Употреба речи надомак у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку: — Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Обоје смо то осећали и обоје смо ћутали, а онда се она, дошавши већ надомак Тисе, окренула и пошла према граду. Рука којом ме је додирнула била је сува и врела. - Опрости, мама! Опрости!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

То су други људи путовали на север или према мору, а нико од њих није ни сањао да смо будни надомак Синановог врта, потпуно избачени из игре. Време је протицало и нисам знао да ли је почело јутро или је тек прошла ноћ.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед. Око ватре сјеђаху четворица оружана, подбријана и под фесовима, те

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Кад надомак веће беу кули, Неколике пушке изметнули, Да се чује, да се напред гласи, Како Србин часа не почаси. Пуче пушка, а

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Исплута он иза ријетка дрвећа на бријегу, бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем, златопера риба. И ја занијемим сав устрептао од скривене лоповске наде: — Можда бих га

Животари он тако од малих ногу надомак вароши и државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак година,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!“ Прену се Тоша у сну затечен и само дрекну: „Сада сам печен!

Вујо, весели брат. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Неписмени усамљеник, надомак сунчаног захода. Несвестан историје и, у њој, судбине своје, Изван свих еснафа, сталежа и народа (У оном тренутку

Тамо, на Петловом брду, надомак Београда, Где је беспослица радосна и где је слатка досада! Где се дечаци, још, такмиче у скоку удаљ, И где мирише

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Брзо пронађе оно што је тражио: у овалном пассепартоут-y, три полунаге жене распуштене косе у предвечерјем боскету, надомак зеленкастих руина, пјевале су пратећи се на целлу.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Донес'-де, Мићане, још један ардовић! Другог дана јопе' штуц на раме. Испратисмо га ја и Партенија надомак оног моста на Гомјеници. Туј још попише по неколико полића, ижљубише се и алалише.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Али није сатиричан, као код парнасоваца, него се развија у танано градираним преливима. Рођен у Херцеговини, надомак Јадранског мора, Дучић је носио типичну медитеранску љубав за светло, сунце, равнотежу и склад.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Осећам да су задовољни и собом и својом судбином. Све оно што желе ту је, надомак руке, довољно је да се пропну и да га досегну. Шта ја желим?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сви грабе брже тамо гдје се сплео, Надомак стада и широке струге, Са маковима клас златан и здрео. Већ су на мети. И рукаве дуге Загрћу косци, и живо се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска. Кад Момчило опазио војску, он потеже сабљу од бедрице, ал' се пуста не да

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак

кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Окретно је прескакала камените кречњачке шкрапе, рупе и пукотине. Тако је стигла и надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу

— Бзин! Бзин! — просикташе ниско над њим невидљива зрна, сустигоше их два нова пуцња, а кад Стриц стиже већ надомак једне удољине, ненадан ударац збаци му шешир с главе и он се пружи колико је дуг по некој густој папрати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности