Употреба речи надмен у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Врло је моћан, надмен, охол. Има, каже, секретара, који се зове Битнер, а који је Прајс и не воли Србе, мрзи их, пре ручка – а после ручка,

Петар, најбогатији, међу братенцима, надмен, весео, безбрижан, прошао је, и кроз Токај, као кроз крчму пуну кирасира. Њега, нико, није смео да такне, а то му је

То је човек леп, уљудан, али надмен. Кад немају своју земљу, каже, немају чему да се, у другим земљама, надају, осим обећања, која су лудом радовања.

био пажњу, Витковичу и Костјурину, на Исаковича, који квари друштво, и није уопште, ни пришао препонама, ни пројахао, надмен, међу друговима. Он је гласно викао име Павла.

Црњански, Милош - Сеобе 1

у Двор, а радећи са графом Гаисруком на попису војничких села славонских, био је постао брижан и ћутљив, али и надмен. Свакако, Аранђелу Исаковичу све то било је досадно.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То је мој највећи грех. Нисам могао да га прихватим онаквог какав је био: жучљив, мрзовољан, ташт, бахат, надмен. Јелена Доротеј већ шест недеља не долази на Кулу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности