Црњански, Милош - Сеобе 2
Кумрија хтели су, тако, да, бар једном дневно, припадају само једно другоме, својој љубави, својим успоменама, својим надама.
Теодосије - ЖИТИЈА
Дозвавши и много благородних младића, и сличним надама и њих охрабривши, посади их на силне (и брзе) коње, и посла их са војводом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Било им је жао да се у тим надама преваре. Срдити што морају да напуштају лепо друштво, они су, и кивни и задовољни, гледали како га се Принцеза клони и
осећао је ужас; грозан ужас што је око њих све тако променљиво и бесмислено, јер се не догађа по њиној вољи и њиним надама.
Милићевић, Вук - Беспуће
он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и
других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
крилат, стрикан дуну напоље да растелали новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га мину прво чуђење, он сажаљиво промрмља: — Е, Раде, Раде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама! Јер ако вас спојит неће мога раја плетицвеће, хоће да вас обавије клупче змије враголије!
Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере. Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми тај цветак била.
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану. Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи. Боже мој, како се је то све сјајно замишљало!...
узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Она, без сумње, лежи овде смерно С надама мојим обојеним смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне,
А данас је јесен, издисаји кратки Цвећа које вене, лишћа које жути; Надама су бледим застрвени кути; И ишчезли давно сви путеви глатки, Бивше наде, жеље и часови слатки.
Дани су мојих жеља ређи, А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свелим. Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати
Са свима тежњама и надама — даље! Довољни су тада души скромни кути, Зрак који нам сунце кроз прозоре шаље; Срце ћути; пусти пред нама су
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А што је мираз у небеским надама и давањима садржан, онај ко даје да не мисли да има неку предност због тога над осталом братијом, него раван да буде
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
са својим сумњама и неодлучностима, са својим мислима и вјеровањима, са својим смијешностима и наивностима; и надама, и боловима — богме, као и сваки други створ.
Смртнику ускратих да сагледа свој крај. А какав ли му лијек за то нађе ти? Његову груд напучих слијепим надама. О, благодат си силну дао човјеку!...
и умио; да га затрпа хекатомбама свога меса, да га премости мостовима својих дуга: „напучио је своју груд слијепим надама да не види свом битку краја”. Све што је човјек у том правцу измислио и измаштао, све је то бог. И само то је бог.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
далеко, далеко, иза кршних гора, сећали се детињства, оживљавали догађаје наше кратке, безбрижне младости, напајали се надама и — гинули.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јасно је било да јој је неко напунио главу великим надама за малог Ханса, и показао јој правац који води у остварење тих нада.
кас се с матурантима скоро другарски зближе и навикну, матуранти их остављају некако бездушно, звиждућући, са сигурним надама, а они, професори, испраћају матуранте с језом и страховањем, јер знају, из рођеног искуства, шта све може да буде од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тихо и без ропца, погнуте главе, напустили смо своју земљу. Садашњи порази тешко нам падају. Пошли смо са великим надама. Избачени из своје земље, одвојени од народа, доживљујемо пораз за поразом, на туђој земљи. А иза наших леђа је море...
Каква је то била спрема!... Каквим смо се надама заносили!... А какав жалосни свршетак дивизиона, и то после свега три дана!