Употреба речи надимао у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. Он се баци у мисли. Тако леп дан... Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Животиња је, тешко, дахтала, својим, грдним, ребрима, а трбух јој се надимао као неки мех ковача. Неколико пута, пастув је покушавао да се придигне, својим предњим ногама – варнице би одскакале

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сад ми се то чини јако глупава, али сам се у оно време, од те похвале, надимао, као жаба. Дошавши на Ријеку, која се онда звала Фијуме, и која је тада била пуна талијанаша, ја сам покушао да уђем у

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

се, силажењем у дубину, спљоштио, ткања би се покидала и живи створ би нагло угинуо; пењењем из дубине резервоар би се надимао, распрснуо или би био истиснут из унутрашњости тела, па би створ опет нагло угинуо.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе. Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан откад је у манастиру а да стрица не чешка ни по леђима

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности