јарац баш тако изгледа, Ал' је чудо над свим чудесима. Страшна брада у њега је спреда, Повила се ко застава лака, Под њу купи он свога хонвèда.

49. Тавнина заче бегат од изода, У мрачне две се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу

99. И над собом како зглену Неке пусте вел'ке дворе, И како га по камену Нагна нешто њима горе, Како уђе већ унутра, Да се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Зар то нису тамне Кикићеве убице? Како ли смо некада, заједно, дјечачки, лирски занесени, туговали над пјесником Гарсијом Лорком и замишљали оно праскозорје кад га одводе, бесповратно, пустим улицама Гранаде.

“ Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје, о добрим старцима и занесеним дјечацима.

— Јок, побратиме тмурно дочека старац. — Сјећам се као да је вечерас било: помоли се мјесец над гајем, сто метара над нашом кућом, а мене ноге саме понесу к њему. Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...

— Јок, побратиме тмурно дочека старац. — Сјећам се као да је вечерас било: помоли се мјесец над гајем, сто метара над нашом кућом, а мене ноге саме понесу к њему. Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће.

Споро напредујемо уз мрачан зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује близину најтајанственијег путника, мјесеца.

која постојано горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.

— Хајде, стари, приђи, приђи — позва га брадоња не прекидајући посао. Дјед се примаче још за корак-два, надвири се над сликарев блок и одједном се промијени у лицу и мукло протисну: — Шта ти то радиш? — Цртам коња, зар не видиш.

— Ем је дошао с кишом — подругљиво додаде стриц Ниџо, који је све дотле ћутао над неким послом. — Нек је дошао, видиш да га сам бог шаље брани га дјед. — Што да га сад гонимо из куће.

Понесен, крилат, стрикан дуну напоље да растелали новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га мину прво чуђење, он сажаљиво

Понесен, крилат, стрикан дуну напоље да растелали новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га мину прво чуђење, он сажаљиво промрмља: — Е, Раде, Раде.

а лампа се још не пали, моја стрина, црнокоса Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом. Зашто плаче? Све да и хоће, она вам то, можда, не би ни знала да одговори.

Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети. То ти је та вјечита робија која се зове тежалук.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Без твојих суза мајка сиротица, сузама твојим Стамбол цео да купи... Видиш ли шта су од нас учинили? Да се нагну над колевку, да се постиде... Мозак ће да им се замрси кад виде коме су судили... Не знају да је судија у колевци...

Не може камен... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго! ХАСАНАГА: Ни за мужем, па ево ни за дететом! Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али једног дана, у први сумрак, кад сунце клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим

— Где је? — упита ме. Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те.

„— — — Зашто ми срце цепаш? Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију.

И ко зна докле би то тако трајало, да Јован одједном не ђипи, нагну се над земљом и ослушну; па кад чу како вода издалека долази, оно њено милење, тих жубор, баци од радости цигару, зграби

— Цвето, дођи, или... — И хтеде да се дигне, али се трже изненађено, кад виде њу где дође и наже се над њим. — Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?! — Загрцну се он и уплаши.

— Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се надноси јаросно над њиме. — И још питаш, питаш? Убићу те, бре, убићу, никакав сине! — И диже песницу.

Он нас није ни опазио. Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. Мати га, показујући на мене, брижно ослови: — Мито, дош’о нам... Он диже главу.

тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: — Мито, знаш, овако исто. Панталеј... сабор...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и талијански. Над свима обаче вечне славе и похвале достојни љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА ДАНГУБА 74 СПОМЕНИ 76 НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ 77 НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ.

Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама? По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени?

Тај путир сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби

Стихари им се светле на младих рамени', а барјаци се вију с чираци' пламени'. Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'.

Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'. „Со свјатими” се ори ко припев из раја, напослетку још ђаци отпоју „вјечнаја”.

На усти' ноћни зефир, у грудма божји зрак, у струку ломан лепир, у очима облак. Приклонила је главу и клекла над гробом, оросила је траву и цвеће под собом.

Комарник је разастр'о чини, већ одавна чека ноћи нема, већ над шавом уморна задрема али тебе нема! ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке

То воле луди, воле робови, ал' Зеј се стреса, бог над богови'; стаде му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море

још су само вид'ли боље вековити непрозрак. (...) СПОМЕНИ НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ Пробудите, пробудите ми га! Пробудите га збору скупљеном! Зар не видите тврд како је сан?

Високи душе, незаборављен, поздравље наше прими у спомен, не реци да ти дође изненад! та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен.

је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над? А кога зову, кога ли маме синови таме?

На Ловћен-капи замагли се храм, облачак над њим, црни један прам, сијевну муња по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо читам што ми пише плам: „Док

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА

Онда орао рече: — Ја сам треба да идем онамо да видим како је. Па се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће

Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше да севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула.

Онда му она рече, да иде до оне јеле над којом мјесец најбоље сја, па нека са ње скине златни јанџик: у јанџику ће наћи сребрну кутију, у кутији препирани

Кад после они огледају је ли им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу над собом. Кад они то виде, дигну руке богу: — Хвала ти, боже, те можемо госта угостити!

Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика!

Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски дом. НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА Некакав војник служио дуго времена у војништву, нијесу га старјешине ништа аванцирале; а обрст је био узрок

Овај на то пристане. Кад буде увече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.

Тако теби ваља! Па отиде својим путем и не надвирујући се над јаму. Послије неколико дана ражали се чоеку, па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива!

Кака је, така је; а може бити да ће се унапредак што и поправити!“ Па узме уже и отиде над јаму, па пусти уже у јаму и стане викати да се ухвати за уже да је извуче напоље.

А жаба не дангуби него једнако гризе, те јој зец рече: — Е, моја жабо, не гризеш ти мени уво, него они те се над нама шири.

ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ Дријемао магарац над празним јаслама, док неко закуца на врата од обора. Кад ли ко је — долећела ластавица на сву прешу, те рече магарцу:

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ 17 ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 19 1 ПРСТЕН 20 2 ОКО 21 3 ЛАМПА 22 4 ЈЕДНОРОГ 23 5 ТРАГОВИ 24 6

трави, поред заспалог читача; Ана из раја што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање

(5. ВИ 1989) ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ Ох Діоѕ, абріендо, ентре ла ѕомбра, лімоѕ. Блаѕ Де Отеро Упорне кише, благе киселине, Боже мој, ево

Неоштар снимак. Има ли решења Сем љубави за стварна чудовишта? Гле, она ми се нагињу над раме, Изразе шапу додиром што вређа; А љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа

сувом доку са остатком снасти, Експонат из ког ветри мирис чаја; Тимарен брижно, али лишен сјаја Откад Земљотресац над њим нема власти.

фром Верона Једно од лица у оркестру, наглом Вољом тренутка изоштрено јасно У фокусу; то лице што се сагло Лако над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш,

10 Кад ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света

нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када дажди ил кад нас ветар чешља, А ти си крив: због тебе

Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој дом,

Саве у Дунав; гледао вас некако онако, у мирису тек покошеног сена, балансирао по најопаснијим оградама Калемегдана над понором од два и по километра, а после вас водио на игранку „Код Звезде“ и држао сасвим близу, још ближе, дотичући вам

Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао! — Господе Боже, па зар то није нормално?

Претпостављам, наиме, да ако неко база улицама без крова над главом и ако напољу уз то пада још и снег, онда тај неко обавезно мора бити изгладнео и све што уз то фура.

„ Размишљала сам једно два и по сата над писмом, а онда — што је сигурно, сигурно је — приземих своје жеље и додах: „Уколико немате какво слично упражњено

састану се да се договоре који ће погребни маршеви бити ин тонирани, какве ће венце да купе и ко ће шта да тркељише над отвореним гробом, као и све остало што уз то фура, док неко од њих обично (ја све нешто мислим да је то Суле, само што

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Хљебна душа зиба се врх трпезе препуне, а класом се свинула над чинију с ракијом. - Сјен патосом, копрена (танко ли се опрела!) у прочељу синула. Шпорет ватру смирује.

Пламса трска крстоносна као подне у жар-вази, као кад се каже Жича а Ж слово голуб створи, па га у крст преобрази над бокором повратича. БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена.

брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка уљуљкује над лирским нередом. Тек ми горко трепне оксид траве из девојке у ребру октаве.

Изгрејао ластар с пања. Загасито језик дише, дишу Чанад и Батања а ромори Поморишје. Прожми, ружо Сентивана, над Сиригом крст из Деске! Трусе речи с кртих грана као љуске с платна фреске.

Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!) видела се пределом развиде, над образом склада од несклада, па се сенче, кратковеки виде, модрим сјајем уморних планина.

У сјенци липе поје братија. Подржи, Боже, бруј над животом! (Нека ми свирне црна хартија музиком рала што шкрипи чотом!) Љетују бачве - жути ракија.

) Златаст вео с Богомајке разапне се о заранке. Прекрсти се ребром, крове, над свиралом кућне зове. ИИИ Тескобно је. Крик у дистих: Чарнојевић, трешње - триптих!

симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из растрз-стања над крст изгона. А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима.

строфине стреје, подрив-сликове и мрачна места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас од пророка, тресући фоном голе ложнице. А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима.

О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми. Отвори булку, ливадо у расту, над „прса кругла“, лица „черте фине“ да проспем иње с мождане мутнине.

Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом. Дежура негде Мајстор без алата да срцем слуша тајни језик Оца, док окном зукти изгубница оса.

— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан. О, румен ветар, рашчупан и луд, над свадбом шушти, крши му се пас а с наших крошњи засветлуца блуд кад ритам свину добош, полубас у трубни ехо.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш. Над водом страши висока брина, вије се стаза низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се

Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над њим се воћка чаробна свила. Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди?

Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био. ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири. Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту.

Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим. „Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику!

Весели одсјај као чигра из пећи скаче, зида се маша, по разапетом крзну игра лукавог лисца Мудријаша. Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног

старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту живи Мјесец и бака с њим. Од синоћ Мјесец код куће није, а бака чека... пролазе сати..

Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!“ Мјесец над ријеком сијати поче, кад гледај вука надут ко мијех, ледену воду марљиво лоче. Удари Мјесец у громки смијех.

Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута. Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див.

“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.

Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами.

Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами.

Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком. Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Пео сам се ипак улицама. Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице. Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза.

Цела породица је у вратима куће код које се секу двоје степеница. Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече.

— Довиђења, млади господине. У идућој улици, која иде право између два реда камених кућа, испод античких утврђења и над језером, две или три главе ме гледају кроз прозоре. У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече.

волова који пролазе оним јединим двема улицама, и најзад кастел из ког се ишло кроз засвођену галерију у утврђење над самим језером. За време од неколико векова, Ескалона се тако борила са Сарагосом, Монт Паланкиносом итд.

Само ја не видим пре свега пред собом воду над којом влада ноћ, ни светиљке језера. Не видим шта је на њему живописност, већ шта је постојање и стварност.

У непосредној мојој близини акватично биље диже се из воде. Својим дугим лишћем оно дише ваздух над водом и својим стабљикама воду. Рибе пропливавају кроз стабљике.

Барке које су укотвљене неколико километара даље уз обалу, мреже, врбе над њима. И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо.

Како се зове тај градић? Мора бити шест стотина метара бар над језером! И све највише једна секунда. Опет са те стране савршена помрчина. „Нух билион...

„Нух билион... Шта то нух билион, зашто нух, зашто?“ И минут доцније нова муња у истом правцу као над истим бреговима, али осветливши друге врхове. Једна црна птица прхну у љуту светлост. Можда је он уистину демон.

Док сам говорио с њим, видео сам га такође, истовремено, и како лети изнад нас над градићем, раширеног црног огртача. Нисам се бојао, осећао сам само задовољство што га видим таквог. И он је то знао.

што је био загубљен у тој гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој природи, над црвеном крвљу коју губи, над водом, над биљем, у гашењу метеора. То може исто тако бити жена или човек.

гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој природи, над црвеном крвљу коју губи, над водом, над биљем, у гашењу метеора. То може исто тако бити жена или човек. Снажно створење.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

У рано пролеће тако сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу

уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове благосиља.

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно

То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу. Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име..

и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над. В ПРВИ СНЕГ У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, Покривене снегом почивају равни.

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по

ВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у

феникс, сијнути слобода мила, И ја ћу стојати ведар, где сада погружен стојим, И наш ће ор'о бели широко развити крила Над урвинама твојим. ВЕКОВНИ СТРАЖАР Код просека древног града, Где с тутњавом Вардар стиже, К'о огромне развалине.

— У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене. Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он

А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу

4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

једино коњи су нас верно носили из мање у већу даљину и птице нам летеле над главама размичући облаке. НАХОД Нађосте ме где лежим у лишћу имена тајног, можда биљног, а ко сам не знам да

Пођох тад узбрдо к небу ведром, облаци зеленом шумом обрасли лук су чинили над Босфором и многе су мраморне степенице водиле у подножје мора.

А мени само ружни снови: како им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци говори: ово је брат мој који је по мојој вољи! Па то ми нико није реко!

Ту је и збор богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају се чило у житкој земљи.

Вода, бистра и густа и као растопљен метал, као тела неких животиња сјајних и провидних. Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле.

Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме.

Зар се неко спасао ватром спасао ватром сходном зар се неко спасао огњеним стубом? Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да

Зар се неко спасао ватром спасао ватром сходном зар се неко спасао огњеним стубом? Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено

утврди мудрошћу а земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој

његовог доба од послова светских предстоји још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и

данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува дух куд-хоће невидљив и тражи своју ствар 2 Да ли ће Дух још неког

СРБИЈА Кад је изгледало да ће да смркне последње вече пре суда мрклини се расцепио ум и наиђоше пошасти као да се над Србијом до сада рат није збио распукла се бурад око Фрушке горе и у Жупи и на смедеревском гробљу алкохолни вал

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чудне су вечери на високим планинама... Равница као да тоне у неки бездан, лагано нестаје, а над нама још увек лебди млечни одблесак већ зашлог сунца, и кроз њега жмиркајући затрепери по која звезда.

Огромни врхови оцртавали су се према звезданом небу и као џинови се надносили над црном земљом. А звоно као да је јецало.

Причају о зверствима Мађара над нејаким светом, што код људи изазива гнушање и притајену жељу за осветом. Данас је наређено да трубе више не свирају.

и напуштених пашњака, тамо, у даљини, у плавкастој измаглици, нагло се уздизао Цер, као неки вечити, будни стражар над овом равницом. Са те баш стране допирали су пуцњи.

Док је говорио, ја сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели. Хтедох запитати да ли је оно тамо наша или њихова батерија.

— Чекај, бато, док ти зафијуче над главом. Тада ћу те питам!... Наједном, људи заћуташе... Испред једног дрвета, поред пута, налазио се у седећем ставу

У подножју је текла река. Терен се са оне стране дизао. Над реком је била густа магла. На целом простору ни трага од непријатеља.

У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате. С уздржаним дахом смо ослушкивали њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну страховите експлозије, дрмајући храст из корена. Сва околина запурња од прашине и дима.

— Шваба је платио и заплатио, пси му коске разнели... А ти Милане Добрићу, липши сада над порушеном кућом, овако стар и јадан. Логика није догма, и свако доба има своје разлоге.

У немоћноме бесу непријатељ је убијао нејач, рушио куће, палио храмове. Свет занемео од страха, стоји скрштених руку над својим јадима и уздише.

Једноме запалили свећу и ставили је између скрштених руку на грудима. Над другим је плакао рођени брат... Трећем је текао црвен млаз крви из ока, а четврти је био без главе...

Мека и блага ноћ као кадива, ноћ августовска, спуштала се лагано над Мачвом. Однекуда, са пустих стрњика, налети препелица, запућпуриче изнад наших глава, па застрашено прхне у висину.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.

Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село. Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.

дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху... Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема

те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сâм осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...

Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, који се код почетника дуго задржава, над ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.

Но Љубица не сања пријатне снове. Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени мајмилији снови

Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади. Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби.

стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...

Опет се у њој подигоше они осећаји, које мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.

Одједном скочи и изиђе у двориште. Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.

Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу .. оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре,

После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици. Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита. — Ето ти, брате... шта ћеш више!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Нијесам га срцем севдисала: Очи — вода гледају свакога, Медна уста са сваким говоре, Са недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада језиџије; Ко мој буде — оженит’ се неће, Чија будем — удати се нећу. 196.

Очи — вода гледају свакога, Медна уста са сваким говоре, Са недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада језиџије; Ко мој буде — оженит’ се неће, Чија будем — удати се нећу. 196.

извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха носимо јастук, над мртвим мајкама проливамо сузе помоћу лука! ЈЕЛИСАВЕТА: Нама су тантузи наполеондори!

МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће! И тек што га је закло, одро га, распорио, наго се над ону џигерицу, а дође ти онај и трас! Начелник ама ни а! Само ти клону у ону јунећу крв!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И 299 НОВО ПОКОЉЕЊЕ 302 БЕСПУЋА 304 ЖИВОТ 306 ПЛЕС 308 ДЕВОЈКА 310 БЛАГОВЕСТИ 311 ПОВОРКА 312 ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ 314 ЛИРИКА ИТАКЕ ПРОЛОГ Ја видех Троју, и видех све.

Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене.

накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп. СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам.

Певати, гласно разапети, по стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као стег крвав и свет. Стег дичан буна и убица.

Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко.

Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо. Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи.

Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . .

О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О колико пута тад устајем

У биљу, или нечем другом, моћном, над пропланком једне шуме младе, наћи ћемо опет своје наде. У мирисном небу ноћном. Наде свих који се болно смеше.

У мирисном небу ноћном. Наде свих који се болно смеше. И, кад, опет, као вечни цвет, над телима уморним, небеса заплаве.

Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!

Или нашим госпођама, што воле божићне приче, што се плаше рода над нама, и не трпе да просјак виче. Или ћу великим патриотама, што говоре само о сељаку, што не сме мирисат на

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Хранила се дивљим плодовима, воћем и корењем. Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их покајничким сузама, живећи од успомена на драгог Учитеља.

Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?

Стрвина!... Обиђимо брже!...“ Ал Он занесен свемирном лепотом. Он се сажали над умрлим скотом... И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе.

“ — пун страхоте Глас му заори... Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи ступа Свет будућности с

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Затим, у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, и над свима су покрајински економи, има их двадесет, на колико је покрајина подељена наша земља.

Сваки од покрајинских економа има целокупан надзор са својим чиновништвом: да мотри над свима осталим чиновницима врше ли своју дружност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.

у згодном тренутку, управо најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.

Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала. После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...

Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим

Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом

Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача. Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко...

А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица«

сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак.... Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).

Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе.... А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа

Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо

Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима... Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!....

болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.

слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

На средини собе сто са куповним чаршавом и око њега столице. Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је

сузбијање консервативних институција, заснованих на предрасудама и неморалним принципима, који појам личности стављају над појмом општости, солидарности и једнакости”... ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб! И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што

Бастиље нема више! Затрпала је рушевинама својим браниоце своје. Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«.

Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. Него да идемо даље.

Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише. Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине. Не чита, него их, мислиш, гута.

Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине. Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће!

Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације! Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Он живи о јогурту и о буреку, И не боји се да га урекну, А над шкртошћу и похотом Смеје се на сав глас, грохотом.

БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и ноћу, као Кир-Јања Над неизвесном судбином свога имања!

осам хиљада слова, Десет врабаца, три сенице И гњурац из јаза крај воденице, Ватрених креста, избише петли И кад над брегом поче да светли, Објавише песмом ранораном Да живот почиње са сваким даном.

А зец мени на то рече: — Плачем, јер се ближи вече Па ми ваља ноћ провести Сам самцат, на хладној цести. Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што?

” И нагло, у ковитлац, Спусти се као хитац На падину травног предела (А змија је, над њим, лебдела.) Скачући по трави, све као Да плеше, он ју је чекао, Док му, насред ливаде, Поново у кљун не паде.

Овакав судар, данас, над нашим главама Личио би на рат између Буша и Хусеина Садама; Поређење се намеће, ја ту ништа не силим: Буш је

Палцем је врело сунце у леви образ куцка, Опипава јој пулс, обилази је полако, Виси јој над главом, о грани, као мешина вина.

Један мали ветар дуне сунцу у лице И оно се угаси, дрхтаво, као лампа... ШТА СУНЦЕ ПУШИ Кад над земљом затрепери јара, Кад Вардар са свим притокама пресуши, А сунце, далеко од града, остане без цигара, Шта оно

КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ Предвече, у учионици, пламичак шибице који Плану, у једној клупи, да се истом удвоји Онамо, над улицом: соба цела Одсликана, ко да је из себе излетела, И стала, у празнини, ни на чем и ни у чем; Видех месингану

Дакле: предвечерје. Седамнаесто столеће. (Или дванаесто: хитнут високо, камен подбаци!) Над реком, у клинастом поретку, јато пролеће, У углу неба скупљају се облаци, И човек, загледан у даљине, поља и шуме

живео Авдо, наш побро, Хранио се рибом, млеком и травом, И било му је добро, како је добро Онима који немају никог над главом.

Вереницама бившим, изгледа Да утолико више прија! Смркнут, ко да над својим гробом Стоји, он гледа три алапаче, И, пун сажаљења над самим собом, Уздржава се да не заплаче.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

стигао Шмит са својом експедицијом, европски убојни бродови су због тога догађаја вршили наређене им репресалије над урођеницима и Европљанима је за то време био забрањен приступ на острво.

јесен и зими тих ситних ларви сасвим нестаје, јер су се оне, рођене у пролеће, дотле већ успеле на висину до 50 метара над морском површином И одатле морским струјама биле разнесене у разним правцима.

Кад се јегуљине ларве успењу над својом колевком до извесне висине, или кад уђу у састав планктона, оне буду подухваћене морским струјама и ветровима

Она се од америчке обале почиње ширити и лагано хладити, али задржавајући температуру још доста високу да би над њоме загрејан ваздух могао осетно ублажавати климу северо-западних европских земаља поред којих струја пролази и у

Шмитовом истраживачком раду руководила великог данског природњака: да су јегуљине ларве, које имају најмању величину над тим местима, све веће у колико се хватају даље од ових, или обрнуто да су све мање у колико се приближује таквим

Кугла би била снабдевена радио-апаратом, којим би била у вези са спољним светом над површином мора, и кад при пењању избије где год на површину, то би се помоћу тога апарата јавило броду са кога је

Некада је таква пловидба између острва била опасна, због плићака и оштрих подводних коралских наслага над овима, па се због тога и цела та област звала »ђаволским острвима«.

извучена на површину мора, њена конусна кеса, од трећине њене дужине, издиже се чекрком у вис, тако да јој врх дође над простор за изручивање ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет, мрежа се при врху отвори и све што је похватала

Кад се видело да је кабл дошао потпуно усправан, што је значило да се брод налази управо над закаченим предметом, погонске машине су биле заустављене, а пуштене да раде оне што вуку кабл из воде.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Владај над мојом душом, моћно дете, Са расцветаним ружама у коси, И власт нек твоју ништа не омете, Ни бол, ни плач, ни реч што

Јер знај да мене кобне мисли море, И да се, као слабо дете, бојим. Ти чиста душо, буди Геновева Над заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад под твојом молитвом

И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца свог Пролива сузе те...

Гледај како месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри!

месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи једри! Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи

ПОВРШНИ УТИСЦИ И Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом, И ноћ се спушта мирисна и ведра. Нигде ни шума да заструји тајно, Нигде ни ветра да гранаме мане.

И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.

ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над широким морем.

За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене. Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом! О, каке сласти, да се рида Безумно, силно!

и боје Друге, с пуно сунца, с две големе воде, Где шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде старинске куле с мрке цитаделе... ''Никад!...

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?

Злога госта Европи Оркана! Византија сада није друго но прћија младе Теодоре; звијезда је црне судбе над њом. Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима. Своју мисли Бранковић с Гертуком. Мухамеде, то је за Гертуку!

Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке! КНЕЗ РАДЕ (брат владичин) Што се мрчи када коват нећеш?

воде пребистрене, ђе у двије свештене капљице предјел шири видиш божје силе но с планине у прољетње јутро што га видиш над бистром пучином!

Што ће мене од тебе одбити? Сто путах сам у мојој младости из миндера у зору хитао на твој поток бистри и чудесни, над којијем огледујеш лице љепше сунца, зоре и мјесеца.

Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић над сјенима влада. СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу!

срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић над сјенима влада. СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу!

Иза тмине и сунце огрије: пред вечер се над тобом изведри, Турке мртве по тебе бројасмо, погодит се нигда нè могâсмо око броја, колико их бјеше.

уждене, међ' којима каткад сијева сњежна гривна ситна бисера; грло јој је чиста филдиша, б'јеле руке — крила лабуда. Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине!

по поретку некоме сљедују. Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу.

ЂАЧЕ Није, ђедо, тако ми рождества, но некакав покољ те велики; од милине уру сам слушао! Дим је црни легâ над Бајице кâ најгушћи облак о јесени. ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш! дим на Божић, великога чуда!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава. И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада,

Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава. И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због

Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.

Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну. Доле Магда се узрујала.

Чак би се осећао И мирис оне земље гробљанске, са самога гроба. Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.

Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице

у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да диши, крећу се и живе.

Она га однесе Марку. Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.

— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове,

И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца: — Софке, Софке, само једно. Истину само.

Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — и осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганима дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви. Опет поче свирка.

А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Јер јужне звезде, чини ми се, сјају К’о над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове свршити ми

Миришу опојно душе пољског цвећа. И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним, Плави нам

Миришу опојно душе пољског цвећа. И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним, Плави нам Канопус саучешћем сија.

— О види величанство пóља, Трагично друштво кроз која ме води: Огроман видик, неслућена дóља. Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.

И крај већ ту је! Ноћ не диже крило, И неће више дићи га над нама! Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака!

Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину... Далеко коб се јавља лаким ходом, Далеко звезде издишу над сводом. Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива!

Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака.

И никад више, никад не зажелим Лепоте што их пружа зорин зрак, Ни живот худи над Животом свелим, Кад је пред оком широк, вечан мрак. ИИ Искачу, авај!

И струји Младости крв ми по жилама свелим; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности душе, Љубављу својом без

И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности душе, Љубављу својом без мрља и гриже.

Ја опет живим својим давним добом, Где сија живот безазлен и чедан, Победа нада за тренутак један, И тријумф духа над смрћу и гробом! ИИИ Помирићу се.

и у коси Пустићу прошли живот да нам мине; Пустићу вечност да нас тако носи Незнаном крају, бледолики крине. Над гробом нашим шириће се цвеће; Поклопац неба сандук нек нам буде; Блештаће звезде, к’о надгробне свеће, Над росном

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци. Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут

Према пријебоју бијаше тара, а над таром о чукљама повјешано одјело. Дуго су тако мучке сједили. Вјетар је, на махове, хујао и потресао вратницама;

Сви обрнуше главе пут кревета, на коме лежаше Јанко. Видар се сагнуо над њим, па опрезно брбољаше око њега; час му завириваше ране, час му их пипаше.

То тргну Стану из њенијех мисли, па положивши кудјељу, нагну се над рањеником. На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли.

У исти мах уздахну дубоко и затвори очи. Она се тада диже и отиде над рањеника, кога је неко вријеме посматрала, па извадивши нешто из ковчега, поврну се опет к огњишту. Бјеше узела чешаљ.

„Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у томе часу. Сунце сијаше над њим, и зраци му одбијаху се од златнога крста; сребрена Владичина брада и цијела му глава трепташе у свјетилу, тако да

Таки човјек а таким оружјем могаше владати над онијема, који се не уклањаху никаквој земној сили. Било је око подне кад се људи разиђоше.

И јесу, вјере ми! Бјеше у кући некаква стељина, жућа но ова слама над нама, а шупља на неколико мјеста; и та једина бјеше у кући. То ми је био простирач.

Није ли га она у тешкој болести дворила, није ли тијем стекла нешто као материнскога права над њим? А сад кад му болови душу савлађују, тежи болови од тјелеснијех, зар сад да га не потјеши ријечима?

Догодило му се као ономе грешнику у паклу, који једнако гладан лежи наузнак а над њим се њишу гране са сваким воћем, па му се примичу к устима, а кад он посегне да узабере, гране одједном одскоче.

“ рече јој на ухо. X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом. Неки се проспи у путу над Црном Гором, неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над јуначком Херцеговином и

Неки се проспи у путу над Црном Гором, неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над јуначком Херцеговином и дубоком Босном. Понекад небо бјеше чисто, али магла као море притисну низине.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

коју називамо сујеверје или празноверице, а чија остварења јамачно потичу из непросвећености, — из превласти маште над разумом, из болесних и абнормалних стања човека, који је угрожен природном стихијом, дивљим зверима и елементарним

— Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата. — Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети. — Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли.

— Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно. — Мајчина љубав, дјетиње весеље. — Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци.

— Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади.

— Од миле руке удар не боли. О ЉУБАВИ — Без срца не има живота. — Да није љубави не би свита било. — Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна.

— Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада. — Над силом сила је правда. О СИЛИ — Јачи — кобачи. — Сила гони силу. — Сила разлог побија.

— Разлог законом, а закон свијетом влада. — Закон веже, а разлог стеже. — Разлог је над законом. — Закон је мрежа у коју се муве хватају, а стршљенови прољећу.

Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема. Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело.

ИМЕЛА (МЕЛА) На којој би се лијесци нашла мела, над оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: јер

Да се дигне народ и да наложи ватру па она два крша што су се у страни наднели над језером, па кад се стена усија да је одгурне доле у језеро, сви би нечастиви погинули.

а ђе брдо и планина, да баци један мали пиљак, па би после Бог њих створио онолика, колика су данас; а кад је дошао над Херцеговином, просула се светом Петру торбица. Отуда се рече: „Над Херцеговином се просула Богу торбица“.

Отуда се рече: „Над Херцеговином се просула Богу торбица“. КАМЕНО СИЈЕНО Ишао свети Саво са ђаком и тако дођу у Тодоров до; то је било

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

тако теби ваља!“ Па отиде својим путем и не надвирујући се над рупу. Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива!

кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и стане викати, да се увати за уже, да је извуче на поље.

9. Вићак виси, вићка зја, вићак вију! те у вићку. 10. Во буче, па пуну кошару набуче. 11. Војвод воду пије, над њиме се барјак вије. 12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13.

Кад после они огледају јели им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу над собом. Кад они то виде, дигну руке Богу: „Хвала ти, Боже, те можемо госта угостити!

Калуђер пошто виђе шта би, уклони се мало за једно дрво, док ево ти опет она иста три коња, дођоше на један гроб и над њим стадоше ногама тући и у сву вриску дријети се, док ево ти изађе из гроба један чоек | средовијечан, но громорадна

по дана разабрати се није могао, док његова | шћер у то скочи и као да га рукама поткријепи и загрли, почне од жалости над њим плакати, док се на један пут освијести и рече шћери: „Ти си моја жена, тако је зар Бог осудио, и ти ћеш бити

Отац пошто виђе поручи за бајалицу те му она рече: „Ево ти свирала, пак јој над главом свири од жрака до мрака, и оживљеће ти.

Обазревши се да види ђе је ђевојка угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина.

Пошто је отац виђе заплака се па паде над њом, и видећи је без рука посу је онијем прахом од | репова коњскијех, те она оживље у они час и друге јој руке

Кад га донесе кући, брже и она и маћија отворе га да виде силно благо у онако тешком сандуку. Кад се надвире над сандук, а две гује искоче из њега па једна матер а једна кћер за очи, те им испију очи.

тако теби ваља!” Па отиде својим путем и не надвирујући се над јаму. Послије неколико дана ражали се чоеку па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива!

Кака је така је; а може бити да ће се у напредак што и поправити;” па узме уже и отиде над јаму, па пусти уже у јаму и стане викати да се ухвати за уже, да је извуче на поље.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији

игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том, како и раније писасмо. А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том.

А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том. Нити, опет, мита ради да се не поставља неко у ћелији тој, а да није достојан правила духовног.

4, 18-21; 5, 1-4) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и

А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима, када се уводи за трпезу

А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима, када се уводи за трпезу колико је могуће.

Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима, када се уводи за трпезу колико је могуће. И на вратима дајте у хлебу и вину колико буде братије.

апостол Павле овако у својој Посланици Јеврејима каже: „Повинујте се игуманима вашим и покоравајте се, јер они бде над душама вашим као одговорни“. (Јевр.

А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин. Треба над овим веома бдети, ум чувајући, знајући да је противном лако на њих наићи и до пада довести, што не мора да буде, и

А увече на панихиди дати свој братији по свећу да певају док стоје над гробом. О Анастасијиној панихиди. На такав начин треба да појете и на дан блаженопочивше, која је била некада супруга

Јер када је одређен законити јереј над гробовима, нека чини онако како му је згодније, јер му је тако допуштено. А оно што треба на вратима давати за неке,

А што је мираз у небеским надама и давањима садржан, онај ко даје да не мисли да има неку предност због тога над осталом братијом, него раван да буде са свима, по важећем закону манастира.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

венци риба, с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће да преснежи, мирише врућа ракија, а један облак над дудовима кипи! Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако!

ИКОНИЈА: Очајан дан за пратњу! Много пада! ЦМИЉА: Она кучка, она Госпава! Онај женски распад над распадима! Шта му сад мртвом вреди што је признала? ИКОНИЈА: Зато је онај казо руке крваве!

и у заклон! (Склањају се иза других, старих, гробова. Они који су дошли на пратњу стоје над Анђелковим гробом и гледају увис, у небо. Као да горе, у небу, виде Анђелка.

ЦМИЉА: Ово је стварно киша над кишама! С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

прага још нису донесене очишћене ципеле и нису спремљени леген, ибрик и пешкир за умивање, сва преплашена окреће се и, над степеницама, виче пригушеним гласом): Софија, Вело, где сте, море? Брзо овамо!

МАРИЈА (болно): Болна! ЈОВЧА (одахне ослобођен сумње, опет бесно, предишући и надносећи се над њу): Како: »болна«?! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«? Докле ће да болује?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А он мени: „Да знаш, Димитрије, да људи млади који старије над собом имаду, из своје главе ништа не ваља да почињу ни да предузимљу; ако ли кад по несрећи у таково искушеније

Обичај, мој Маленица, обичај који| превелику силу над људма имаде, свему је узрок. „Између први[х] калуђера, многи, учени будући и доброга житија, избирати су били на

да не назначим, без сваког пристрастија к мојему роду, да од свију народа које сам познао нејма милостивијега рода над српским, а најпаче к сродству.

Виноград до винограда, окружени и накићени с[а] свакојаки плодовити древеси, брдо над брдом и холм над холмом као да се један на другога другољубно наслонио, и као да је један сврх другога своју по|носиту

Виноград до винограда, окружени и накићени с[а] свакојаки плодовити древеси, брдо над брдом и холм над холмом као да се један на другога другољубно наслонио, и као да је један сврх другога своју по|носиту главу помолио

које сам ја не читао како се чита, него са свим грлом гутао и прождирао, које сам веровао како год јевангелије и над којима сам тако горко плакао да сам вид очни покварио.

Нек чује, велим, пак ако има срце чловеческо, нек ме не жали, и нек над мојом бедном младостију не уздахне ако може!

Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваких бас[а]на пуна су житија светих. Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао. Глупи и најсујевернији египетски дервиши би ли могли смешнију и луђу басну измислити?

Време је да к мени дођем. Мој игуман, кад устане, нађе ме над књигом. Било му је зачудо да једно дете мојега возраста не иде којекуд трчати и скакати, имајући допуштење.

Природно хитри и остроумни, кад се из младости на добро управе, нејма доброте и вредности над њи[х]овом; но из тога самога узрока, ако се на зло упуте, ту се ваља здраво на ум узети; ибо велика хитрост, кад се на

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— А каке су оно тице што лете тамо амо над водом? Онакијех нема у Зврљеву! Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила. Сад, гле! гле! гле!

Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило. Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше оно

доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше да је над њима...

Сељаци клекоше. Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом. За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља.

Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима! Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи итд.

Сви су се чудили његову лукавству. Дунда, већ прилично накресан, викну: — Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!

Да је бог учинија с њиме чудо кад је исповидâ онога човика? — питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима. Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву. Ајдемо, брате Брне. Није му било друге, но пође.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ

ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ Опрости камену што ћути Опрости што тајну сакрива: Како ти се над умом слива Самоћа и теку минути Кап по кап у празан круг Што се шири ко вид пред страхом.

Уједно сигурно вече И ти ћеш заћи полако Низ траве које већ клече. ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ О, граде, где сам живео По сутеренима, на балконима, Смејао се, плакао, сивео Под твојим

и ви заљубљени, Зарастите у плав сан камени Ви живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени, Заустави се биљко и не вени: Успавајте се, ко камен, невени, Успавајте се тужни, уморени.

Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године. Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине.

А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао. МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци. Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона.

Потомке давних птица уз ниски облак броде. СИЕНА Још увек сунце сија над Тосканом И ове ноге гле још светом иду: Табани већ су процветали раном. Лик свој сенком цртам и на древном зиду.

Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ далеку. И тек само у ноћ неку Урликне над мирним градом Сетивши се ко је, шта је.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Под табанима су леђа матице, ту је најдубље. Сео бих и размишљао о нечему. Исплатило би се, сада, и баш овде над њом, разумео бих нешто. А вуче ме себи човечина с подигнутом руком.

Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном.

Изнад њега је нова и највећа кућа у Прерову. Над постељом мојом Симкина је и Ђорђева соба. Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази.

загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама што се стално пале и гасе на мокрим рубовима зеница. Над њим, по асури, шушти зрнасти снег, шкрипе и крцају кола трзана издуженим воловским вратовима, сударају се рогови у

Симка уздахну, ћутке припреми вечеру и тихо га понуди. Ђорђе одмахну руком. Још збуњенија, постаја нагнута над шиљком шубаре, па се саже да му изује опанке. Он је осорно одгурну. Петнаест година му она изува опанке.

Мијат облизује снег са танких бркова; висок и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни,

Сви се питају: зашто се ћути? Сви гледају мирно вретено воштане светлости, очекујући нешто што се слути над непоједеном свечаном вечером. Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу.

Неће да угаси свећу. Нагледајте се. Ја Ти никад нисам ваљао. Ето, ето ти га твој Вукашин! Аћим се наже над свећом, постаја тренутак па дуну. Све потону. И он. — Ти ме издаде, Вукашине. И гроб ми опогани! — грмну у помрачину.

А у шта ће мени да прође ноћ! Спаваш и хрчеш, хрчеш.... Више никад да не чује то одвратно хркање, тешка, наднесе се над њега, мора, а не може од задаха вина, од бола у очима, од крви што је одједном стала, и руке се с гађењем тргоше и

Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик... Шарене очи. Зар он, зар с њим?

Јасенови узалудно чекају ветар. Не виде се гарава ждрела оџака. Згрушало се небо над Преровом. Топло је само у кутњацима замуклих паса. ...

Из великог, нагорелог ибрика сипа немилице ракију у широко отворена уста, сипа из освете над нечим, из ината. — Снег, снег.. Десни је мањи. Што је десни мањи? Удави се... Опет — снег!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав? Плачка је мучила глад, мучила врелина, мучила жеђ.

— пружали су му руке облаци силазећи ниско, ниско, одлазили су и враћали се час као киша, час као измаглица над морем, али он се од стене није одмицао.

Зар је и могла приметити да стари? — Пољуби ме! — одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно сребрећи врхове таласа и уснула зрнца песка. — Ја тебе? — стена презриво набра уста.

Све до сутона лепршали су водени цветови над притихлим водама реке занемеле од среће. А онда су се таласи поново растворили и они су опет постали рибе до следеће

рибе до следеће године, кад су се са дна реке изнова дигли и, претворени у сребрнасте водене цветове, залепршали над реком, славећи годишњицу свог рођења.

Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.

Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?« — лепотица стрепећи потрча ка бунару и наже се над њега. Унутра никога није било.

Тако су мали свирачи морали да пробдију још једну ноћ, али кад сунце сину над језером, малена група поискака кроз прозор и поче да бежи.

— момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора одјекује њен глас, опомињући га да не заборави шта је обећао. — Баш је глупа! — насмеја се момак.

Само је све већи број сељака ходао погурено од дуге повијености над послом. Али узалуд су трговци тражили да резбари клешу по већ утврђеном обрасцу. Узалуд су нудили новац.

Ко зна колико је тако летео? Колико планина, пустиња и мора прелетео док није стигао до родног града? Над градом се већ хватао сутон.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Све се то светлосно чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија,

После Другог рата она се ширила и преплитала са крошњама израслих липа тако да над Француском улицом, сада, чак и у затамњеним данима, непрекидно трепере слојеви светлосне прашине која једина памти све

Било је, дакле, мајско јутро и Јеврем је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне светлости и осетио, недвојбено, да је изигран.

Било је, дакле, мајско јутро и Јеврем је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне светлости и осетио, недвојбено, да је изигран.

Док се у интову Аврама Петронијевића возио на Врачар, Вучићу, коњи су касали преко утабаног блата на Теразијама, а над Батал-џамијом, ту где је данас зграда Народне скупштине, пространства светлости као да су постајала сурова, небеса су

можда каже а можда и не каже нешто као „Који ти оно беше“, ветар бива све јачи и Господар Јеврем, одједном осмехнут над малим неспоразумом нараштаја, ободе коња и вине се у небо, тај бездан, преко Скадарлије.

Ишло се кроз баште, кроз капиџике, кроз пролазе којих давно нема, кроз мокар густиш и крхо– тине трајности над развалинама и ру– жичњацима.

Тако је било и касније. Кад би јахао кроз пространства, поред Дунава, оцећао би над собом стари сунчани бездан, и светлости како одасвуд надиру и трепере, у игри, као прва зрачна препрека између неба и

Марио је кад је Милош, убрзо, пошао у изгнанство. Био је први дан јуна, али је пространство неба над ушћем остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као шупље, кабасте округлине, дизали су се и падали

низ падину, више не остављају трагове, из излога некадашње апотеке, уместо уздржаног осмеха Савке Каљевић, нагнуте над гипсаним Ескулапом, поздравља их пластична лутка из „Будућности“, у светлом кишном капуту.

Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава, ковитлање облака над безданом и, нарочито, сенке како це преплићу. Онда, врати се у своју сенку, тамо.

Вили су први сати поподнева, и недеља. Сима, тумач у српској полицији, стајао је код отвореног прозора; од неба над Калемегданом, огромног, долазиле су светлости лета, и мирис Дунава, и развучено, истанчано спокојстВо.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот... Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно.

И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази. Питања наша шум нејасни срета, И жудном духу одговора није; Гдје је почетак?

питај никад: звуке наших дана Хоће ли вјетри да разнесу шŷмом, К'о б'јели бехар са процвалих грана, Ил' цв'јеће некад над нашијем хумом; Ил' ће да живе...

Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.

Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном: - Међу људ'ма си, међу ближњима“...

“ - „То бејаху идеали! Без њих нема више лета Над облаком мрака густа; Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета, Живот празан, -

Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом, Ал' над долинама док још небо букти, Цвет водени већ је засп'о над таласом. Опет једно вече...

чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом, Ал' над долинама док још небо букти, Цвет водени већ је засп'о над таласом. Опет једно вече...

А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан

Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо. Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом.

стоје спомени вечни за ране његовој души; Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над њим се кликтањем кружи.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

окружени китним садовима; на њима су дигнути престоли од топаза и зрачна рубина - рад ангелах првопрестолнијех; над престолом свакојијем стоји на воздуху једно коло сјајно, како што је коло Сатурново, те се вије и те зраке лије.

Од рубина хиљаде мостовах у правилне над њом стали дуге; сви редови гордијех фонтанах, који скачу у небесна поља, од ње иду, у њу се повраћу.

овде се је бесмртијем правда на вјечито царство сачетала; одавде ти судба, воља с умом у једноме избијају кључу. Над високим престолом престолах у воздух се сјајно коло креће, ка и друга што се кола крећу над престолма првијех

Над високим престолом престолах у воздух се сјајно коло креће, ка и друга што се кола крећу над престолма првијех ангелах; ма је оно милионе путах од свакога веће и сјајније; миријаде сјајнијех сунацах о њему

То је круна Бога истинога, са којом је сам себе вјенчао над вјечношћу и над временима, под којом је завјет учинио себе самом на светоме трону да ће мраке гонит за предјеле и

То је круна Бога истинога, са којом је сам себе вјенчао над вјечношћу и над временима, под којом је завјет учинио себе самом на светоме трону да ће мраке гонит за предјеле и границе

Ја његову принадлежим лику, онде ми је блажено жилиште, онде ми је слатко вјековање свемогућом вољом назначено. Над наше се легионе висе шест хиљадах колах свијетлијех; велики је наш стан заузео на сладосној води бесмртија

од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах извлачиле, докле дигох круну над престолом. Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство.

Тамо свјетлост ужасне побједе над нијемим царством одржава, распрострања свијетле границе и позива на слатко битије из смртнога опширнога лона

Адаму је почест обећао посље нас два највишу на небо; војника је од обадва лика обећао сваког окрунити по над једним великијем миром.“ „Ах, пресилни и преблаги оче!

неба поздрављају, куну му се бит дружина вјерна, само своју ријеч да одржи - да их круни самодржавијем по над једним, ка је река, миром. Ах, несретни роде славољубни, скупо ли те та погрешка стаде!

Вид подобни оку представљају поглед горди сјеверних љесовах кад их зима у кипу обуче, и над њима на преведром небу кад се облак наполи раздвоји те у двије непрегледне масе с два противна узмућена вјетра, -

Попа, Васко - КОРА

ВЕДРИНА ПОЗНАНСТВО Не заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим

пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици

заиграла На месечини темена Или просто села Села на туђе облине умора Да се одмори ТАЊИР Зев слободних уста Над видиком глади Под слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви порцулански зев У

моме лицу Воштана ноћ Тек је догорела До ноката праскозорја Црне опеке Већ су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на

сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

ДАРВИН 278 УВОД Који очевидац не би се још живо сећао оних страшних дана када немачки борбени авиони зазујаше над Београдом и сручише на њ своје разорне и запаљиве бомбе?

Трећа по реду је звезда звана Афродитина, која нам се сада појављује, у виду зорњаче, ено онде над источним хоризонтом. Четврто покретно небеско тело је Сунце.

Сада ћемо сачекати излазак Сунца“. Питагора седе. Над источним хоризонтом указаше се први знаци зоре. Он се загледа онамо као да нешто ишчекује; и његови ученици упреше

Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!“ рече Питагора. „Она звезда која се сад баш појавила над површином мора, то је Сириус, најсветлија звезда спољне небеске кристалне сфере.

„Кад достигне своје највише стање, вода почиње да опада, а огромно језеро које се створило над долином Нила стане се сужавати док се, напослетку, вода не врати опет у корито реке, остављајућу за собом плодоносни

Јер нацртамо ли квадрате над свима трима странама тог троугла, па повучемо у квадратима над катетама по једну њихову дијагоналу, а у квадрату над

Јер нацртамо ли квадрате над свима трима странама тог троугла, па повучемо у квадратима над катетама по једну њихову дијагоналу, а у квадрату над хипотенузом обадве, онда смо тиме разложили целу слику у саме

над свима трима странама тог троугла, па повучемо у квадратима над катетама по једну њихову дијагоналу, а у квадрату над хипотенузом обадве, онда смо тиме разложили целу слику у саме подударне равнокраке правоугле троугле, једнаке задатом

тиме разложили целу слику у саме подударне равнокраке правоугле троугле, једнаке задатом троуглу, од којих квадрати над катетама имају по два таква троугла, а квадрат над хипотенузом њих четири, тако да је доказ мога правила очигледан.

правоугле троугле, једнаке задатом троуглу, од којих квадрати над катетама имају по два таква троугла, а квадрат над хипотенузом њих четири, тако да је доказ мога правила очигледан.

Оба сенатора климнуше, одобравајући главом, али Хипократес није више слушао шта му Грилус говори. Он је запазио над једном тезгом пијаце таблицу на којој је стајао натпис „Лековито биље“, па похита онамо, не рекавши својим пратиоцима

која му је била најближа, сагледа недостижне скулптуре којима је Фидија предочио распру Атене и Посејдона о власт над атичком земљом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над страшно отеченом гушом.

Жена, која је мрдала уснама и са некаквим упрепашћеним изгледом, као да стоји над амбисом, плашљиво поглéдала у мужа, процеди: — Па могла би' једно крило.

Као и Сирано, Жером Коањар одскаче дубином ума. Обојица немирни духови, отмени духовити, генијални, високо над средином у којој проводе један немиран живот и обојица непризнати и несрећни. Утолико...

А даље на хоризонту, над великом плавом планином, један усамљени бео облак, као огромна овца од снега, распадао се постепено ишчезавајући.

Па и кад прођемо: као да је земља ишчезла и да јуримо над безданом. Чести гвоздени мостови над дубоким безводним пролокама.

Па и кад прођемо: као да је земља ишчезла и да јуримо над безданом. Чести гвоздени мостови над дубоким безводним пролокама. Воћњаци, усред којих се беласају кућице ретко осветљене. „Побратим ће бити на станици.

Све сам стрепио да не падне лампа што је висила над нашим главама и мора бити да сам имао упрепашћен изглед као жена оног ратног богаташа у возу.

А доле, у равни дави се варош у потопу магле, и само штрче кипариси и џамије, и пропињу се као над водом високи кровови с димњацима, као у поплави.

А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над, природом, уместо под земљом. Тада је огњиште, тј. отаџбина, изгубило свој значај.

И док се капетан Ђорић напреже да поврати власт над мислима, павиљон увелико спава, дише: — Ххххх... пфф... хххк... пффф... пфф... пфф... хууууј...

А људи нису осудили свој егоизам у мери у којој заслужује и, ето, навикли су да се гнушају над стварима неупоредљиво опростивијим. Јер шта значи ова моја утеха, неисказано себична, одвратна, злочиначка утеха?

А у тесном и пуном прашине таванићу над кафаницом, шесторо нас је лежало, све један преко другог, и слушало, мучећи се, онај дивљи, језиви и ледени лавеж који

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А наш осјећај сустопце прати прелијетање мисли као што одраз у води прати прелијетање птице над огледалом језера; и осјећај тако спремно одговара мисли, да се у нама рађају, наизмјенично и непрекинутим слиједом,

И нема у томе ни трага каквом разњежењу над самим собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту

Ко није гледао жалост дјетета над разваљеном играчком? Превише твари, превише крпе, превише дрва, жељеза, пиловине — а мало душе.

а да смјеста не искрсне и оно друго: кад год и ма гдје слушао звуке тог мелодрамског Мисерере, звуче ми као опијело над мојим мртвим оцем зашивеним у кожнату врећу над којом се заклапају сутонски вали оцеана.

и ма гдје слушао звуке тог мелодрамског Мисерере, звуче ми као опијело над мојим мртвим оцем зашивеним у кожнату врећу над којом се заклапају сутонски вали оцеана.

Сав бих се упио у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле чудне и нове, у исти мах и добро знане и сасвим непознате.

у изгнанству, генерале послије неславне капитулације, прегаоце и фанатике послије слома њихове завјетне мисли и над рушевинама њиховог животног дјела.

(тешко алкохоличарско лице у свјетложутом оквиру од јелење коже с танким златним рубом), која је отада увијек висјела над диваном у салону. Ја нисам трпио ту просторију „која је видјела надвојводу”.

Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан.

гране-руке као нека тицала, као неке антене, и слутим промјену времена која се завргла тамо негдје далеко, далеко, над сухим пјешчаницима пустиње или над ледењацима сјеверних мора, предосјећам унапријед угоду која ће се, кроз борбу

неке антене, и слутим промјену времена која се завргла тамо негдје далеко, далеко, над сухим пјешчаницима пустиње или над ледењацима сјеверних мора, предосјећам унапријед угоду која ће се, кроз борбу циклона и антициклона, најзад излећи, и

а касније с узбуђењем пратили смиона успињања на Килиманџаро и Рувензори или експедиције на Јужни пол; индигнирали се над судбином храбрих Бура и пружали им свесрдну моралну подршку своје пуне и безусловне солидарности.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.

Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: — На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...

— оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети. Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до

Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем. Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.

— Јест, али опет... И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.

муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може

Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.

се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном. Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом...

Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: — Ово, знаш, да ме се сећаш...

Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога

лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.

Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, И чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ

Девојка му на то рече: — Онда можеш остати овде и живети са мном у овоме двору, па буди цар над овом земљом. Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор.

Не потраја дуго, а он зачује неку јаку јеку и писку, па потрчи да види шта је и како је. Када дође над једну долину, има шта и видјети.

Цар јој даде, те ти мога сиротог јабанџију поведоше џелати с баџом у једну велику планину, и довелоше га над једну велику рупу. Ту баџа нареди те га бацише у рупу, а за њим бацише једну велику стијену.

Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше па севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула.

шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је коњ, а над њим висе о зиду двије орме: једна је златна, а друга рђава и не вриједи ништа, ама баш ни филира.

Кад се цар ујутру пробуди, дођоше му гласоноше да је некакав велики шах дошао са великом војском над Стамбол и да му пријети погибија.

Слуга све слуша, па стаде над онијем капком, па како је год који пустахија оздо излазио, а он ти све једнога по једнога оном црносапчином иза ушију

— Па отиде својим путем и не надвирујући се над јаму. Послије неколико дана ражали се чоеку, па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива.

Кака је така је; а може бити да ће се унапредак што и поправити.“ Па узме уже и отиде над јаму, па пусти уже у јаму и стане викати да се ухвати за уже, да је извуче напоље.

Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика!

Нити сам ту био, ни очима видио. ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ У једном селу живео један јунак, али пошто није знао никава заната, пасао је говеда.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.

Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама, покривена бусењем и травом.

преживела гледам доба И све што је некад било, и све што је око мене; И чудна се слика ствара: неко море од пепела, Над њим ваздух, паран криком, као да је смех сирене.

НА ОНОМЕ БРЕГУ † Јанку Веселиновићу На ономе брегу што је над животом, Тражио сам место где станује срећа, И ишао дуго окружен лепотом Из предела снова у пределе цвећа.

Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.

Ти и данас тражиш борбе и живота. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа И осећај да сам сувише се над'о Да је јад највећи срце увек младо. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа.

Једне ноћи, при плавом сутону, Смрт наиђе и рашири крила Над том земљом, и опет утону У пределе непознатих вила. И утону.

и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће. Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један

К'о дуга небом после многе кише, И моја нада појави се тада Над љубављу ми, и лагано брише Дубоки очај и трагове јада.

Истина, ја знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под бледом звездом које нема сада. Знам их.

Ја сараних све, и љубав, осим мира глад. Јер још чујем над главом ветар како свира Песму празну к'о утеха, тешку као пад.

А небо узеле планине облака, И ничег над главом до литица голи'? Кроз ноћ глас пригушен креће се из мрака: То се негде робље за нас Богу моли.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи.

Картање је за мене представљало ужитак над ужицима. Мој отац који је водио узоран живот, није могао да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И још данас ми је пред очима слика његове главе без косе и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке утонуле очи, светлећи као месец кроз иглице старог бора.

вредеће ти много више од туцета печених гусака; између осталог научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим оком гледаш на ствари које немаш.

Немачка победа над Француском на две године пре ових догађаја, а која је довела до уједињења Немачке, изазивала је код Немаца право

лицу и уверио ме да бих могао лако испунити очекивања проте Живковића и мојих учитеља, ако бих више времена проводио над књигама, а мање са својим националистичким пријатељима. Замислио сам се над овим саветом и индиректним упозорењем.

Замислио сам се над овим саветом и индиректним упозорењем. Палацки је био нежан старац, глатко избријан, и изгледао ми је као човек који

Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би их чврсто везало за једно одређено место.

Тако сам постао помоћник службеника који је водио надзор над пошиљкама. А то је значило не само већу плату него и бољи друштвени положај.

Али мени се чинило да само над академским здањима Колумбија колеџа лебде сени Хамилтона, Хеја и Ливингстона. Билхарц се веома обрадовао када сам му

Београд нисам видео од детињства. Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом уздизала као Гибралтар над морем.

Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом уздизала као Гибралтар над морем.

Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум. А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена. У ствари, у присуству кума кумче би требало да је ”мање од макова зрна”.

Београд нисам видео од детињства. Када му се наш брод примакао, пред нама се указала висока тврђава која се над Дунавом уздизала као Гибралтар над морем.

Ћипико, Иво - Приповетке

Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је. Лице им је као зачађивало, боје од гњиле маслине; низа њ цеди се зној,

Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се добро видело и без свеће. Над огањ неко од оне тројице беше надвисио бакру; стога је она морала своју поставити са стране, на два камена, и чекати

Чини ми се сад ће душа из мене. — Обрне се дјеци: — Идимо ! Нађоше се у пуној ведрој ноћи. Месец се надигао над кућу и поврх дрвета. Његова светлост расипље се пољем и шумом. Увукла се у доце и провале. У околу нигде жива гласа.

А и сутон већ се хвата по потоцима и доцима; постепенце неосетљиво диже се навише, док не посурише над њима и највиши висови и све се заодјену суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу стоку,

Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и — жеља их за њим вуче.

Тада они замишљају топле заклонице у које сунце упире, гдје су се с чобанима заклањали од љуте студени. Над главама им вјетар хуче и одбија се од голих кршева, а њима је у друштву мило и топло: грије их сунце, врео задах

вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета. Над врелом на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по

Цвијета слуша гласове страсне омладине што се мијешају са шумом борова изнад врела и лаким отицајем воде, над којом стрши мрки град и пуста голет. Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући.

И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти... „Вјетар мора да је напољу”, помисли, јер над кровом његов удар тугаљиво фијуче, и фијук се слива са звучном јеком војничке трубе.

Устави се код увијек зеленога бора самца што се у пучини затона огледа и вјечито над њом бруји, као тајанствена пјесма из даљине....

Дјевојка се из мисли прене кад је на обалу међу свијет ступила. Сунце је и до мора допрло и мјестимице га обасјало; над пучином дрхте његове топле зраке.

И над том складном питомином дижу се високе голети, крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оло

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

и њене слушкиње звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво

Навешћу само три примера. Кад лепа Тодора захвата воду, вода моми канда сама креће у сусрет, а над њом соко крилима маше или, још лепше, веје: Лепа Тода на воду дооди, Сама гу се вода заваћаше.

можемо рећи јесте да она улази у културу као њен саставни део, културу која подразумева природни језик, али је над њим надограђена.

или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море има слан и модар мирис, који трепти над обалама.

и хаос у савременој се кибернетици и теорији информације назива ентропија, а човекова се култура дефинише као победа над ентропијом, као смислена организација.

с дивљењем у њ, и одједном имам тачну сензацију, иако је нисам изазивао, да је небо пода мном, а да сам ја са пољаном над њим, да се земља на којој се ја налазим налази управо изнад небеског свода који је бескрајно дубок испод мене, и да

Поток тад више не тече, већ пузи као црв, и то с ниже тачке навише, а и ја макар за тренутак губим свест над бескрајном дубином плавила која је испод мене.

и непрозирна: Не бесмо ли заједно пијани од визије Да изврнута, под теменом, посматрамо небеса; Вртоглавица нас занела над густоплаве визије, У стрмоглављењу заклопимо очи руком! И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса.

И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса. Под теменом изврнута небеса, вртоглавица над густоплавом визијом, заклапање очију кад почне стрмоглављење у плави понор и, на крају, остаци чудесних линија и боја

афазије“ лежао у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама

]. Поља нису удаљена само просторно него и временски. Тако се у другој строфи над језером огледа ловац из средњег века.

Међутим, место свог одраза, на дну види скелет давног стрелца што лук затеже: Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже [...].

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

примакле Томчиноме лицу - усред мрака жаром осветљеном - баш у тренутку кад је мислио да је сам и смањио контролу над својим телесним реакцијама.

Будући да није имао довољно (школовањем стицане) контроле над њом, Станковић је реченицу по правилу склапао под појачаним притиском призора који се том реченицом описује, приповеда.

лошег знамења може бити кобан); и није тек замирисао, него ју је загушљиво задахнуо; још јој се учинило да су јој над главом тамјан и свеће: „И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и

Софка погледом обухвата што је од ње далеко и високо, над самом вароши: „У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине”.

Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго:

Она се, тако, плаши само зато што, кад у кухињу уђе, може изнад огњишта видети небо („са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо”).

Само нетремице бди над унуком, и као сенка га прати. Где се може поколебати, посустати, можда погрешити, ту је она да га својим присуством

И, наднесена над детињством, свуда налази, докле јој памћење сеже, непрекинуту своју заокупљеност судбином рода и породице.

И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.

Да ли што га као сестра, мати [породична љубав] толико жали, бди над њим, што га толико воли, или као жена, девојка [еротска љубав].

Јака супротност ствара високу тензију, која покаткад наводи јунака да изгуби контролу над самим собом. Тада поступа неочекивано, па и неразумно; погибељно по себе колико и по блиске људе.

на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и прислонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама лежи. Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан;

Довијао се он, кнез, са старим протом од сваке руке, али не види никакав над више. Осим у једном начину. Кад би само смео да га помене.

— Виђи, да ти кажем! — узвикну овај ончас грановесно, устукну мало назад, метну подланицу над очи као да му сунчане зраке сметају да добро види, па страховито поче с презирањем мерити буљугбашу.

Шчепала га снажно, зајектала се као над мртвим, ухватила се за њега као за земљу, па му Нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да

“ Па се наднесе над мртво– га сина и махну руком да га открије. Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота.

— Нећеш веровати: у животу сам побио толико људи и никада ми срце није штрецнуло над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих и бол и срам и страшну љубав према крвнику, оваком истом

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

267 ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 270 НА НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА

„Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом вије, Из луле му је дим. Кад је већ на дну био, Десницом пипа шпаг, Погаче комад налази, У меден једе кус.

Ласно ј’ теби новом бојом Поновити рад, Насликати такав исти, И још лепши „Над“. Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891.

Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891. АНЂЕО И ЂАВО (Од К.

Поточић је жуборио Као песма путникова, А над нама облачићи Низали се, губили се. Падало је лишће жуто Са гранчица заљуљканих; Тихо, немо промицô је Ток

То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу летом невидовним, И рукама крећу крстом благословним Дошле су да виде нови станак мио Што га ј’

Речима се не казују Јади, које носиш собом... Да л’ бар кажу сузе наше Над прераним твојим гробом? С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито!

Хеј, ка’но што црна нојца Уздише за белим даном, Пет столећа кроз груди ми Уздахују над Стеваном. — Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха?

— Која вајда од уздаха, Над могилом твога праха? Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако

И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја, Јер је једна боја; И шта је скиптар, ма над пȍлом света, И онда кад му ни мравак не смета?

Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим! — Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи.

Кол’ко с’ већ пута брука та Над тобом јадном ширила, И ти се увек поново Са неверником мирила. Врати се драган раздраган, Заборави се све, И

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ Уместо звезде славуј из неког

ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ.

Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим. Врати ми сличност да усним, док страва Тишти ми чело и ниче на столу. Она је део предела што спава.

Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене

То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира. Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије.

Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид.

Понављам речи које су ми дале Тај цвет тај камен птицу што искрсну Из ничега, сунце које се распрсну Над светом који су саме одабрале. Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време.

Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран.

Он је звезда над празнином говор који открива Здробљено сунце подземља као живу у кости. Ту изгубљено сећање пустињу храни.

Пределе раздвоји Одјек те речи. Часови су стали И нали укроћени над понором. Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е?

И која страна света поклон бива Кад бдиш једина звездо над измишљеним крајем, Љубави моја мртва а ипак жива? XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ Љубави моја мртва а ипак жива Нек у свом

ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје

Краков, Станислав - КРИЛА

без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и плачу анђели на свили над мртвим телом Исуса од злата. — Срби, Срби, одилазе на фронт. Жене се смејале и загледале их.

Једног слепог интенданта мучила је шкрипа кревета његовог суседа. Ипак није могао да види како се над пилотом са сломљеном ногом наднео бели, поноћни анђео. Војници говоре како анђели смрти лежу уз самртнике.

На светлости се указала дуга прилика потпоручника Мије. — Охо, па ово је добро. И чутурица се опет нагла. Над поспалим војницима лебдео је загушљиви задах прашине и зноја.

Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело.

Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака.

Више планине се небо на махове отварало и палило ћутљивим муњама. Семафори су дејствовали. ИИИ ПРЕПАД Над реком су још висили подерани застори магле. Рибе су дремале по шкаљама. Под камењем се згурили зелени ракови.

пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике.

Било их је глатких, знојавих, са дубоким линијама и исплетеним арабескама судбине. Носили су чупаве шуме над собом. Други су били танки и румени. — Брже, брже... тако... тако шију митраљези... Дланови су клепетали као луди.

Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља.

Чуле се последње заповести: — Ни ватре, ни говора! Горе на гребену били су ровови. Тишина влада над полеглом масом људи. Опет би стрепња почела да прожима душе, али умор то све руши бацајући сан на ознојена тела.

Сину отуда далеко са косе, зазвижда, али тако блиским фијуком да се све трже, и тресну шрапнел баш над рововима. — Ух, ух, у наше... слепци...

Бомбе праште све ближе и ближе. — Одсећи ће нам одступницу, — већ струји дах нереда над целим стројем, и витла се све више и више. Војници су устали. Осећа се да се све колеба.

Петровић, Растко - АФРИКА

Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла.

млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде. Брегови банана; гри–гри на све стране.

Пучина 6,00 над Екватором. Почињем да волим овај брод, црвених димњака, који тако упорно и бешумно плови по непомичној пучини.

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима,

Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде.

После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану већи,

удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом.

Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене. Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми

Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво

Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу. Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким

На једној је записано: „Томас Кофи, Краљ Моуса, Цар над Царевима“, два корака дале налази се његов гроб. На једној другој кући читам: „Сви ви пажња.

Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ Не кидај срце, добар човече! Кад мајка старим гледа очима Порода бедног главу клонулу Како је над њом џелат свирепи Са чврстом руком пȁлу издигô; Још тренут само... и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

000 бораца, а од Пандирала Сулејман паша такође са 8—9 хиљада војске. (Над свом овом војском био је заповедник Ејуб-паша, јер је сва ова војска сачињавала један кор).

Хафис и Сулејман (тада је у турски логор стигао Ејуб-паша и сам лично предузео команду над војском Хафиса и Сулејмана) ударе на њега 22 јула.

За дневнога команданта над целим оделењем што ће сутра оперирати поставља се пуковник Михаладзе (?). (Име је нејасно записано у дневнику и не

Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами Житковац спрам Алексинца? Та то је апсурд.

Народни војник, командант над два топа у шуматовачком шанцу, тек викну само: »Коњица напада, пуни картечом«. Топови су у тренутку напуњени, али кад

Мир покојничком пепелу, а проклетство власти која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима, потрже мирне становнике из далеких покрајина и шаље их на касапницу.

бесомучна мржња и она их подржава и употребљује ове ратоборне дивљаке као жртве, да помоћу њих одржи своје господство над покореним Словенима.

смирено превијају главу пред сваким полицијским писарчићем, који, као »господин човек,« као »власт« има »право« да се над њима натреса. Черњајев је негде у Русији, и давно се већ утешио и за Србијом и за покојним капетаном Живаном.

Чудим се! Из даљега разговора с пуковником Рајевским видех да је њега јако огорчило и то, што је данас над неким многим батаљонима поверена команда потпуковнику Караџићу, о коме Рајевски вели да је „простой пьянчушка и бољьше

с једнога врха на други, па су се тек онда спуштале на врхове бајонета у гомиле укрштених пушака и на росну траву. Над логором се дизао жубор од хиљаде људских гласова, а сва ова шарена гомила, са неједнаком одећом, са шареним сељачким

израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех смрти која већ стоји над главом са замахнутом косом.

! Чудан разговор пред ступање у борбу, уз кобно гуђење граната над нашом главом и звиждање куршума око наших ушију!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И подигла си цркву Кô тврди неки град, Оживела си веру, Пробудила си над. Распламтела си љубав, И разлила си сјај Задахнула си цвеће, Повратила си мај.

кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта

“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава. Чедо с’ буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник

Ти си мртва, мој животе, Отишла си с овог света, Тој даљини нема мере — Па зар и то да нам смета! Нека пада над и вера, То ми љубав, не савлада — Ја те љубим, празна сенко, И без вере и без нада!

Већ девет година на ранама леже, Кô девет копрена, Над срцем ми, над иконом, где је Жива слика њена. Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис

Већ девет година на ранама леже, Кô девет копрена, Над срцем ми, над иконом, где је Жива слика њена. Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис божји и време га

А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској души У деци био над. И ти си рећи хтела: „Кад Смиљку отме ноћ — — —“ Разумем, ох, разумем! — Ал’, где ми је та моћ?..

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад они стадоше код извора. А овај наредник, ни пет ни шест, него одгурну једног нашег па се наже над извор. А мени, знаш, смрче се.

Пред нашим очима, преко Чегаљских планина, указује се равница, и у њој мирно, плаво Островско језеро. Као око... А над нама се разлеже прасак пушака. Мало ниже пуше се казани. Около војска лежи као снопље. Болничари превијају рањенике.

Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се. Пред нама груну разорна граната.

Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима... Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче.

Гранате туку у гомилу. Кроз тресак експлозија разлеже се јаук. Прашина пурња и над положајима се растеже у прљави застор. Гледајући погибију Бугара од наше артиљерије, нама је срце расло.

Али мучно је било гледати како се луди, свесна бића, како се тај човек, који је умом својим над свим живим... коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња... — А ко је томе крив? — пита Мишић.

А Бугари, као да су знали, распале баш тад. Сви смо били прилегли. Куршуми су прштали над нама. Док ти мој Андрија клече, и поче да се крсти. — Учо, мањ то ако ти не помогне!

Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву. Али ваљда и зато што је и нама над главом лебдела смрт. Кад смо стигли у пук, била је поноћ. Наиђосмо на наше предстраже и замало да изгинемо.

Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара. У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно.

Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас. Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче.

А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...

И када је год требало опробати неки нови лек против маларије, тражио је да се експеримент врши над њим. Трпео је он и шприцеве, гутао је солуције хинина, па је чак подносио и салварзан.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Полако али поуздано, елегична орфелиновска кукњава над рушевинама српске величине преобразила се у сиви јоанносубботичевски култ хабзбуршког легитимизма (са самуровином

Тешко је не сажалити се над мукама ових песника. Како су се интимно осећали на овом послу, о томе би се могло само нагађати.

а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити господар над животима и смрћу речи: Мулта ренаѕцентур qуае иам цецідере цадентqуе Qуае нунц ѕунт ин хоноре воцабула...

најдубља и наосновнија људска осећања: љубав према жени и задивљеност пред лепотом, чежњу за недостижним и празнину над остварењем, верност према завичају и своме народу као и замишљеност пред страшним законима живота и смрти, у тузи која

Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом. Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте! Глуво је доба сад.

Чујте! „Народ ће с’ родит из Вас серпски. Може постати народ млад Каквим сам хоће кад над њиме Штедар и праведан скиптар влада, И поверења к сопственим силама Оклоп на груди носи.

Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој! Много човек Тајних врагова у себи носи. На стране с’ тужи, несрећним али га Све чине своји.

Најпре победи те, Лако ћеш стране, били јавни Или у мраку, победит моћи. Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји.

С упаљеном воштаницом Над Лазаром гениј стоји, Скорбним лицем к трону судбе Он управља поглед свој. „О, уклони, свемогућа, Ово од твог

Колико се над тобом Љупких р’јечи казало! Колико ли крај тебе Усана целивало! И ја с’ надах срећи тој, Дуго овдје чезнећи; Ну сни

Заслуга дели по правди награду: Чим’ онај старац доби дане своје? Бич има само над кривицом владу: Зар мој да страда син за грехе моје?

1839. Васа Живковић ЦВЕТ Ничи, ничи, крине бели, Дивни цвете мој, Над тобом се суза блиста Љубавника, ој! Ничи, цвете, чело главе Ладног гроба, ах, Где почива драге моје Освећени прах.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А милост му је као селена — По световима собом створеним Светове ствара, нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима У доброј вољи своје свемоћи Блаженог мира пружа гранчицу.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим. Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја!

дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и 3емље своје.

И данас се на то тужи и вели: „Стари, крепали Џибукарда, Ђурђије и 'ришћани криви су томе, небо се над њима проломило!“ Не држи слуге. Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала!

— А ма, што сте ви, људи, дошли? Ја тебе мало кô и познајем — окрену се мени и наднесе руку над очи. — Ти си...? — Јесам, јесам, оче! — Е, па, ето, шједи, кад си дошô.

Кô иза јучерашње кише изведрило, ниђе облачка! Само доле над Козаром наднијели се црни облаци, а горе око Кочића Главице врза се густа маглуштина...

Што још човјек неће доживјети у овој будаластој Босни! Јазавца тужити! Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? Давид: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим?

Давид: О, чекај, љубим је, да је видим! (Пење се на столицу, надноси руку над очи и дуго, дуго гледа.) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице).

Судац: То је тај сељак што тужи јазавца. Молим Вас, господине докторе, да га прегледате. Сад ми се чини будала над будалама, сад опет врло бистар и паметан. Чудновато и загонетно створење!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Црне као младост кад у неврат тоне. У даљини запад каткад блеском плане, А над њиме сиви облаци се гоне. Без крика, без циља летеле су вране.

Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова. О ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је

Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани. Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више.

Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин снен.

— И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст. 3) Благо народу који зна трубну поклич. (Псалам 89, сг.

МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице.

ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице.

Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих,

Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!

Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада звасмо живот цео Беше тек један мали, светли део.

XXВИИ Завршила се једна тиха драма, Ветар је цвеће разнео пољаном, Шинула бура над нежношћу саном, Ти не знаш шта се одиграло с нама.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана.

У углу, иза ових врата, лимена пећ, од које чунак иде најпре право ка публици, уза зид, па се над столом г. Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над вратима практикантске канцеларије.

Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над вратима практикантске канцеларије. Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката, која су с

врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката, која су с једне и друге стране подупрта по једном циглом. Над клупом слика кнеза Милана Обреновића, под њом нека прокламација и са стране неколике писане наредбе излепљене на зид.

МИЛИСАВ: Није, море, толико због депеше, отишао је да се уклони док ми извршимо саслушање над оним. ВИЋА: Како, зар неће он присуствовати? ЖИКА: Неће. Вели, може онај имати бомбу, па – бум!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

ћириличким словима, а већина књижевника и велики део грађанства "отменост" којом се дотадашња пракса издизала над говорним навикама простог народа. И дијалекат којим је Караџић писао изазвао је оштра реаговања.

и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада међу најадекватније у свету).

и власти, већ да живе у братској љубави и слози, делује као пророчански завет, те стога завршна сцена, у којој Сава над очевим моштима мири браћу Вукана и Стефана и тако прекида братоубилачки рат у Србији, делује сасвим природно и

вере и отачаства, безграничне привржености хришћанском идеалу која иде до свесне жртве, тема предности духовног над материјалним, небеског царства над земаљским царством. Али није само кнез хришћански херој.

привржености хришћанском идеалу која иде до свесне жртве, тема предности духовног над материјалним, небеског царства над земаљским царством. Али није само кнез хришћански херој. Подвижници су и његови витезови који гину заједно с њиме.

Ставио их је напоредо с Песмом над песмама, да би то исто учинио и Гете. Гримовом заслугом, али и иницијативом образованог и мудрог Словенца Јернеја

У познатој песми из Вукове збирке освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на

Понекад сурова сликовница крвавих призора, етика буне мање је осветничко наслађивање над српском победом него филозофско надношење над догађајима, разумевање за патње противника стечено сопственим горким

сликовница крвавих призора, етика буне мање је осветничко наслађивање над српском победом него филозофско надношење над догађајима, разумевање за патње противника стечено сопственим горким искуством.

Најпознатији је национални типски лик довитљивац Ера, сељак који победу над противником (најчешће Турчином, али и разним представницима власти) задобија умом и жилавом упорношћу.

Благи хумор, имагинација и слике потекле из народне предаје односе победу над суровом збиљом. Савремена књижевност Почетком трећег и најдужег периода, који обухвата савремена књижевност, означио

Галеба (1957) приповедање већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме, бића и ништавила.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

У Сумраковцу 1858. ПОСЛЕ СМРТИ Ножеви кад ми срце поделе, Над гробом звекне крвави мач, Слатке девојке, ружице беле, Нећу да чујем ваш горки плач!

Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном! Међу људма си, међу ближњима!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Прости ме, родино блага. САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, пупи ми пупила, мала. Пламено ми се извијаш у цвет.

Исполин анђео силовито над крововима затруби. И не виде га, жарки стуб, и не чују. Он труби, труби у предвечерје страхобни руб.

3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила. 4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица.

Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала. Пламено да се развијеш у цвет, Пупи ми пупила мала.

Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!... Простите, грађани, праштам, а Бог над свима нама нек чини своје!

(Један анђео:) О, Давиде, ти ниси тај Ко ће саградит овај дом. Твој некад родиће се син, Владаће тај над светом тад. И он ће бити мој син А отац његов ја.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани

Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка. Млађи му брат више је личио на мајку.

Одавно му већ простиру очев душек, чаршав. И онда се легне. Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду,

Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе. Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.

Ћутала је. Заклопила се над разбојем са рукама на челу. Рамена и врат јој видело се како се тресу. И са стране, испод пазуха, видело се како јој

Јак над собом. Себе да има у рукама. Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.

! Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: — Не знам. — Него... Истина је. Рано је.

Приђе јој и наже се. Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му. Чисто се тресао над њом: — Шта плачеш? Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: — Ох, бре, синко! — Што ме живога оплакујеш?

И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет. Чита а горчина га дави. И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају,

Чита псалме, вапаје, бол. Чита као себе да чита. Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.

Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом

Кад она уђе, он диже главу. На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Вук, Пјесме, 2, 3, 116). Ј. која расте насред раја, а своје гране надноси над паклом споменута је мало раније. За змије кажу да имају некакву златну ј.

, 223). Ако овцу искасапи вук, треба је накадити над л., и оздравиће, ма колико да је искасапљена (само да јој гркљан није пререзан, ЗНЖОЈС, 6, 124).

жила (СЕЗ, 17, 542), или притисну о. петом, заокруже дрветом оно што је о. захватио, па исти о. обесе над ватром да се осуши (ЖСС, 283). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су потопљени о.

Као општа начела важи ово. Све што се сеје треба сејати у пуном месецу (СЕЗ, 32, 13). Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266).

Краљевић је у некој прилици размрсио вили косу која се тако била заплела, и вила га је зато наградила да буде јунак над јунацима (Караџић, 1, 36).

, 202; упор. и Даничић, Посл., 479: »Да му је драча под ногама, а плоча над главом, нек не може ни гори ни доли«, и Вук, Посл., 4660.

Као такав украс ј. се помиње и у старој народној песми: »Над Емком је тубре начинио, По тубрету злаћене јабуке« (Вук, Пјесме, 1, 651), по чему се може закључити да је то давнашњи

, 264). У околини Невесиња, да би зачела, жена се »пари над попрженом кафом, али тако да нико не сазна« (ГЕМ, 36, 1973, 85).

Кад вода проври, суд се донесе и преврне у ћасу или лавор над болесником. Ако лонац затим покупи сву воду из ћасе, знак је да ће болеснику бити помоћи. Тако се уради трипут.

још и јабуке и кравајчићи, па се тако накићен ставља сутрадан на трпезу испред кума и старога свата, те га они изломе над главама младенаца, и тада се девојке грабе око гранчица и јабука, јер верују да ће се прва удати која прва уграби

Новорођенчету за прво дојење »задојаљка« доноси на дар кравај, а жене, док дете доји, држе над њеном главом сито с кравајем — »као симболе плодности« (СЕЗ, 86, 419 ид, Врањско Поморавље).

Овај струк краде домаћин или његов син, а никад жена или кћи. Кад радници сврше копање у њиви, долазе овом струку и над њим укрсте мотике, како би се и корење у њиви укрстило на све стране.

Ћипико, Иво - Пауци

Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.

Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом. И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима

И јест засуо; зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио, и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном

крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји. Раде чека.

већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају оклијева, али не могавши их загријати, — клоне ...

ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из тајанствених, распружених, непомичних сјена још мрак вреба... Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ...

ониско, окошчасто; али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, као да је само о томе премишљао, вели Божици, што над Радом стоји: — Грије ли те како Раде на овој зими?

—Тешке сам среће, неће ме ниједна цура. Ја им поручујем, али нема отпоруке. И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре да јој се боље види плести чарапу. Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте.

Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу. — Дошао си, — вели му.

Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.

Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило. — Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме?

Воли га, болан не био, као рођенога брата! А и јесу браћа ... Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника. Пламен им обасја смежурене, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

тај скромни побожни човек, не одобрава овај неприродни брак, и да ће се све то, ипак, лоше завршити, да се већ над земљом рашком надвија црни градоносни облак неслоге.

је Дадара касније по Вратимљу чинио, у причу о њему закачио и ову ситну али живописну појединост само да би његову моћ над женама учинио још чудноватијом. Дадара није особито леп.

А и јак је. Бистар. Деца ће бити лепа. Здрава. Паметна. Плодан је, кажу, Дадара. Само мокре раће над жену да наднесе она ће одмах трудна остати, а камоли кад стане неколико ноћи узастопно воћку да јој тимари.

Све је дошло некако пепељасто, и небо и предели, само су се обронци Вратимља над долином опасали свежим зеленилом и расцветалим јабукама. А долина је мртва.

бескорисне дрангулије које су измислили лукави Грци да би преко тих трица и кучина, тога шареног смећа, држали шапу над српским земљама.

Радио је то јавно, нарочито се трудећи да сви виде како и колико се он гнуша над тим грчким смрадом и талогом. Наредио би да се на каквој пољани окупи народ из краја у који је тек упао, да направи

писмо, Реч божију, реч о миру, братству, благости, љубави, да ће се перо оскрнавити обележим ли њиме главу човека над којим ће блеснути крвожедна секира. Свеједно, он би ионако послао Макарија да ме убеди.

Вероватно лежи на својој меканој постељи од перја, у финим чаршавима и стрепи над судбином свога видарчића. А он тамо неуморно ради око посекотина и рана.

Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље. Најпре је стајао црни, чинило се градоносни облак, ниско над самим хрптом гребена Вратила. Био је огроман и непомичан.

Али нећемо ваљда, господине, господине челниче, господине победниче над Брзаном, падати у очај. Примићемо и тај изазов. Стаћемо на белег против самог пакла. Ту смо и ту остајемо.

Господар Лауш седи на троношцу, а његова мила госпа Јелена, брижно нагнута над њим, расправља чешљем његове власи. Сунце је најзад, два копља пред смирај, измигољило испод дебелих сочних облака те

После, неко време, мирни и спокојни, ослушкујемо бекријско блејање и нескладну свирку. Победу над разбојницима прослављамо и нас двоје иако јој баш ничим нисмо допринели.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Илић ПЕСМЕ Садржај И 1 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 2 МОЛИТВА 3 НАД БЕОГРАДОМ 4 ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! 6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ...

НОЋ 223 ЦАР И АБАТ 225 ТАМАРА 233 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 237 ЉУБАВНА ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ 242 ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ 247 КОРИНТСКА ХЕТЕРА 251 (КЛИЧЕ ВЕСЕЛО ГАЛЕБ НАД ПЛАВОМ ПУЧИНОМ МОРА) 257 ОПСАДА БЕНАРЕ 258 СМРТ

ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ 242 ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ 247 КОРИНТСКА ХЕТЕРА 251 (КЛИЧЕ ВЕСЕЛО ГАЛЕБ НАД ПЛАВОМ ПУЧИНОМ МОРА) 257 ОПСАДА БЕНАРЕ 258 СМРТ КАТОНОВА 266 МРАМОРНИ УБИЦА 269 ЉУБАВНА ТРКА 273 ГЛАСНИК

1880. НАД БЕОГРАДОМ Спомениче неми прохујалих дана, 3ашто ти је чело суморно и тавно? Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана, Шт

Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак.

ките се лузи, И ветрић шумори немо и живот поздравља млад Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи: Да живи над! И ти, О мили анђеле мој!

И ти, О мили анђеле мој! позвана божанским звуком, Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ, Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком, Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим

Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И

Светови доле блуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна божијег труда, светило ведрога дана, У мирном

За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над.

ИИ Бурне су страсти извор многих зала, Несрећи људској почетак је страст; Море живота оне страшно муте, Над људском душом њихова је власт.

огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Свакога дана, између излаза и залаза Сунца, видимо над нама или плаветнило небеског свода или облаке. И једно и друго су производи атмосфере, ваздушног плашта који обавија

„У то звездано небо упире човек свој поглед од када живи на Земљи, и мучи се да са те књиге, коју је сам Бог над нашим главама расклопио, прочита њена тајанствена слова. А из тога срицања развила се астрономска наука.

На један километар од нас, горе уз обалу реке, поносно се уздиже, над замагљеном вароши, царска палата са својим висећим баштама, осветљеним безбројем буктиња.

Ми се пењемо брзим кораком том завијеном рампом, и ево нас на врху куле. Но, шта је ово? Над платформом на коју смо задувани стигли, уздиже се нова кула. Како то да је нисам од доле сагледао!

Гледајући њену горњу ивицу, видим да је права мога погледа опет толико стрма да не искључује могућност нове, уже куле над овом. Нисам се преварио, - ново пењање показује да се над другом кулом налази трећа.

Нисам се преварио, - ново пењање показује да се над другом кулом налази трећа. Ми продужујемо наше пењање, а наша радозналост се очајно бори са умором, који нас

замењујем Ваше мале ципелице већим сандалама, да бисте изгледали што мушкије, а Вашу кестењасту косу, равно срезану над вратом, везујем пурпурном врпцом, превученом и преко чела. Тако, сада изгледате као какав млади Атењанин.

Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи

Ту трепери, високо над морем, сјајни Сириус, а право испод њега, близу самога хоризонта, блиста се још једна, исто тако јасна звезда.

после Сириуса најсјајнија некретница целога неба, која се код нас, на северу, никада не виђа, јер се ту не пење над хоризонт. Ми уживамо у томе небеском призору који је за нас сасвим нов.

Ткиво које ће, са својим нагусто увезеним перлама, претстављати Архимедову лађу, над бисерном пеном мора, а под тамним небом са сребрнастим појасом и злаћаним звездицама.

Ја Вам, по Вашој жељи, шаљем, уз ово писмо, цртеж онога дела звезданог неба који се уздигао над јужним хоризонтом баш онда када смо посматрали Сиријус и Канопус. Тако ће и те две звезде затреперити у Вашем везу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

- Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тиху реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори Боже силни!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука Ташанина НАЗА, вођ чочека СТАНА, слушкиња Ташанина, али врста господарице над осталом послугом И ИИ ИИИ } слушкиња Ташанина Хаџије, братственици, чочеци, лаутари, Турци, народ Дечаци и девојчице,

Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен. Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима. Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију).

Само — ох... МИРОН (прилази јој сасвим узбуђен): Ама шта је то? То је нешто много кад плачеш! (Надноси се над њу, сасвим решено): Ташана! — не кћери, не снахо, већ Ташана, шта је? Кажи све! Све кажи!

Видиш колика си и каква, Ташана? Ох, видиш? (Приступа јој, надноси се над њом): Ево не дрхтим, не клецам од страсти за твојим телом, већ само осећам како би ми ту, код тебе, било све моје: и

Не бој ми се ти. (Остаје над Парапутом клечећи до његове главе и једнако га утуткавајући јорганом.) ЈОВАН и СЛУШКИЊА (одлазе у кућу, горе).

(Потресена, опхрвана успоменама, клечећи над Парапутом заогрне се у шал): А, ти бар, дедо, знаш да, када би мислила, морала бих да полудим.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

С првом женом је имао пет синова, и како које дете донесу с крштења, он му испали четири метка над главом: „Во имја оца, и сина, и свјатаго духа, амин!” И сто таквих чуда.

А млађи и нема презимена. Он је у ловачком дворцу румунског краља главни над ловцима и хајкачама, псима и коњима, и зове се Џон.

Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија.

И тако даље. И данас је над гробом госпа Нолиним чувена игра сенки. То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и лебди.

Радила је у неком старешинском замаху и у кући, и над очевим рачунима, па и над малом својом полусестрицом. И ван куће се девојачки њен живот определио особито.

Радила је у неком старешинском замаху и у кући, и над очевим рачунима, па и над малом својом полусестрицом. И ван куће се девојачки њен живот определио особито.

Само је поправљана, и како је имање расло, појачавана. Над сваким прозором кров, то јест, кровна грађа продужена над стакларију, да би сваки покрет на тавану изазивао гуд стакла

Само је поправљана, и како је имање расло, појачавана. Над сваким прозором кров, то јест, кровна грађа продужена над стакларију, да би сваки покрет на тавану изазивао гуд стакла по свима собама.

у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти и накида се над метлу. Тоша је много волео Љубу, и разуверавао оца; и још се и смејао старчевом сведочанству помоћу сенки.

Јер паланка никада не задире много у мислене резултате над појавама. Она, у својој дебелој једноликости, и у својој вечности преживљује углавном само јаке моменте.

и показало се да ће ту сад да потече један миран живот са скромном и паметном женом, гос-Тоша даде једног дана ударити над улаз своје куће на салашу таблицу с натписом: Мој мир.

Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један преко другог, а било их је, како бива над равницом, толико као да се потоп спрема. Ветар је пиштао непријатно.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Љубомир, као што је — (не знам како му је име у Пољској љубичици), сљедователно и Роман ће без сумње пре ил’ после над непријатељем тријумфирати.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

СА КОСОВА ПОЉА 32 КОСОВО ПОСЛАНСТВО 33 ЋЕЛЕ-КУЛА 34 ЋЕЛЕ-КУЛА 35 ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ БОРБЕ 37 РУЖА НАД ЧЕГРОМ 39 ЗАПЕВКА 40 СМРТ ЦРНОГА БОРБА 41 ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ 43 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 46 ГОРЊА

слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један другоме звезду у срцу Венцоносац

га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири

сита На нож курјаци моји мезимци непребола Главе вам се већ са коца кезе Ионако вас нема и нема мене Хоћете ли РУЖА НАД ЧЕГРОМ Је ли ово наш свет или није Крагуј нам пламени с лица пада Вепар дивни срце напушта Ноктима се хватамо за

овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама пролиста Кренуо сам ка великој капији Отвореној нада

ломаче Из преоране хумке Из развејаног праха Ничеш из свога нестанка Сунце те чува У златном своме ћивоту Високо над лавежом векова И носи те на венчање Четврте рајске реке Са тридесетшестом реком земаљском Бела си кост међу

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима. Оно ја што је никло из тренутка моје збиље пошло је у живот под тешким теретом и посртало је под

Узе реч затим онај што је плакао: — Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадујући над људским боловима! — А јеси ли бар искупио људске болове?

То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом. Али, пре но што ће се погача преломити, на њу се стављају разни предмети и ставља пред дете, те се пусти да се

Видиш само, вири једна нога Сунчева или нос Земљин или тур Месечев. А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање небеских тела кроз васиону.

А несретна Карнова теорема гласила је: Квадрат над једном страном — Вели Карно, ћорава му страна — Једнак је код троугла, Са збиром квадрата других двеју страна итд.

ко је тај који би се смео подухватити да научи напамет тај исти Карнов принцип, који у прози гласи овако: „Квадрат над једном страном троугла једнак је са збиром квадрата других двеју страна смањеним за двоструки производ из тих других

Тај се задатак уздизао над нама као, рецимо, неприступачни врх Хималаја, до којега су разне експедиције тежиле да допру али су пропадале,

Или, молим вас, има ли што простије на свету него што је клатно? О клатну стиче дете појам још у колевци. Најпре му над колевком обесе о канап какву стварчицу, те се она љуља а дете је прати погледима и забавља се.

а врло рђаво мишљење о ономе који је пре него он био на томе месту; ласкати старијем од себе и натресати се над млађим од себе; извежбати ухо да не чује све, а око да не види све; умети, према потреби, у ономе што је црно назрети

изговара, којему се они који га опкољују стално диве — како ономе што је написао тако и ономе што ће написати, над којим виси венац славе и пред којим су пантеонска врата широм отворена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Свакога часа захваљивали су Богу на милости што им је подарио још који секунд живота. Над разбојиштем се разастрла магла од дима и прашине, кроз коју се видео повремени блесак наших топова.

Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна.

Командант дивизиона је објашњавао Краљу линију наших и немачких ровова. Над нама су баш тада летели немачки аероплани и тешка артиљерија почела је дејствовати.

Аероплани су непрестано шестарили над нама. У једноме моменту је наша артиљерија успела да их отера, али мало после вратише се наново, тражећи баш ту

Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном паланком. Што није могло да се понесе, палило се. Дим се развлачио на свима странама...

То су слике и у свести непријатне, а тек како мора бити страшна стварност. Планине су се издигле једна над другом, као да је земља некада била узбуркана пучина, па је промисао нечија намах зауставила.

У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно. Неколико живота мање. На граници смо отаџбине. Пређосмо пругу.

— Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над нашим главама... Са десне стране била је једна кућица. Сјахасмо да се јавимо црногорским властима.

Сад се умешаше у разговор и правници, резервни официри. — Са правног гледишта државу сачињава суверена власт над одређеном територијом и становништвом на тој територији — разлаже потпоручник Живадин, свршени правник.

— Сви сте ви у праву. Само нико од вас не уме да изрази своју мисао. Дакле, тачно је да државу чини суверена власт над одређеном територијом и становништвом.

— Ама, откуда ви знате правне ствари? — нервира се Живадин. Само што држава не може фактички да врши ту власт над својом територијом и становништвом које је остало у земљи.

Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас. — Дакле, историјска одлука је донесена...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има ли ичег веселијег од премладе девојчице Што трчи уском стазицом?

нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад невиђеним манастирима Стављате сићушне крсте.

бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају

брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. Над језером се огледну ловац из средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи

ми је душа раскидана на хиљаду крпа вековима, А тело великим просторима, Ко облак да сунчам своја тврда леђа на сунцу Над Охридским језером и манастиром светог Наума.

песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и дубоку набрану воду, Раскидам облак над вама. ЈУЧЕ И ДАНАС Сирене се закикотале пискаво изван нас. Сирене.

моју; Па и породила загледајући се у детињу пелену, Неће осећати више брадавицу зажарену Него ће се све нагињати над колевку И чекати.

је са усхићењем плодио; живот мора да је драг, а љубавном да се стремље када сам се као Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на домет лети чајка: за њом, о за њом, стихови моји будимо хајка! Будимо хајка!

поглавице односи леш: На таласима се таласа црна коса и Мокро перје, боливијско зверје, Он препливава океане Да л' над водама, да л дуж кинематографских платана, Или по жицама телеграфским?

НОВОРОЂЕНОГ Претворио је гле, сав труд у густу песму, небу, И као кроз трубу димњак Однесе моју екстазу у облаке и над санџаке; Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!

у давном оваквом мору И чекању, не утапа ни једна визија стварности, Очи му се још никада нису обнажиле на светлости. Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?

У једној маслиновој шуми заноса, горчина над Велалуком, на Корчули. СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ Тако заспи, месече, Над топлом супом детињства: Из мене ће прелити туга

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако и трећа година прође. Једва да је и опазио дечак кад је прошла. Шапућу с њим брезе и травке, над његовим сном бди купина, поверава му кестен тајну Месечева Цвета.

Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка.

Постајала све ведрија, све лепша! Готово већ поче да заборавља свој Цвет. И, можда би га и заборавила да над извором нису летели лептири кроз чија је крила пролазила светлост сунца, као некада кроз латице пустињског Цвета.

Изнад ње је исто небо, исто сунце на небу, исти песак, исти Цвет. Али, зашто су им сећања другачија? Сунце је над пустињом брзо расло, титрала је јарица као златна ватрица. Капљица чврсто приону уз свој Цвет.

»Могла бих их понети собом!«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у наручју. Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети.

»Кад би бар једно било моје!« — помисли, састави шаке да их задржи, али и ово троје склизну јој кроз прсте и одлете. Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце.

Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо. Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом.

Чуди се што јој остарили отац и мајка, другарицама се лице спарушило, трешња као џиновски, зелени облак над кућом лебди. — Ах, требало би о томе размислити!

— Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас. Зађе Лепотица у шипраг, зазва змију, али јој змија рече: — Над тобом ја немам моћ! — Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти!

Зидови су могли да затворе уши, јер поданици више нису отварали уста. Чак је и ветар над Царевином утишавао глас, је ли птицама преостало ишта друго? Као стаклено звоно тишина је поклапала Царство.

— Не понављају се чуда! Златокоса и сама поверова да лепше од ње на свету нема. Дане и недеље поче проводити над кладенцем, посматрајући свој лик у води.

Ко би пристао на подвиг при коме се ништа не добија, а живот губи? А опет? Нема тог који је Смрт — варалицу над варалицама — преварио. Жестоко замисли се Варалица. — Па, добро! — рече напокон.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ТОМА СТОЈАН, син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена

Да видим шта му стоји. (Одлази и брзо се враћа са ситом. Преокреће га и ставља насред собе. Клекне, и нагнута над њим почне по њему да размеће зрна. Месечина јако продрла у собу. Окреће леђа месечини.) Ох, ова месечина!

Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише. СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато

МИТКА (не диже се). АРСА (дрма га): Устани! Јеси ли жив? МИТКА За тебе — не! Мртав. АРСА (надноси се јаросно над њим): Мито, Мито! Чуј!... Или ћеш ти, или ја... МИТКА (подиже се, мало уплашено): Шта? АРСА То!

Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим! СТОЈАН (убијено): Ох!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна! Какав ли је онај над повијом враном Црвен фесић нусти са бисерли-граном!

1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан

— Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?

Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце...

И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо. И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар

И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу кумре. 1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец.

коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.

Мир. Не пјева славуј са ноћишта своји', Само хучна вода кроз ждријело реже, Док црн крупан јелен над понором стоји.

Не пјева славуј са ноћишта своји', Само хучна вода кроз ждријело реже, Док црн крупан јелен над понором стоји. Над њиме високо, из прозирна вела Од сребрне магле, свијетло лице бдије, И у златном лету на убога села Нечујно и

1911. БАЈКА Лежô сам на жалу. Још у модром вису Имало је небо једну зв'језду златну, И над луком друге видјеле се нису. По растрту мору, кô по меку платну, Падали су први галебови.

Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У вавилонском Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу: „Пријатељу мој, победили смо небеског звера, зар нас потомство неће славити?

надвладава и обликује природне силе у уобразиљи и помоћу уобразиље; она, према томе, ишчезава са стварним господарењем над тим силама... Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј.

Горки је казао да је колективу „својствена свест о бесмртности и увереност у победу над свим непријатељским силама“. Том свешћу и увереношћу одређена је садржина и јединство целокупне наше јуначке поезије.

жена је најчешће била стуб породице, она личност која постоји не себе ради него других ради, која брижно бди над драгим створењима и која је способна да се потпуно жртвује не жалећи себе.

био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365. Своју власт учврстио је „у западном делу Македоније над територијом која се ширила од Призрена до испод Костура и од Вардара до албанских планина...

Србији владао његов син Ђурађ, одговорити би се могло да се косовски бој певао још онда по свим српским земљама, а Вук над свима владао није.

Кад је Одисеј дошао у доњи свет и срео Ахила, владара над мртвим јунацима, овај му је упутио прво питање о томе да ли је Неоптолем храбар, да ли предњачи у боју.

“ Тад се Марко у све мисли снађе, пушти врага, нек му није трага. Тешко Србљем ђе им није Марка! Надмоћност Маркова над Турцима, и над свим другим непријатељима, изражена је не само у његовој, превеликој физичкој снази него и у јачини и

Тешко Србљем ђе им није Марка! Надмоћност Маркова над Турцима, и над свим другим непријатељима, изражена је не само у његовој, превеликој физичкој снази него и у јачини и бистрини његовог

Сем тога, надмоћност Маркова над Турцима, и над другим непријатељима, — а то је надмоћност ка којој је тежио сам народ у вековима ропства — изражена је

Сем тога, надмоћност Маркова над Турцима, и над другим непријатељима, — а то је надмоћност ка којој је тежио сам народ у вековима ропства — изражена је у

“ Маркова надмоћност над Турцима и другим непријатељима, — а то је надмоћност коју је народ себи желео — огледа се, поред осталог, и у томе што

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Шћућурени у сјенци, пуни чудне треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав топ, али све је уоколо тихо, над Гајем се смјешка златно љето, а пуцањ никако да се чује.

Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто. А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи

— Чукундједе, ево и мене, побјегох у хајдуке! Тишина. Над хајдуковим гробом само тихо шушкета крушка ситним изједеним лишћем, али се дјечаку чини да га његов давни предак и

— А шта ћемо кад удари киша? — сјети се разборити Мачак. — Зар не видиш ову букветину над нама, заклонила је читаву Тепсију.

Мачак диже поглед, озбиљно осмотри моћан зелен свод над главом и увјерљиво рече: — Прокиснуће. — Ђаволи ме одерали, ако прокисне и за највећег пљуска!

Магарац само у неприлици маче својим хималајским увом изнад бихаћке равнице као да далеким звијездама над собом даје знак да и оне погледају овај коларско-ковачки музеј на његовим леђима, али се ни за длаку не помјери с

Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква! А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена!

Овако, заштићена буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може пркосити свакој олуји, чак и пролому облака. — Ево, сад имамо кућу!

“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали. Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних штампаних слова

нити богзна какве изјелице, али како је само било пријатно, послије трке кроз шуму, сједити поред котла који крчка над огњиштем и чекати да се кромпир скува. То ни издалека није личило на онај кромпир који се код куће кува и пече.

— Ево је! Нов је новцат уметак у њој. Сија као сунце. Дјечаци трком кренуше кроза шуму. Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас?

“ — Еј, Стриче, јеси ли жив? — повика Јованче. — Јави се. — Стриче! — уплашено зовну Луња нагињући се над отвор. Умјесто било каква одговора, кроз продор се одоздо помоли дугачка рука, пограби шешир и увуче га у јаму.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЛЕГЕНДЕ 267 СЛАВЕНИ 273 СЕРВИЈАНИ 274 СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН 282 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ 284 ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ

наш овај привремени пожитак светоподобно и богоугодно би доконали, и правоверну нашу војиштанску господу, — јуначне над наши непријатељи у разбоју да их покаже: да разбијају и прогоне злотворе којино на нас мрзе и злобе нам, носећи се с

УКЛЕТИ Да му се зло изврши И невоља му над главом распаше се, И неправда његова на врх му слезе! ... Земљи је било речено: куд ми радимо И семена за своју нам

До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има? БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору?

А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.

на тој вечери да изете свакојако тело; телеса царска, краљевска, и сваких мудрих и снажних јунака и којино су уредници над војском; ђенералска, обрштерска, капетанска и осталих поглавара, и коње све и оне који на коњи јашу, и слуге њихове,

Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.

звао да му снове прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир и над свом оном земљом заповедник. Нити би му пак сва браћа дошла на поклоњење, тражећи у гладну годину жита од њега.

Оста човек лежећи. Пак по много тога доби, подоцније већ, јашући на коњу, иђаше неки иноверац, Самарјанин. Дође над њега и пожали га, не кте га проћи, него сјаха с коња, опра га од рана вином и помаза зејтином, зави га крпетинами, пак

Мњаху прогунути га. Ама ко то да искаже што се божије чудо тада свиде над њима, многим душманом за свет, најпаче пресвете Богородице што но је њози заветан Цариград.

Колику своју милост тадар помоћну над они христјани онде указа и силу! Како [се] бијаше Каган приготовио у чунови с војаци и са справом, доносну на град за

Пак, по прошавшој једној години, стадоше се већ чудеса указивати над гробом светому мученику Димитрију. З. Храм у Илирику Један човек онде именом Леонтије бијаше славан на гласу врли

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена. Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само

Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталима другарицама и њиховим кућама... Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.

пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана... Почеше се разилазити и с „нишаљке“ и с играња... Све их је мање и мање.

Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутру читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: „Трговина Петракија Н* и Сина“. Лицем на Свету Петку била је свадба.