Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он је хтео и да се увери, је ли ту све у своме реду а осем тога и себе самог убеди: како је свако надање и заваравање бесмислено, јер тај кобни ултиматум друго ништа и не може значити у овај мах него рат.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Писмо је имало осам страна. У првој трећини бјеху ријечи какве само осјећање наноси: радост, страховање, надање, поуке, простодушни савјети. Затијем долажаше извијест какав су утисак учинила његова три писма. Отац бјесни.
Јанко немађаше мира, јер љубљаше Милицу свом силом своје младе, напаћене и чисте душе, а изгуби надање да ће се она његовом називати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И боље!... Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо... — Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Изгубили су већ и веру и надање и они најодважнији и најчвршћи, али иду ипак дале, то јест мичу се на неки начин са тешким напорима уз кукање и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање. ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО.
Нâда нема право ни у кога до у Бога и у своје руке; надање се наше закопало на Косово у једну гробницу. У Добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
осмех рађа полагано: Осмех који ништа не мрзи нит воли, Осмех благ, сажаљив, кад се све преболи, И садашњи јади и надање рâно, И бол што је мукло наша срца цеп’о. Све постаје једно. Па и то је лепо...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али кад нам власти јаве да те нестало, те да је прилика да си побјегао у сусједну Црну Гору, онда изгубих свако надање. Отац је рекао да ако те ухвате, да ћете мушкетати, и да је то право. Стрико ме тјешио сваки дан. Залуду ме тјешио.
Гласом је одао надање, вапај, занос. „Стане! понови, треснувши јој лагано рукама. Њу трнци прођоше. Затресе се и ублијеђе, па лагано диже
Па кад човјек тако далеко нешто назире, омјера вријеме а уза њ и надање му се протеже и чини му се да ће се оно оснажити како се даље одмакне.
То га је већма жестило, та неприлика, да под ведријем лицем крије унутрашњу буру. На махове му се надање повраћало, а то је бивало или ноћу, кад дивна планинска природа у торжеству љубави ублажује патнике и учмалу срчаност
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
време, прилика благодејаније — доброчинство благодетељ — добротвор благодетељница — добротворка благонадеждије — надање благонаравије — питомост благонаравнејши — најпитомији благообразан — смеран благополучан — срећан, добар
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити. О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.
И тако, мало-помало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити. А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моје ноћи црне, негујте ме маштом, Да разумем мртве и њино надање. Да разумем мртве и погледе звезда. И дубину мрака, док попци певуше; И док дишу шуме и спавају гнезда, Да осећам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ако и Декембар превари те љуто, Немој да ти очај надање пресеца, — То исто понови у години новој, И та има пупих дванаест месеца. »Стармали« 1889.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Звездо, мој пакао и моје срце прими Угашеном руком што бескрај исцрпи. Ослепљеном росом у надање и вече Вара ме азур поклоном теби сличним И страх стварнији од оних што клече У страху од промена пред злом непомичним.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
дуго, дуго, одмарам главу у води, И руке гледам како, ко дављеници, тону: Сва јучерашња патња овде се ослободи, И све надање које поверавах некоме о сну, Ко песма да је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту
Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над њиним играма, припазите да се не жестре, И до најкрајнијих ситница мотрите њино владање.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
После твоје смрти да не остајем жива, то желим! А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје ускрснуће скоро видим.
Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља. о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле!
БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору? Таки већ излази напред скупи бисер, чекано надање свим језиком, просветљивање вилајетско, ганилук наспорен и изливен, што се је излио из уста нашега спаситеља: ослаба
из уста нашега спаситеља: ослаба брижљивим, одрешење сужњем, избава од греха, подизање палим, лекарство немоћним, надање к бољим, к ненадању поуздања, помоћ обеђеним, и зазленим, радост кајућим се од греха, прибег гоњеним, ослобођен
Приметнух му врата, а и кључе капијске дадох му. Паке му рекох довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се ни излази разливајући се по равни пољи.
Та ако ћемо што на то рећи могло се је и једним дном све вам по реду ишчатити ова притча. Ама зато остависмо и надање једно; и мени би се додијало много беседећи, и ви бисте огуглали слушајући, те ни бисте марили ни пак што упантили.
Бездан дубине не мерим с мојом шпицом. Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање. Није греха у јелу него у делу. Вилајет [људи, свет] с великом мудрошћу Бога не разуме. Чудно му памет шиба бичем.
Пре невоље се од зла лечи. Докле на тихом времену плаваш дотле лађу чувај. Ноћно путовање о злу је надање. Врагу пшенично брашно, а Богу трице! Сами себе не можемо надлагати.
Од свакога омражен. Еда имаш што овога света коме послетку боље се које надање? Пребива све горе, горе, хуђе и црње; најпосле несвидовна, ружна ли и нагла смрт.
наглост заустеже, једовину кроча, сласт разлива, тије и растапља завист и ману, износи кицоштво, облакшава и весели надање, ако и бојању за штогод [разлога има], како и одашта ли љути се, духа злом и беси се, стиди се и срами, румени с крвљу
Рече ми; наврх башче, на највиши беден градски горе да излезем, надање где се види, добро изгледати кога из далека видео бих јер иде до града, куда ли!